Industrija oružja se trudi da se predstavi kao ESG ulaganje

Ruska invazija na Ukrajinu pokrenula je važna pitanja o tome kako investitori percipiraju načela zaštite okoline, društva i upravljanja (eng. environmental, social and corporate governance - ESG), ali i o praktičnoj primeni tih načela u kontekstu održivih ulaganja. Evropska unija (EU) i Sjedinjene Američke Države (SAD) dale su Ukrajini milijarde evra i dolara humanitarne, finansijske i vojne pomoći.

Analiza Amara Čauševića, Sasje Beslika i Sare Čaušević, bosanskohercegovačkih stručnjaka za održive finansije i javno zdravstvo sa švedskom adresom, ukazuje na to kako finansijska tržišta nisu ostala imuna na ovaj geopolitički događaj i ubrizgavanje državnog novca u odbrambenu industriju.

"Stav lobističke grupe nemačke odbrambene industrije (BDSV) jeste da su odbrambena oružja čuvari demokratije, a svoj stav podupiru ukrajinskim slučajem", navodi se u analizi. "BDSV tvrdi kako bi odbrambeno oružje trebalo biti uključeno u taksonomski registar EU zajedno s prirodnim gasom i nuklearnom energijom, koji su nedavno dodati na popis 'prihvaćenih ekološki održivih privrednih aktivnosti' EU."

Autori navode kako je jedna od najvećih nordijskih banaka - švedski SEB - odlučila da preokrene svoju politiku održivosti i dopusti ulaganje dela svojih sredstava u odbrambene kompanije. Vrednost akcija velikih proizvođača oružja na Zapadu od početka invazije na Ukrajinu doživela je nagli rast.

Rast akcija vodećih proizvođača oružja od početka invazije na Ukrajinu

Ulaganje s ESG oznakom trebalo bi da ima širok raspon koristi koje bi jednako i istovremeno mogle koristiti društvu i okolini.

Stoga cilj održivog razvoja (eng. sustainable development goals - SDG) promoviše miroljubiva i uključiva društva za održivi razvoj i zagovara smanjenje svih oblika nasilja i povezanih stopa smrtnosti na svetskom nivou.

"Industrija oružja sprečava zemlje i svet u celini da ispune ciljeve SDG 16. Oružje je dizajnirano za uništavanje, ugrožavajući želju društava da izgrade pravičan i univerzalan pristup nepristrasnoj pravdi i vitalnim uslugama promovisanjem nasilja."

Oružje i rat zagađuju okolinu, a sukobi stvaraju emisije gasova staklene bašte.

Ruska invazija uzrokovala je skok cena energije, znatno povećala ulaganja u naftne i gasne projekte širom sveta. Osim toga, vojni arsenal (vazduhoplovi, tenkovi i brodovi) korišćen u ratu su mašine koje troše velike količine dizela. 

ESG oružje

Kada razmišljamo o oružju, posmatrajući ga kroz prizmu ESG načela, nekoliko je jakih razloga zašto ta imovina ne zadovoljava ESG kriterijume. Prvo, teško je odrediti hoće li se oružje koristiti u skladu s ESG načelima. 

"Verovatno bi isporuka određenog oružja Ukrajini zaista služila svrsi ulaganja ESG-a u zaštitu ljudskih prava, budući da je vojno nadmoćnija Rusija napala zemlju, što nije predstavljalo ozbiljnu pretnju njenoj sigurnosti", navode autori. 

U poređenju s drugim industrijama klasifikovanim prema ESG-u, na primer, obnovljivom energijom, industrija oružja nikada nije imala problema s privlačenjem kapitala. Prodaja oružja i vojnih usluga 100 najvećih kompanija u tom sektoru 2020. godine iznosila je ukupno 531 milijardu dolara, i usred pandemije kovida 19 porasla je za 1,3 odsto, dodaju.

Bloomberg

Industriju oružja karakteriše praksa netransparentnosti i korupcije. 

"Nedavna analiza 134 vodeće svetske kompanije za proizvodnju oružja pokazala je da je 100 ispitanih privrednih društava iskazalo malo ili nimalo predanosti u borbi protiv korupcije", ističu autori. "Nadalje, industrija je slabo regulisana. Na primer, čak je i svetska trgovina bananama strože regulisana od svetske trgovine oružjem."

Veo tajnosti nametnut nacionalnom sigurnošću omogućio je političarima, vojskovođama, korporativnim rukovodiocima i sumnjivim posrednicima sprovođenje netransparentnih transakcija prepunih koruptivnih radnji.

Takođe, sve veći broj naučne literature pokazuje kako upotreba oružja ima snažan negativni efekat na okolinu. Različite hemijske supstance koje su deo samog oružja, poput osiromašenog uranijuma u bombama, ili materije koje se koriste za proizvodnju opreme, mogu desetkovati ekosisteme te u tlo, vazduh i vodu ispuštati otrove koji dugoročno ugrožavaju ljude, životinje, biljke i ostala bića.

"Svetska odbrambena industrija trenutno s dva odsto doprinosi svetskoj emisiji ugljen-dioksida, ali ako se njen rast nastavi u skladu s trenutnim projekcijama, taj bi udeo do 2050. mogao narasti na 25 odsto", navodi se u analizi.

Bloomberg

Kada je reč o načelima SDG-a i ESG-a, oružje ne garantuje društvenu uključenost i zaštitu zdravlja i dobrobiti kroz zdravstvenu negu, pristup osnovnim uslugama i minimalni prihod. Oružje umesto toga nanosi štetu celokupnom fizičkom i mentalnom zdravlju.

"Oružje uništava i rodnu ravnopravnost, jedan od vodećih društvenih stubova ESG načela", dodali su.

Sukobi nepovoljno utiču na socio-ekonomsko osnaživanje žena i devojaka koje žive u ratom razorenim i inače nasilnim zonama. Sukobi nagrizaju i društvenu koheziju.

"Neoliberalni pristup koji dopušta da oružje postane pozitivna investicija stavlja profit ispred ljudi i povećava društvene nejednakosti", stoji u analizi.

Sistemski problemi ESG-a

Ideja da se odbrambeno oružje označava kao ESG odobrena investicija ukazuje na sistemski problem s kojim se područje ESG-a suočava. To je zato što neki ESG podaci ponekad mogu biti skloni neistinama.

U prvom mesecu posle početka rata u Ukrajini, investicioni fond BlackRock za tržišta u razvoju vredan 2,1 milijardu dolara, koji prati indeks JPMorgan ESG, smanjio se za 4,74 odsto, naveli su autori.

"ESG fond je imao slabije rezultate jer je imao relativno velika izdvajanja za ruske državne obveznice, koje su snažno podržane činjenicom da je ta zemlja jedan od glavnih svetskih proizvođača fosilnih goriva."

Autori kažu kako to nije iznenađujuće, jer je područje ESG-a još u ranoj fazi razvoja, a definicija održivosti u svim geografskim područjima i kulturama promenljiva. Međutim, to ponekad može biti rizik zbog potencijala takozvanog zelenog pranja proizvoda, poput odbrambenog oružja.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar