.webp){kind=icon}
Nulta neutralnost i okretanje ka zaštiti životne sredine, društvenoj odgovornosti i odgovornom upravljanju (engl. Environmental, Social, Governance – ESG) daju dodatne podsticaje industriji bezgotovinskog plaćanja.
Prema ocenama analitičara Bloomberg Intelligencea, ova industrija doživljava "superrast" upravo zbog trenda održivog razvoja koji vidimo u postpandemijskom svetu. Ljudi će sve manje koristiti gotovinu, a digitalizacija finansijskog sistema ponudiće brža i jeftinija plaćanja.
U razgovoru na obodu Kopaonik biznis foruma 2023, generalni direktor Mastercarda za Jugoistočnu Evropu Bartosz Ciolkowski rekao je da potrošači i zaposleni traže od kompanija da se odgovorno ponašaju.
On je takođe rekao i da industrija digitalnog plaćanja mora da privoli potrošače da koriste digitalne usluge ali da, na kraju krajeva, izbor potrošača ostaje ključan.
Ciolkowski je u januaru ove godine postao generalni direktor Mastercarda za ceo region jugoistočne Evrope, a prethodno je bio zadužen za poslovanje kompanije u Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj. Ciolkowski je deo kompanije Mastercard od 2005. godine. Imao je ključnu ulogu u osnivanju Fondacije Cashless Poland, kao i u uključivanje kompanije Mastercard u Polish Payment Standard (PSP), koja je vlasnik platnog sistema BLIK.
1. Gde vidite najveći potencijal za razvoj bezgotovinskog plaćanja? Kako možemo Srbiju uporediti sa ostatkom Evrope?
Posebno u Srbiji, ali i ako razmišljamo u malo širem smislu o svim zemljama jugoistočne Evrope, mislim da postoji velika prilika u migraciji od gotovine ka bezgotovinskom plaćanju. Naravno, nivo razvoja veoma je različit na tržištima. Teško je porediti ovaj region sa skandinavskim zemljama, gde se, u stvari, diskutuje o tome kako da se sačuva korišćenje gotovine, ali moja percepcija je da smo trenutno na nivou koji je značajno niži od 50 odsto. To znači da je veoma verovatno da je prilika za razvoj možda i najveća u Evropi.
2. Šta vidite kao optimalni odnos gotovinskog i bezgotovinskog plaćanja?
To je veoma teško pitanje za osobu koja radi sa digitalnim novcem, tj. digitalizuje novac, ali zdrav razum je uvek najbolji odgovor. Ja iskreno verujem u izbor, on je potreban i pojedinci koji plaćaju moraju da odluče da li će platiti bezgotovinski ili gotovinom. Nama ostaje da radimo na tome da pružimo mogućnost bezgotovinskog plaćanja.
3. Izbor ste spomenuli i u svom govoru na Kopaonik biznis forumu. Da li je to poziv za saradnju drugim tržišnim učesnicima?
Apsolutno. Živimo u eri, kako ja volim da kažem, neograničenih tehnoloških mogućnosti, jer šta god da zamislite danas, stvarno je moguće – pitanje je samo skalabilnosti i komercijalne implementacije. Ali plaćanje je plaćanje. Kada idete u prodavnicu, vi razmišljate o kupovini nečega, ne o plaćanju. Zbog toga mislim da je da digitalni ekosistem razvije tehnologiju koja besprekorno funkcioniše, a onda se možemo nadati da će ga i potrošači koristiti jer oni sanjaju o kupovini, a ne o plaćanju.
Generalni direktor Mastercarda za Jugoistočnu Evropu Bartosz Ciolkowski. Foto: Promo / Mastercard
4. Kada govorimo o izboru potrošača, možemo se osvrnuti na još jednu temu koja je veoma popularna u zadnje vreme, a to je ESG, o kom i potrošači sve češće razmišljaju. Da li su biznisi stvarno posvećeni?
To je odlično pitanje. Kao prvo, mislim da se veoma jasno vidi ko je prisiljen, a ko stvarno želi da poštuje principe ESG. Ja sam na strani onih koji veruju u ESG, a ne na stranih ovih drugih koji ne veruju. Ti principi su ipak nešto relativno novo.
Kompanije su počele sa njihovom implementacijom pre možda pet ili tri godine. Da ste postavili ovo isto pitanje pre sedam ili 10 godina, niko ne bi ni znao šta je ESG – ali činjenica je da te principe na neki način danas potrošači traže. Oni danas imaju mogućnost da upišu nešto u pretraživač na internetu i da odmah dobiju odgovor i stvore sliku o nekome. Samim tim, oni vide da li neko pomaže ili ne. Zaposleni, kao i potrošači, definitivno su ti koji od nas traže da se ponašamo na taj način. I mi smo na tržištu rada i vidimo da ljudi koji rade za nas žele da radimo dobre stvari za budućnost planete. Ali to je samo jedan aspekt toga.
Drugi aspekt je to što se ESG uglavnom vezuje za životnu sredinu, ali pojam podrazumeva mnogo više od toga. Počeću sa „S“ i „G“. Kada govorimo o plaćanjima, pojam je definitivno povezan sa finansijskom inkluzijom. Možemo povezati to i sa početkom našeg razgovora jer još uvek možemo puno uraditi da novi ljudi uđu u naš finansijski ekosistem.
5. Koliko je finansijska inkluzija relevantna u Srbiji? Prati li Srbija opšte trendove ili se suočava sa nekim specifičnim problemima?
Ja sam i dalje nov na tržištu, ali vidimo neka opšta pravila. Što su alati koje koristite sofisticiraniji, to ste više deo sistema jer tek tada vi odlučujete sami da li želite da idete levo ili desno. Iz te perspektive, i dalje ima dosta da se radi ovde. Ali to se sve deo slova „S“ u ESG. Kada govorimo „G“, tj. odgovornom upravljanju i to je nešto što treba pratiti. Imamo dosta interne regulacije na kojoj se sada radi i koja treba da obezbedi da se sve jasno razume, da obezbedi transparentnost i fer poslovanje, bilo to prema dobavljačima ili prema klijentima.
Ali na kraju, tu je i životna sredina. Svi su opsednuti životnom sredinom danas. Počevši od naše laboratorije koja se nalazi u Švedskoj – slučajno u Švedskoj – razmišlja se svakog dana o smanjenju upotrebe plastike. Iako je to veoma malo plastike u poređenju sa nekim izvorima, i ta plastika može biti 100 reciklabilna i samim tim zelena. Sve više banaka i klijenata prati ovaj trend upravo kroz digitalizaciju jer možemo da ponudimo tehnologiju koja eliminiše potrebu za plastikom. I u kratkom roku želimo da budemo neto neutralni prema životnoj sredini i da ka tome privučemo i našu širu mrežu partnera.
Sadržaj nastao u saradnji sa kompanijom Mastercard
