Izvršni direktor i osnivač Mete Mark Zuckerberg u sredu je uspostavio novi ton s investitorima: div društvenih mreža biće manjeg obima, efikasniji i odlučniji, uveliko se oslanjajući na pomoć veštačke inteligencije.
Akcije kompanije nadmašile su očekivanja u četvrtom tromesečju i porasle više od 20 odsto nakon zatvaranja berze. Zuckerberg, koji je prošle godine obećavao blistavu budućnost u digitalnom svetu zvanom metaverzum, u sredu je bio više usredsređen na trenutne probleme, poput slanja najrelevantnijih videa korisnicima u pravo vreme i konačno ostvarivanje značajnih prihoda od proizvoda za slanje poruka. Ovu godinu je nazvao godinom efikasnosti.
"Trenutno radimo na balansiranju naše organizacione strukture i uklanjanju srednjeg menadžmenta kako bismo brže donosili odluke. Takođe radimo i na implementaciji alata veštačke inteligencije kako bismo pomogli našim inženjerima da budu produktivniji", izjavio je Zuckerberg na sastanku na kojem se s investitorima raspravljalo o zaradi i još dodao: "Biće još nešto što možemo učiniti kako bismo poboljšali našu produktivnost, brzinu i strukturu troškova."
Zuckerberg je rekao da njegova kompanija koristi veštačku inteligenciju kako bi poboljšala način na koji preporučuje i usmerava sadržaj, da bi platforma postala privlačnija korisnicima i oglašivačima. Meta je i dalje pogođena padom potražnje za digitalnim oglašavanjem, koji čini najveći udeo prodajnih prihoda. To se naročito odnosi na klijente u finansijskom i tehnološkom sektoru. Ipak, iz Mete ističu kako određeni sektori ipak troše više na oglašavanje izdvajajući sektor zdravstva i turistička putovanja.
Metini prihodi od prodaje su u četvrtom tromesečju pali za četiri odsto, na 32,2 milijarde dolara, što je zapravo treći uzastopni pad i, uprkos tome, ukupni iznos nadmašio je procene analitičara. U Meti su predviđali prihod od 26 do 28,5 milijardi dolara za prvo tromesečje, što je u skladu s prosečnom projekcijom od 27,3 milijarde dolara. Predviđanja analitičara ukazuju da će se Meta u nadolazećem periodu razvijati.
Bloomberg
Iz kompanije Snap, inače matice konkurentske aplikacije Snapchat, nisu bili optimistični u predviđanjima objavljenim u utorak, pa su tako Snapove akcije pale za 10 odsto. Iz Snapa su poručili da u nadolazećem periodu očekuju pad prodaje, a izvršni direktor Evan Spiegel primetio je da su prihodi od prodaje oglasa skoro dotakli dno. "Potražnja za oglašavanjem nije se stvarno poboljšala, ali nije se ni značajno pogoršala", rekao je Spiegel.
Meta, čije su akcije u ovoj godini porasle za 27 odsto, na tragu je oporavka nakon najgore godine u istoriji. Kompanija se suočila s padom potražnje oglašivača zbog sveopšte slabosti ekonomije, kao i promene pravila o privatnosti na iPhoneu, što je Meti dodatno otežalo ponudu tzv. ciljanih oglasa. Meta je ukinula 11 hiljada radnih mesta ili 13 odsto radne snage u novembru u svom prvom velikom otpuštanju radnika ikada.
Do otpuštanja je došlo tokom tromesečja koje je inače predstavljalo napredak za kompaniju. Facebook, Metina vodeća društvena mreža, sada ima više od dve milijarde korisnika dnevno, što je više od 70 miliona više nego lane.
Pored 10,9 milijardi dolara preostalih iz prethodnih programa otkupa, Meta je takođe povećala svoju autorizaciju za otkup akcija za 40 milijardi dolara. U četvrtom tromesečju Meta je zabeležila troškove restrukturiranja u iznosu od 4,2 milijarde dolara koji se odnose na otpuštanje radnika.
Zuckerberg je utrošio desetine milijardi dolara na izgradnju metaverzuma, digitalnog sveta koji ljudima omogućava rad i zabavu. Ti napori zasad su još uvek u ranoj fazi, što znači da nema trenutnog povrata od ulaganja.
Ipak, iz kompanije čije je sedište u Menlo Parku u Kaliforniji poručuju da će troškovi 2023. godine iznositi 89 do 95 milijardi dolara, što je manje nego što su u Meti ranije prognozirali. To bi moglo opustiti ulagače oko zabrinutosti kako Meta previše troši na svoje ambicije virtualne stvarnosti.
Kapitalni izdaci su u poslednjem tromesečju porasli na 32 milijarde dolara. Nasuprot tome, u četvrtom tromesečju 2021. godine kapitalna potrošnja iznosila je 5,54 milijarde dolara.
.webp){kind=icon}
