Ako mislite da je navijanje za fudbaske klubove frustrirajuće iskustvo, pokušajte investirati u jedan od njih.
Britanski šampion Manchester United, koji trenutno traži novog vlasnika, jedan je od nekolicine poznatih klubova kojima se javno trguje, a kretanje cene njegovih akcija testiralo bi veru čak i najvernijih navijača.
Fudbalski timovi ne mogu da garantuju rast zarade koju akcionari obično zahtevaju, kažu analitičari, jer nestabilni rezultati na terenu utiču na izvore prihoda, uključujući prihode od televizije, sponzorstva, prodaju ulaznica i novčane nagrade. Plate igrača i naknade za transfere doprinose visokim troškovima.
"Fudbalski klubovi su poput investicionih banaka", rekao je Russ Mould, direktor ulaganja u AJ Bellu. "Mogu zaraditi mnogo novca kada stvari idu dobro, izgubiti puno kada stvari idu loše, a čak i kada im ide dobro, novac završi u džepovima talentovanih igrača, a ne vlasnika ili akcionara."
Jedan od većih klubova kojima se javno trguje, italijanski Juventus, osvojio je više domaćih prvenstava, ali trenutno vredi oko 70 odsto ispod svoje početne javne cene iz 2001. godine. AFC Ajax je za 17 odsto ispod IPO nivoa iz 1998. godine. Najbolji belgijski profesionalni klub, Club Brugge, povukao se s briselske berze prošle godine, navodeći tržišne uslove kao razlog.
Dok prosečna akcija S&P 500 ima više od 20 analitičara koji je pokrivaju, samo četiri pokrivaju Man United, a šest pokriva Juventus, prema podacima koje je prikupio Bloomberg.
Stručnjaci iz branše vide malo motiva za dalje potencijalne IPO fudbalskih klubova. "Jednostavno to više ne vidim kao održivu strategiju za klubove", smatra Dan Plumley, predavač sportskih finansija na Univerzitetu Sheffield Hallam.
Porazi na terenu mogu značiti veliki pad cene akcije. Akcije Juventusa pale su za čak sedam odsto nakon poraza od rivala AC Milana u oktobru, dok su njegove pak pale za 18 odsto u jednom danu nakon poraza od Ajaxa u Ligi šampiona 2019.
Postoje i drugi rizici. Juventus je pod istragom, a predsednik Andrea Agnelli i celi upravni odbor dali su ostavke usred istrage o navodnim prestupima povezanim s finansijskim dokumentima.
Emocionalna vezanost
Pokojni Malcolm Glazer kupio je Manchester United 2005. godine otkupom koji ga je opteretio dugovima, a porodica se od tada suočava s nepoverenjem okorelih navijača. Dok je tim nastavio osvajati trofeje pod vođstvom slavnog menadžera Sir Alexa Fergusona, u prvim godinama Glazerovog vlasništva, vladao je mir. Ipak, ogorčenost je porasla nakon penzionisanja legendarnog trenera 2013. godine - kada je klub poslednji put osvojio Premier ligu.
Nakon što su veći deo ove godine bile ispod IPO cene iz 2012, akcije Manchester Uniteda - koje su u julu pale za čak 60 odsto u odnosu na vrhunac iz 2018 - skočile su otkako je klub krajem novembra objavio da istražuje mogućnosti prodaje.
Rastući iznosi za plate fudbalera verovatno će biti manja briga za one koje su u vlasništvu milijardera ili entiteta koje podupire država, poput Paris Saint-Germaina - koji je na kraju u vlasništvu Qatar Sports Investmentsa - i Manchester Citya kog kontroliše zamenik premijera UAE šeik Mansour Bin Zayed Al Nahyan.
"Možete kupovati akcije iz emocionalnih razloga", zaključuje Mould. “Ali u to nema preteranog ekonomskog smisla."
- Uz pomoć Davida Helliera
.webp){kind=icon}
