Forum ECB: Da li će biti novog smanjenja kamatnih stopa

Monetarna politika u vreme velike tržišne neizvesnosti i geopolitičkih previranja bile su neke od tema o kojima su na Forumu Evropske centralne banke (ECB) u utorak su govorili predsednica ECB Christine Lagarde, predsednik Federalnih rezervi Amerike Jerom Powell, guverner Banke Japana Kazuo Ueda, guverner Banke Koreje Rhee Chang-yong i guverner Banke Engleske (BoE) Andrew Bailey. Čitav svet pomno prati ovogodišnje okupljanje predstavnika centralnih banaka, dok zemlje širom sveta pokušavaju da obuzdaju  inflaciju i podstaknu ekonomski rast.

"Naša nova strategija nas obavezuje da uzmemo u obzir ne samo predikcije o kretanju inflacije i razvoju privrede, već i da razmotrimo rizike i neizvesnosti kroz scenarije i analize", rekla je Lagarde. Takav pristup koristili su 2021. godine, kada su vakcine omogućile brzo ponovno otvaranje globalne ekonomije, ali su takođe pokrenule skok inflacije, rekla je ona u ponedeljak.

 

                      

Vodeći svetski centralni bankari okupili su se ove nedelje u Sintri na godišnjem forumu Evropske centralne banke. Jerome Powel je ostavio otvorenu mogućnost za julsko smanjenje kamatnih stopa,a Christine Lagarde poručila da je inflacija dostigla cilj i da bi 2025. mogla biti ključna godina za status dolara kao globalne rezervne valute. Bloombergova Francine Lacqua vodila je panel diskusiju sa šefovima ECB-a, FEDa, Banke Engleske, Banke Japana i Banke Koreje. O atmosferi na forumu i ostalim važnim zaključcima za Bloomberg Connect govorila je upravo sa Francine Lacquaom.  Na pitanje koliki je zaista jaz u mišljenjima među centralnim bankama kada je reč o snižavanju kamata, Lacqua ističe da razlike postoje, ali svi se slažu oko jednog - moraju biti strpljivi. "Razlog je ogromna neizvesnost cene nafte, trgovina, mogući novi carinski udari. Na panelu je bilo pet vrlo različitih čelnika: od Jareda Powella, Cristine Laguard, Kazuo Uede. Svi ponavljaju da idu sastanak po sastanak i reagovaće isključivo na pristigle podatke. Još ne znaju kako će se svi ovi šokovi preliti u inflaciju i rast.  Svaka ekonomija je u drugačijoj fazi i već je povukla različite poteze sa stopama, pa se putanje dalje razilaze", citira ona.   Lacqua potvrđuje da se razgovaralo o o uticaju tarifa, ali prilično teorijski način i da je centralnim bankarima  poslednja stvar da utiču na fiskalnu politiku ili da zavise od političara. "Ipak, predsednik Fed‑a Jerome Powell  našao se direktno na nišanu Donalda Trumpa, koji ga svakodnevno napada da „kasni“ sa snižavanjem kamatnih stopa. Pauel je istakao da bi Fed verovatno morao da spusti stope dublje nego da tih tarifa nije bilo. Fed, kaže, i dalje "čeka i gleda" - efekti tarifa još se nisu prelili u realne podatke o inflaciji, ali mogli bi da se pojave u narednim mesecima. Zbog toga nije isključio ni smanjenje stopa već na sednici 29–30. jula. Kad razgovarate, recimo, sa Kristin Lagard iz ECB‑a, shvatite da se horizont širi. Lagardova kaže da je 2025. "prelomna godina“ za Evropu da izađe jača. Govorila je i o dužem roku, pet, deset, petnaest godina unapred, posebno o budućoj ulozi dolara kao globalne rezervne valute. Slično razmišlja i Oli Ren iz finske centralne banke: evro je sada drugi, ali Evropa mora da postane konkurentnija kako bi „podelila teret“ sa dolarom," , ističe Lacqua.  Upravo rok za trgovinski sporazum SAD-EU čini centralne banke još opreznijima, dodaje Lacqua. "Ako carine stvarno udare, to bi moglo podići troškove uvoza i usporiti trgovinu. Zato se niko sada ne obavezuje na agresivno rezanje kamata. Prvo žele da vide da li će dogovor biti postignut ili će nove carine zaista stupiti na snagu," kaže.  Lacqua ističe da, uprkos tome što godinama prati ovakve skupove, primećuje da je ton ovogodišnjeg foruma drugačiji.  "Oseća se izvesna solidarnost", tvrdi ona, "na panelu od sat vremena poruka je bila jasna. Centralne banke pokazuju otpornost, ali i brane nezavisnost. Ogromni pritisci na Jeromea Powell a – kako od predsednika, tako i od republikanaca koji ga optužuju da „nije uradio dovoljno protiv inflacije“ koji su izazvali empatiju kolega. On uporno ponavlja da su njegova misija finansijska stabilnost i rast, bez političkog uplitanja.“ Centralni bankari znaju da, ako izgube poverenje javnosti, njihov posao postaje nemoguć, kaže Lacqua.  "Zato su želeli da pošalju zajedničku poruku, možda ne pogađaju uvek savršen tajming, ali nezavisnost je neupitna i ključna za poverenje, a poverenje je osnova za sve ostalo", zaključuje Lacqua.

  

Eurostat je juče objavio indekse potrošačkih cena za jun - inflacija u EU kretala se oko dva odsto, što je blago povećanje u odnosu na prošli mesec, ali je i dalje u okviru ciljeva ECB. "Ne kažem da je misija ispunjena, ali cilj je ispunjen“, rekla je Lagarde. "Pred nama je mnogo neizvesnosti", dodala je, osvrćući se na političke rizike. Powell kaže da je američka ekonomija takođe na dobrom putu, sa inflacijom od oko dva odsto. Kako je dodao, još uvek se ne oseća uticaj carina na inflaciju, ali očekuje se rast cena ovog leta. "Veoma sam fokusiran na svoj posao“, odgovorio je Powell kada su ga pitali o pritiscima koje na njega vrši američki predsednik Donald Trump. 

Ueda kaže da u Japanu na inflaciju utiču tri glavna faktora - rast plata, očekivani negativni efekti carina i šok domaće ponude usled cena hrane.  Uzimajući u obzir gore pomenute faktore, on očekuje da će inflacija pasti prema dva odsto sledeće godine, ili u naredne dve godine.

 

Zoran Grubišić, dekan Beogradske bankarske akademije, nedavno je za Bloomberg Adriju objasnio kako postoji jedna velika globalna neizvesnost i rizici. "Upravo je ideja da se napravi taj osnovni scenario kretanja događaja u ovoj godini, ali morate imati i te alternativne scenarije, koji odražavaju te rizike – to jesu ti politički rizici. To nisu rizici kretanja valute, a isto tako takvi scenariji ne moraju nužno da pogoduju inflaciji". Kako kaže, trenutno dominira scenario da inflacija može da bude ispod ciljanih dva odsto. "Ni to nije dobro, jer može da dovede do ulaska privrede evrozone u krizu jer je inflacija uvek najava potencijalne recesije. Mi kažemo da je tad reč o deportalnoj recesiji", pojašnjava Grubišić. Osim toga, dodaje, zaključak je da će svi parametri morati pažljivo da se prate svakog meseca.

  

Da li će biti novog smanjenja kamatnih stopa?

Bailey kaže da većina povećanja indeksa potrošačkih cena (CPI) dolazi od administrativnih cena, dok se tržište rada smiruje. "Mislim da je smer kamatnih stopa i dalje silazni.“ Lagarde nije komentarisala kretanje kamatnih stopa, insistirajući, kao i uvek, da se odluke zasnivaju na podacima. Feda očekuje smanjenje kamatnih stopa kasnije ove godine. Da li bi smanjenje moglo da se dogodi ovog meseca? Powell nije isključio tu mogućnost.

Bloomberg

Predsednik Trump često ukazuje na činjenicu da je ECB smanjila kamatne stope mnogo više nego Fed tokom prošle godine, ostavljajući troškove zaduživanja u Sjedinjenim Državama 2,5 procenta višim, nego u Evropi. Powell je rekao da američka centralna banka ne žuri sa smanjenjem kamatnih stopa.

Bankar takođe počinje da oseća pritisak od svojih kolega da smanji kamatne stope. Guverner Christopher Waller i potpredsednica za nadzor Michelle Bowman, oboje koje je Tramp imenovao, naznačili su da bi bili otvoreni za smanjenje kamatnih stopa već u julu ako inflacija ostane obuzdana. Većina ostalih zvaničnika, međutim, naginje se smanjenju. Medijan od 19 kreatora politike Feda projektuje dva smanjenja ove godine. Tržišta računaju smanjenje na sastanku u septembru, a zatim najmanje još jedno u oktobru ili decembru.

Kakva je budućnost dolara? 

Evro je značajno ojačao u odnosu na dolar. Rhee, guvernerka korejske centralne banke, kaže da se o tome mnogo priča, "ali i dalje svi drže sredstva u dolarima, povećavajući koeficijent kolaterala“.

Ueda dodaje da sve zavisi od toga šta Kina i Evropa urade da ojačaju sopstvene valute. U vezi sa statusom dolara, Lagarde je ocenila da bi 2025. godina mogla da bude prekretnica za dolar, kao i da je vreme za evro kao globalnu valutu.

Evropa se trenutno suočava sa velikim izazovima - Amerika povlači podršku Evropi, dostupno je manje jeftine energij, a i kineska potražnja je manja. "Verujem da ćemo za nekoliko godina gledati na 2025. godinu kao na veliku prekretnicu u načinu na koji živimo, poslujemo i razvijamo Evropu, nadam se da dolaze bolji dani“, rekla je Lagarde.

Bankari su se i novog paketa fiskalnih zakona, za koje se očekuje da će značajno povećati deficit. Powell nije želeo da komentariše javne finansije Sjedinjenih Država, ali da je dodao da kretanje u trenutnom pravcu nije održivo, kao i da će to pre ili kasnije morati da se reši.