Kako se uči zavođenje? Rastuća industrija koja obećava samopouzdanje i uspeh u ljubavi

U američkim romantičnim komedijama često se ponavlja isti motiv: glavni junak, najčešće nesiguran u ljubavnom životu, odlučuje da nauči tehnike zavođenja kako bi povećao svoje šanse kod osobe koja mu se dopada. U toj priči gotovo uvek se pojavljuje i "guru" – osoba koja ga vodi kroz pravila flerta, komunikacije i izgradnje samopouzdanja, dajući mu savete kako da ostavi bolji utisak i snađe se u savremenim ljubavnim odnosima. Mnogi se sigurno sećaju filmova Hitch sa Willom Smithom i Crazy, Stupid, Love sa Ryanom Goslingom.

 

Zanimljivo je da se sličan oblik podrške i rada na veštinama danas javlja i u stvarnom životu, pa i na našem prostoru, preko ljudi koji se bave koučingom u oblasti upoznavanja, komunikacije i ličnog razvoja u partnerskim odnosima.

Globalna industrija koučing usluga poslednjih godina izrazito raste, a procene pokazuju da je tržište profesionalnog koučinga već premašilo 5,3 milijarde dolara godišnjeg prihoda, uz više od 120.000 aktivnih koučeva širom sveta i stabilan godišnji rast od oko osam do devet odsto. U okviru tog šireg sektora sve značajnije mesto zauzimaju relationship i dating koučing usluge, koje prate promene u načinu na koji ljudi ulaze u emotivne odnose, naročito putem digitalnih platformi i aplikacija za upoznavanje. Vrednost ovog segmenta procenjuje se na oko 1,5 milijardi dolara, uz visoke stope rasta koje u pojedinim analizama premašuju 20 odsto godišnje, zahvaljujući sve većoj potražnji za emocionalnom podrškom i ličnim razvojem, pokazuju podaci kompanije Stats N Data.

Teorija i praksa

Miloš Koprivica se ovim poslom bavi više od 10 godina kroz svoju kompaniju Društvena dinamika u službi zavođenja i smatra da će potreba za ovakvom vrstom rada postojati i ubuduće. Kako kaže, njegov posao je da pruži podršku muškarcima kako bi kroz lični razvoj unapredili svoj ljubavni i društveni život.

Za Bloomberg Adriju objašnjava da se njegov rad može podeliti na edukaciju i usluge. Edukacija obuhvata kurseve – onlajn i uživo, teorijske materijale i podršku u primeni stečenog znanja.

"Muškarac kroz edukaciju prolazi teoriju, dobija strukturu i smernice, a zatim uz podršku pokušava da primeni naučeno u praksi i postepeno napreduje", kaže Koprivica.

Usluge obuhvataju konsultacije, mentorstvo i praktičan rad na terenu, dok postoje i programi koji kombinuju edukaciju i praktičan rad. Ti programi podeljeni su na premijum program – individualni ili grupni višemesečni rad koji objedinjuje teoriju, praksu i kontinuiranu podršku – i bootcamp, intenzivan program koji spaja teoriju i praktične vežbe.

Depositphotos

 

"Najčešće preporučujemo da osoba prvo završi kurs kako bi stekla teorijsku osnovu, a da se potom usredsredimo na praksu. Cene usluga uglavnom se kreću od 200 do 2.000 evra, dok je prosečna cena oko 500 evra. Najskuplji je premijum program jer podrazumeva najdublju transformaciju, najveći kontinuitet rada, najviše sadržaja i podrške, kao i rad u veoma malim grupama ili individualno", objašnjava Koprivica.

Njegovi najčešći klijenti su muškarci između 25 i 40 godina, iako ima i mlađih i starijih.

"Uglavnom žele da nauče kako da privuku i zadrže kvalitetnu partnerku, da prevaziđu svoje strahove, postanu sigurniji u sebe i da ih žene ne doživljavaju samo kao 'dobre drugare', već i kao privlačne muškarce", kaže Koprivica i dodaje da manji broj njih dolazi sa željom da ima veliki broj partnerki, iako spolja ponekad može da izgleda kao da je to glavni motiv ove industrije.

U praksi, većina muškaraca želi stabilniji ljubavni život, više samopouzdanja i bolji osećaj u komunikaciji sa ženama.

 

 

Svoje klijente uči i konkretnim tehnikama, ali istovremeno radi i na jačanju njihovog samopouzdanja. Objašnjava da tehnika doprinosi samopouzdanju, a samopouzdanje pomaže boljoj primeni tehnike.

"Kada muškarac zna šta radi, lakše se opusti. Kada je opušteniji, bolje primenjuje ono što zna. Činjenica je da u upoznavanju energija često odnese prevagu nad tehnikom. Ipak, tehnika je važna jer muškarcu daje jasnoću kako da pravilno usmeri interakciju sa ženom i vodi je u dobrom pravcu", kaže on.

Među najvažnijim oblastima kojima podučava klijente nalaze se lični razvoj i samopouzdanje, praktična ženska psihologija, započinjanje razgovora bez pretvaranja komunikacije u intervju, razvijanje dublje komunikacije i emocionalne povezanosti, neverbalna komunikacija i prepoznavanje signala zainteresovanosti, dodir, seksualizacija i prelazak na viši nivo odnosa.

Kada je reč o etičkim standardima, Koprivica ističe da izbegava laži, manipulaciju i predstavljanje osobe na način koji nije autentičan.

"Cilj nije da muškarac glumi nekoga ko nije, već da nauči da sebe predstavi na emotivno inteligentniji, sigurniji i privlačniji način pred devojkom", dodaje.

Naglašava da, iako muškarci najčešće dolaze zbog devojaka jer im je to glavni motiv, s vremenom dolazi do mnogo šireg napretka. Stiču više samopouzdanja, otvorenije izražavaju sebe, manje razmišljaju preterano o svemu, a više su prisutni u trenutku. Imaju više životne energije, veći osećaj sopstvenih sposobnosti i više vere da mogu da privuku i zadrže kvalitetnu partnerku.

"Takođe, prestaju preterano da se plaše da će izgubiti neku devojku, jer razvijaju poverenje da mogu ponovo da upoznaju novu partnerku i izgrade kvalitetan odnos. Stiču raznovrsnija iskustva, a žene ih više poštuju u vezama. Jedan od najvažnijih rezultata jeste da ih žene žele zbog onoga što jesu, da postoji iskrena privlačnost, a ne da odnos počiva samo na nekom neseksualnom interesovanju", ističe.

Ipak, postoje situacije u kojima obuka ne daje rezultate, uglavnom zato što ljudi prerano odustanu. Koprivica kaže da, koliko god se trudio da im olakša put, suočavanje sa problemima koji ih godinama sputavaju nije jednostavno.

"Slično je kao u teretani. Trener može da napravi plan rada, ali pitanje je koliko je osoba spremna da ga zaista dosledno sprovodi", ističe.

Dodaje da pojedinim ljudima nedostaje čvršća osnova pre nego što dođu na dating coaching.

"To znači da im je možda potreban ozbiljniji rad na sebi i da najpre treba da srede neke osnovne životne stvari. Objektivno gledano, za te ljude postoje prioriteti koji su u tom trenutku važniji od dejtinga", dodaje.

Ovu industriju prate i brojne kontroverze. Koprivica smatra da, kao i u svakoj drugoj industriji, postoje i dobre i loše strane.

"Po mom mišljenju, važno je razlikovati pristup koji pomaže muškarcu da se razvije, postane sigurniji u sebe, emotivno zreliji i bolji u komunikaciji, od pristupa koji se zasniva na manipulaciji i lažima. Ja sam za ovaj prvi pristup", kaže.

Govoreći o industriji dating coachinga u regionu, Koprivica navodi da su ranije, kao i drugi oblici rada na ličnom razvoju, ovakve usluge bile prilično nepoznate, zbog čega je bilo mnogo pitanja i sumnji u njihovu efikasnost. Danas je ova oblast prihvaćenija, iako određeni skepticizam i dalje postoji.

"Takođe, značajno se promenio i način upoznavanja. Onlajn upoznavanje doživelo je pravi procvat, posebno posle pandemije korona virusa, kada su aplikacije za upoznavanje počeli da koriste i ljudi koji ih ranije nisu koristili. Danas se, prema različitim istraživanjima, veliki broj parova upoznaje preko interneta, često i češće nego na tradicionalne načine", kaže Koprivica.

 

 

Dodaje da ne treba zanemariti ni kvalitetno uređen profil na društvenim mrežama ili aplikacijama za upoznavanje. Ljude je i dalje moguće upoznavati bez toga, ali muškarci mnogo propuštaju ako nemaju dobro osmišljeno onlajn prisustvo. Kako kaže, devojke danas često žele da pogledaju i profile muškaraca na društvenim mrežama kako bi stekle potpuniju sliku o njima i lakše odlučile da li žele upoznavanje ili novi susret.

"Generalno, danas se ljudi ređe upoznaju uživo, pa je i pritisak prilikom prvog prilaska veći, i za muškarce i za žene", naglašava.

Depositphotos

 

Upravo u oblasti onlajn upoznavanja vidi najveći potencijal za rast ove industrije, ali i u radu na izgradnji samopouzdanja.

"Zbog sve većeg uticaja društvenih mreža, prekomernog konzumiranja sadržaja, pornografije i različitih društvenih pritisaka, mnogi muškarci postaju zatvoreniji, manje proaktivni i nesigurniji u sebe. Zato verujem da će rad na samopouzdanju, emocionalnoj stabilnosti, socijalnim veštinama i zdravom pristupu odnosima između muškaraca i žena biti sve važniji", kaže.

Istim poslom bavi se i sociološkinja Andrijana Vasilić. Za Bloomberg Adriju kaže da njen posao nije da uči ljude kako da zavedu nekoga, što smatra najvećom zabludom i narativom koji je danas već pomalo prevaziđen.

"Kroz svoj rad posmatram i proučavam kako se menjaju međuljudski odnosi, način na koji komuniciramo i kako savremeno društvo utiče na naše samopouzdanje i povezivanje sa drugim ljudima. Kurs koji nudim nastao je upravo na spoju sociološkog znanja, socijalne psihologije i praktičnih komunikacionih veština", kaže ona.

Depositphotos

 

Objašnjava da nikada nismo bili tehnološki povezaniji, a društveno usamljeniji, zbog čega sve više ljudi oseća nelagodu kada treba da započne običan razgovor, bilo uživo ili preko interneta.

"Zato ne učim ljude kako da budu neko drugi, već kako da se oslobode sopstvenih kočnica, razviju socijalnu sigurnost i grade autentične odnose. Na kraju krajeva, komunikacija nije talenat sa kojim se rađamo, već društvena veština koja se razvija", kaže Vasilić.

Ideja da se bavi ovim poslom došla je sasvim prirodno. Kao sociološkinja, kroz obrazovanje i rad na društvenim mrežama uočila je isti obrazac – ljudi mnogo ulažu u karijeru, obrazovanje i izgled, a premalo u razvoj komunikacionih veština, iako upravo one u velikoj meri određuju kvalitet međuljudskih odnosa. Dodatni podsticaj dobila je kroz poruke pratilaca koji su od nje tražili savete kako da započnu i vode razgovor, što je, kako kaže, bio jasan pokazatelj da postoji stvarna potreba za ovom vrstom podrške.

Njen kurs nosi naziv "111 načina kako da započneš i nastaviš razgovor – onlajn i uživo – kroz harizmatične i konkretne primere" i sastoji se od 11 video-lekcija podeljenih u tri modula. Prvi modul posvećen je onlajn komunikaciji, drugi komunikaciji uživo, dok treći povezuje oba sveta, "jer se savremeni odnosi danas veoma retko razvijaju isključivo onlajn ili isključivo uživo – uglavnom se ta dva načina neprestano prepliću".

 

 

"Bilo mi je važno da napravim zaokruženu metodologiju koja odgovara načinu na koji ljudi danas zaista funkcionišu, a ne načinu na koji su se upoznavali pre deset godina", dodaje.

Pored samog kursa, nudi i individualne onlajn konsultacije jedan na jedan, koje smatra najvrednijim delom svog programa, jer tada osoba ne dobija univerzalno rešenje, već sat vremena njenog punog fokusa, znanja i iskustva prilagođenog isključivo sopstvenoj situaciji.

Njeni klijenti uglavnom su, kako kaže, "potpuno funkcionalni, uspešni i svesni ljudi" koji aktivno ulažu u lični razvoj. Reč je o osobama koje su zadovoljne mnogim segmentima svog života, ali istovremeno prepoznaju prostor za unapređenje socijalnih veština i socijalne inteligencije.

"Često su to ljudi koji žele više od života i razumeju da kvalitetni međuljudski odnosi 'ne nastaju slučajno, već se na njima radi', kao i da su socijalne veštine nešto što se neprestano uči i razvija. Mnogi dolaze i preventivno, kako svoje najbolje godine ne bi proveli čekajući da se stvari same od sebe dogode, već da budu aktivni učesnici sopstvenog života", kaže Vasilić.

 

 

Najvažnije veštine koje podučava obuhvataju razvoj socijalne inteligencije, neverbalne komunikacije, aktivnog slušanja, socijalne prilagodljivosti, uspostavljanje i održavanje kvalitetne komunikacije, kao i razumevanje društvene dinamike.

"Kada govorimo o etici, tu imam veoma jasnu granicu. Ne podržavam metode čiji je cilj kontrola, manipulacija ili izazivanje emocionalne nesigurnosti kod druge osobe. Metode koje podrazumevaju izazivanje ljubomore, namerno stvaranje utiska nedostupnosti, ignorisanje druge osobe kako bi se povećalo njeno interesovanje ili stvaranje osećaja manje vrednosti kod drugih ne smatram etički prihvatljivim i nisu deo mog pristupa radu", naglašava Vasilić.

Kao najčešće promene kod svojih klijenata navodi dva pravca. Prvi je konkretan i lako uočljiv – ljudi počinju da sklapaju više poznanstava, izlaze na više sastanaka i šire svoj društveni krug. Drugi, još važniji napredak, ogleda se u promeni načina na koji doživljavaju odbijanje, koje više ne posmatraju kao lični neuspeh.

"Shvate da tuđa odluka ne govori ništa o njihovoj vrednosti", ističe ona i dodaje da se upravo tada razvijaju istinsko samopouzdanje i veća emocionalna stabilnost.

Ipak, kako kaže, postoje situacije kada obuka ne daje rezultate, najčešće onda kada ljudi očekuju promenu bez primene stečenog znanja u praksi.

"Nijedna tehnika ili edukacija ne može da zameni iskustvo, jer se komunikacija, kao i svaka druga veština, razvija isključivo kroz aktivno izlaganje društvenim situacijama. Kao što ne možemo postati dobri vozači gledajući tutorijale, tako ne možemo postati dobri komunikatori samo gledajući sadržaj na internetu", zaključuje.

Deficit spontanih ljudskih interakcija

Govoreći o kontroverzama, Vasilić ističe da je sam koncept "zavođenja" prilično zastareo jer ostaje na površnom nivou međuljudskih odnosa.

"Moj fokus je isključivo na povezivanju, jer verujem da je to jedini zdrav i dugoročno održiv pristup. Ljudi nisu projekti koje treba osvojiti, već osobe koje treba upoznati, razumeti i sa kojima gradimo odnose i zajedničku budućnost", dodaje.

Ona smatra da aplikacije za upoznavanje nisu promenile ljudsku prirodu, ali jesu značajno promenile ljudsko ponašanje – ubrzale su proces upoznavanja, povećale dostupnost potencijalnih partnera, ali istovremeno smanjile strpljenje i spontanost u međuljudskim odnosima. Kako navodi, danas je prisutna kultura u kojoj se očekuju "trenutna hemija, trenutni odgovori i trenutno povezivanje", iako se, prema njenom mišljenju, najkvalitetniji odnosi razvijaju upravo suprotno – postepeno i bez pritiska. Smatra da aplikacije mogu biti koristan alat, ali ne i zamena za razvijene socijalne veštine.

"Dugoročno gledano, nećemo imati manjak tehnologije, već manjak spontanih ljudskih interakcija, zbog čega će razvoj socijalnih veština postajati sve važniji", zaključuje.

Kada je reč o budućnosti ove industrije, Vasilić smatra da će najveći rast biti upravo u jačanju socijalnih veština kroz stvarne životne situacije, jer se kvalitetni međuljudski odnosi ne mogu izgraditi isključivo iza ekrana. Kako ističe, "neophodno je da ljudi ponovo počnu aktivnije da učestvuju u svakodnevnim društvenim situacijama", budući da se socijalne veštine razvijaju isključivo kroz praksu i neposredno iskustvo.

"Već sada se primećuje promena paradigme – fokus se postepeno pomera sa pitanja 'kako osvojiti nekoga' na pitanje 'kako izgraditi kvalitetan, stabilan i održiv odnos', dok su se ljudi u velikoj meri zasitili brzih formula i instant rešenja", zaključuje ona.