.webp){kind=icon}
Prema procenama analitičara, koji su pratili pad vrednosti akcija Addiko banke na berzi zadnji dana, bilo je vrlo izvesno da će ponuda za preuzimanje Addiko banke koje je dala slovenačka Nova Ljubljanska banka (NLB) propasti što je danas NLB i potvrdila, više o tome na linku. Već ranije 31.7. je odustao Agri Europe Cyprus. U petak 16.8 na kraju radnog vremena berze su formalno istekli rokovi za obe ponude i procene analitičara su bile da ni NLB neće uspeti da ostvari svoje definisane ciljeve iz ponude, više o tome na linku.
Naime već ranije je objavljeno da su ponudu kompanije srpskog biznismena Miodraga Kostića Agri Europe Cyprus za kupovinu akcija Addiko Banke prihvatili investitori koji poseduju samo 4.000 akcija te banke, što je bilo jako daleko od ciljanih dodatnih 3.315.344 akcija, to jest dodatnih 17 odsto udela u vlasništvu Addika, za koje je Kostićeva firma objavila ponudu sredinom maja ove godine. Po objavi te vesti Agri Europe Cyprus je 31.7. objavio da povlači prihvat ponude za navedenih 4.000 akcija, te je samim time odustao od ponude, te poručio da i dalje drže 9,99 glasačkih prava.
Sa druge strane slovenački NLB je ponudio akcionarima austrijskog Addiko Bank AG 22 evra bruto po akciji, posle poboljšanja ponude, za koju imaju rok do 16. avgusta. NLB je želeo da preuzme najmanje 75 odsto austrijske banke, što bi joj omogućilo punu kontrolu i moguću integraciju u NLB. Glavni motiv je jasan: žele da posluju i na hrvatskom tržištu, gde postoji očigledna rupa u mozaiku prisustva NLB u Adria regionu, rekao je prvi čovek NLB Blaž Brodnjak. NLB bi tako izdvojila oko 425 miliona evra, pod pretpostavkom da svi akcionari prihvate ponudu. "Ako ne dobijemo dozvolu regulatora, neće biti posla. To je jasno", rekao je Brodnjak u junu, ističući da se 40 odsto poslovanja Addiko Banka ostvaruje u Hrvatskoj, koja bi mogla upravo biti taj dodatni regulatorni problem za NLB, zbog nerešenih dugovanja stare NLB prema Hrvatskoj. No ponudu NLB-a je prihvatilo tek 36,39% akcionara Addiko Banke te je ponuda propala jer je prag za prihvaćanje iste bio 75%.
Sve se dodatno zakomplikovalo zbog najnovije odluke ECB-a o privremenom oduzimanju prava glasa za deonice koje poseduju Alta Grupa i Diplomat Pay, što su su neki analitičari protumačili kao povećanje pritiska na Alta Grupu i druge da prihvate ponudu NLB-a. Naime vlasnik Alta Grupe, Davor Macura već je ranije za austrijski Die Presse jasno dao do znanja da ne namerava prodati svoj udeo NLB-u.
Sada, nakon propasti preostalih ponuda to će u mnogome zakomplikovati stvari kako zbog raspršene deoničarske strukture, kako i zbog odluke ECB-a .
Vraća li se time u igru Alta Grupa Davora Macure, koja je ranije početkom jula odustala od najavljenog povećanja svojeg udela iznad 9,99 odsto za šta joj je bilo potrebno odobrenje austrijskog regulatora finansijskog tržišta FMA i ECB-a?
Jer slično ambicijama NLB-a da akvizicijom dobije tržište regije i Austrije, Davor Macura, vlasnik Alta Grupe , kroz Addiko može ostvariti širenje svoje grupe na celu regiju i ući na EU tržište, ali kao i svi zainteresovani igrači za sve to mora dobiti prethodnu suglasnost regulatora, a što je on i više puta ponavljao , da poštuje sve akcionare i sve zahteve regulatora i da ako bude daljih koraka – informacije će ići preko berze, u skladu sa svim pozitivnim propisima, i u potpuno otvorenoj komunikaciji sa svim regulatorima.
Na tržištu Srbije i Crne Gore Alta Grupa je kao lider na tržištu platnog prometa iskorak u bankarski sektor napravila akvizicijom 100 odsto nekadašnje Jubmes banke osnovane 1979. kao jedne od najstarijih u regiji i danas je među top 10 banaka u u Srbiji po profitabinosti.
ALTA banka je u 2023. godini ostavarila ukupne prihode u iznosu EUR 74 mil €, kao i operativni rezultat od EUR 18 mil €. Pozitivni trendovi su nastavljeni i u 2024. godini, čemu idu u prilog i rezultati za prvih 6 meseci 2024. godine. Ukupna aktiva nastavlja pozitivan trend i iznosi EUR 743 mil, što predstavlja rast od 9% u odnosu na 2023. (EUR 681mil), odnosno 61% H1 2023 kada je iznosila EUR 461 milion, uz jačanje pozicije regulatornog kapitala koji u avgustu 2024. iznosi EUR 100,7 miliona. Od trenutka integracije u Alta Grupu, Alta Banka je utrostručila tržišni udeo, koji je u martu 2024. iznosio 1,25% u neto bilansnoj aktivi bankarskog sektora.
Fokusirana na široku paletu digitalnih usluga i profil informatički naprednih korisnika, Banka na području Srbije planira da završi godinu sa ukupno 15 filijala i sa više od 150 bankomata. ALTA banka je među prvim bankama na tržištu uvela Google Pay, prva je izdala DINA Contactless karticu, nacionalnu platna kartica Republike Srbije za plaćanje robe i usluga i za podizanje gotovog novca.
U finansijskom sektoru, Alta Grupa sastoji se uz Alta Banku i od Alta Pay platne platforme - vodeće sertifikovane institucije za elektronski novac na srpskom tržištu, sa najvećim brojem obavljenih transakcija u platnom prometu koje dosežu i do 3 miliona platnih naloga mesečno i skoro 4.500 maloprodajnih mesta. U sklopu grupe je i Eki Pay/Montenegro transfers - prvi pružalac usluga Western Union transfera novca na tržištu Srbije i Crne Gore.
