.webp){kind=icon}
Da sam vam pre tri godine rekao da će danski div Moller-Maersk 2022. godine prijaviti 31 milijardu dolara poslovne dobiti i obećati da će gotovo polovinu toga dati deoničarima, nazvali biste me ludim. Upravo su to uradili. Međutim, procvat pomorske industrije iz kovid ere došao do kraja i budućnost ne izgleda toliko blistavo.
U sredu je Maersk prognozirao da će njegovi poslovni prihodi ove godine pasti na samo dve milijarde dolara, a pet milijardi dolara je najoptimističnija prognoza. Potrošači širom sveta smanjuju potrošnju, što dovodi do smanjenja broja isporuka. Iako je Maersk u dobroj poziciji da prebrodi trenutnu situaciju, njegovi dani kao jedne od najprofitabilnijih evropskih kompanija su odbrojani.
Ono što za Maersk zvuči kao katastrofa, zapravo je povratak u normalu. U pretpandemijskoj finansijskoj 2019. godini, Maersk je zabeležio poslovne prihode od 1,7 milijardi dolara. Iz perspektive potrošača, ova normalizacija sigurno je dobra stvar. Tokom pandemije, izvoznici i uvoznici plaćali su vrtoglave cene u očajničkom pokušaju da se osigura prostor na brodovima, što je značilo veliku dobit za operatere plovila.
Međutim, Maersk ove godine predviđa da bi se potražnja za kontejnerima mogla smanjiti za čak 2,5 odsto, delom zato što su trgovci tokom pandemije naručivali previše robe i sada imaju višak zaliha. Zakrčenost luka smanjila se i operatere flota prisiljava na smanjenje broja isporuka. Prekomerni kapacitet bi krajem ove godine mogao da se pogorša kada Maerskovi konkurenti počnu da isporučuju nova plovila.
Na novom glavnom izvršnom direktoru Vincentu Clercu je da zacrta put kroz nadolazeću oluju. Prethodnik Soren Skou povukao se početkom januara, nakon što je tempirao sam vrh tržišta gotovo do savršenstva.
Clercova prva velika odluka bila je raspuštanje dogovora za deljenje plovila sa švajcarskom kompanijom Mediterranean Shipping, od 2025. godine. Vest je pozitivna nas koji mislimo da su transportne kompanije u previše udobnom položaju i imaju koristi od preterano velikodušnih antimonopolskih izuzeća.
Međutim, Clerc najavljuje još veću konkurenciju na otvorenom moru, što neće oduševiti investitore. Premeštanje industrijskih lanaca snabdevanja iz Azije u Evropu i SAD je dodatna prepreka. Maersk je pokušao da se zaštiti od usporavanja isporuka preusmeravanjem kupaca na dugoročnije ugovore i izgradnjom svojih kopnenih logističkih aktivnosti putem akvizicija. Ipak, nijedan potez nije rešio problem manje potražnje.
Dugoročne ugovorene stope kreću se prema sniženim kratkoročnim "spot" stopama, dok Maerskov manje profitabilni logistički ogranak oseća iste pritiske smanjene potražnje.
Jedna od prednosti pandemije je činjenica da pomorske kompanije imaju mnogo zdraviju finansijsku osnovu: Maersk je krajem decembra imao 12,6 milijardi dolara neto gotovine, u poređenju sa neto dugom od gotovo 12 milijardi dolara iz 2019. godine.
Održavanjem trenutne veličine flote i odbijanjem razbacivanja sredstava na nove brodove, Maersk je bio daleko konzervativniji od nekih svojih suparnika. Čak i nakon povrata od 14 milijardi dolara gotovine deoničarima putem dividendi i otkupa u 2023. i daljih ulaganja u logistiku i dekarbonizaciju, njegov budžet će biti u pristojnom stanju.
Maersk će ostati važan šraf u globalnim lancima snabdevanja, ali nećemo previše govoriti o tome. I možda je to dobro.
