Zlato se kroz istoriju pokazalo kao bolja investicija u kriznim vremenima

Pri odabiru između zlata i nekretnina kao investicije, nema univerzalnog odgovora. I jedno i drugo ima svoje prednosti i mane. Zlato pruža veću likvidnost i niže ulazne troškove, što ga čini dostupnim svima. S druge strane, nekretnine pružaju potencijal za rast vrednosti kapitala i prihod od zakupa, ali dolaze s većim početnim troškovima i stalnim održavanjem. Međutim, iako je ulaganje u nekretnine sedi na tronu u poslednje dve godine, u 2024. atraktivnija investicija ipak će biti zlato, mada postoje i neke nekonvencionalne klase imovine koje se čine sve privlačnijim, zaključili su u petak sagovornici panela "Investicioni rodeo" u sklopu konferencije Bloomberg Adrije "Budućnost investiranja".

"Kad govorimo o investiranju, ne bih rekao da ulagači treba da ulažu isključivo u zlato. Oni bi, između ostalog, trebalo da ulažu i u zlato. Pravi recept je u diverzifikaciji ulaganja u različite klase imovina jer upravo to stvara snagu. Takođe, iako se u Goldman Graffu bavim zlatom, ja investiram i u nekretnine. Verujem da će i moj sagovornik Boro Vujović takođe reći da i on koristi istu formulu. Međutim, prednost zlata je što gotovo svi u njega mogu da ulažu", rekao je Vladimir Potočki, predsednik uprave kompanije Goldman Graff.

Boro Vujović, osnivač i direktor kompanije za promet nekretnina Opereta, ipak je morao da stane u obranu nekretnina.

"Kad gledamo statistiku, ko god da je u poslednje dve godine kupio bilo kakvu nekretninu, dobro je prošao s obzirom na to kako je tržište nekretnina pratilo inflaciju. Cene nekretnina, u odnosu na prošlu godinu, rasle su otprilike 20 odsto. Onaj ko je mogao u njih da ulaže, video je da je to bio dobar potez. Na primer, prosečna cena kvadrata 2013. godine bila je 1.300 evra, a sada je 2.700 evra po kvadratu. To je rast veći od 100 odsto", rekao je Vujović.

Međutim, Vujović se osim u nekretnine okrenuo i investiranju u još manje likvidnu imovinu – umetnost, otkrio je moderator panela i voditelj Bloomberg Adria TV-a Marko Perožić.

"Nedavno sam otkrio umetnost kao način ulaganja. Pored nekretnina, moj fokus je i na umetničkim delima. Na umetnost se često gleda kao na subjektivno ulaganje i to je imovina koja kod nas nije toliko poznata. Međutim, u svetu je to dobar instrument za ulaganje. Samo 2022. godine na globalnom nivou ostvareno je 68 milijardi dolara prometa u svetu umetnosti. Predviđam ekspanziju tog tržišta i kod nas. Napominjem da oni koji ulažu u umetnička dela ne smeju imati samo zaradu na umu, nego da to čine iz nekih viših, kulturoloških razloga. I upozoravam, kada se jednom zaljubite u umetnost, ne možete stati", rekao je Vujović.

Iako su globalno umetnička dela jedan od legitimnih izbora pri ulaganju, u našem regionu i dalje preovlađuju ulaganja u tradicionalnije vrste imovine kao što su nekretnine, depoziti u bankama i slično. Po svemu sudeći, postoji nešto zajedničko svima njima zbog čega su tako vredni na našem području.

"To je istorijsko nasleđe", objasnio je Ivan Odrčić, analitičar Bloomberg Adrije, i dodao: "Mnogi su se opekli. Gospodin Vujović će se složiti sa mnom kada kažem – cigla ne može propasti. Nije da se Hrvati ne okreću novim klasama, samo to oni čine jako sporo. Svako vreme donosi nešto svoje, dolaze novi trendovi, a usudio bih se reći da i one tradicionalnije poput nekretnina možda ne čeka neka svetla skora budućnost".

Kada su u pitanju razne vrste imovine u doba inflacije, kao zaštita se često spominje upravo zlato.

"Postoji niz faktora koji utiču na formiranje cene zlata. Ne možete uzeti samo jedan faktor u konotaciju toga i da će tako biti, morate uzeti korelaciju svih faktora u tom trenutku. Međutim, rekao bih da je strah glavni okidač koji utiče na cenu zlata. Videli smo to u vreme pandemije, napada Rusije na Ukrajinu i sada tokom sukoba na Bliskom istoku. Svima koji mogu, savetujem da ulažu. Da biste zaštitili vrednost svoje imovine, to možete učiniti upravo ulaganjem", kaže Potočki.

Prisetio se jednog klijenta koji je podstaknut lošim iskustvom odlučio da sigurnost pronađe u ulaganju u zlato.

"Jedan klijent je odlučio da kupi 100 velikih dukata. Rekao je da leži na milionima evra vrednosti nekretnina, ali kada je došla pandemija, to mu ništa nije značilo. Zato sada želi da ulaže u zlato. Kaže, ako se nešto dogodi, uvek može nedeljno da proda po jedan dukat i neće morati u kriznim godinama da prodaje vredne nekretnine do kojih je mukotrpno došao", objašnjava Potočki, koji kaže da je glavna zabluda o zlatu što su klijenti fokusirani samo na to koliko mogu da zarade, ali ne razmišljaju dovoljno o rizicima.

Gledajući na godinu pred nama, Vujović kaže da možemo očekivati smanjenje broja transakcija na tržištu nekretnina i zaustavljanje trenda koji je vladao u poslednje dve godine. Smatra da cene neće rasti te da je moguće da će doći do korekcije određenih tipova nekretnina, posebno onih koje su precenjene.

"Biće još prilika, ali moraćete da budete malo analitičniji i oprezniji kada su nekretnine u pitanju. Neće svaka kupovina biti dobra", rekao je Vujović.

Odrčić je panel zaključio mišljenjem da će 2024. godina ipak biti godina zlata. Upozorava na turbulentnu godinu pred nama koju će obeležiti razni događaji, ali kaže da je zlato, istorijski gledano, uvek bolje plivalo u ekonomski nestabilnim vremenima.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar