Kako raste zarada evropskih banaka, tako rastu i akcije u ovom sektoru - za više od 25 odsto tokom prošle godine. Zajmodavci bloka bi mogli još snažnije da se oporave usred porasta otkupa akcija i dividendi, prema istraživanju Goldman Sachsa. Uprkos tome, postoji nekoliko razloga zbog kojih su investitori skeptični da akcije banaka mogu još više da porastu.
Do preokreta u prognozama je došlo onog momenta kada su centralne banke krenule da smanjuju kamate, budući da finansijske kompanije regularno zarađuju više novca od pozajmica kada su kamate visoke.
Ipak, prema aktuelnim ocenama analitičara i bankara nema naznaka da će centralne banke vratiti izrazito niske stope u ovom ekonomskom ciklusu, a za to vreme nastavljaju se trzavice u evropskom bankarskom sektoru. Tema koja poslednjih nedelja okupira javnost je preuzimanje Commerzbanka od italijanske grupe UniCredit.
Opširnije
Barclays i Bank of America pomogli Orcelu da kupi udeo u Commerzbanku
Barclays je organizovao derivate povezane sa Commerzbankom za italijanskog kreditora.
23.09.2024
Scholz osudio 'neprijateljski' potez UniCredita prema Commerzbanku
Nemačka je saopštila da se protivi preuzimanju Commerzbank AG, ubrzo nakon što je UniCredit Spa objavio da je povećao svoj udeo u banci.
23.09.2024
UniCredit SpA povećao svoj udeo u Commerzbanku na 21 odsto
UniCredit SpA povećao svoj udeo u Commerzbank AG na 21 odsto.
23.09.2024
Dve trećine radnih mesta ugroženo, upozorava radnički savet Commerzbanka
Radnički savet Commerzbank AG je veoma odlučan da spreči spajanje sa italijanskim rivalom UniCredit SpA.
20.09.2024
Kratka hronologija
-
Tokom prve polovine septembra objavljeno je da UniCredit želi da preuzme Commerzbank, a nemačka banka je tada rekla kako je iznenađena UniCreditovim otkrivanjem udela od devet odsto. Banka Goldman Sachs je, inače, savetnik Commerzbanka za odbrambenu strategiju, a odmah je saopšteno transparentno da bi Nemci radije ugovarali posao sa Francuzima nego sa Italijanima. "Bolje se razumemo sa Francuzima u smislu industrijske politike i kako voditi banku nego sa ljudima iz Milana", rekao je Stefan Wittmann, predstavnik radnika u nadzornom odboru Commerzbanka.
-
Nekoliko dana kasnije saopšteno je da će UniCredit od ECB tražiti dozvolu da kupi 30 odsto Commerzbanka. ECB je glavni regulator bankarskog sektora u evrozoni, a izvor koji je tražio da ostane anoniman rekao je tom prilikom kako ova namera italijanske banke ne znači nužno da će i kupiti toliki udeo. Sve to vreme tinja tenzija između dve zemlje, budući da se Berlin snažno protivi najavljenoj akviziciji.
-
Ubrzo postaje sve jasniji uticaj ove prodaje, budući da je Commerzbank još uvek u delimičnom vlasništvu države, te su već nestabilna vladajuća koalicija i poljuljana ekonomija na dodatnom testu. Radnički savet Commerzbank AG je 20. septembra izvestio kako je "veoma odlučan" da spreči spajanje sa UniCredit SpA, upozoravajući da bi dve trećine radnih mesta u nemačkoj banci moglo biti ukinuto u tom slučaju.
-
U poslednja dva dana dolazi do nekoliko preokreta: od pada Commerzbanka koji je uticao i na rast ostalih evropskih akcija, pa do vesti da je UniCredit SpA povećao svoj udeo u Commerzbanku na 21 odsto.
Reakcije druge strane i tržišta
U međuvremenu, Nemačka je nastavila da izražava svoje oštro protivljenje preuzimanju Commerzbanka od UniCredita, a svoj stav je izneo i kancelar Olaf Scholz: "Neprijateljski napadi i neprijateljska preuzimanja nisu dobra stvar za banke, zbog čega je nemačka vlada zauzela stav i jasno stavila do znanja da ovo ne smatramo odgovarajućim putem", rekao je on novinarima u Njujorku.
Unutrašnje nezadovoljstvo u nemačkoj vladi raste i zbog načina na koji je izvršni direktor UniCredita Andrea Orcel stekao udele u banci koja se smatra ključnim izvorom finansiranja za ekonomiju zemlje. Podsećamo da su Barclays i Bank of America pomogli Orcelu da kupi udeo u nemačkom zajmodavcu.
Međutim, iako se sve vreme čini da je nezadovoljstvo prisutno samo na nemačkoj strani, sada je "loptica prebačena" i na italijanski teren. Naime, zvaničnici italijanske vlade postaju sve više frustrirani zbog protivljenja Nemačke potencijalnom preuzimanju Commerzbank AG, smatrajući da će to poremetiti delikatne diplomatske odnose između Berlina i Rima. Inače, sedište UniCredita je u Milanu.
Prema pisanju Bloomberga, iz vlade premijerke Giorgie Meloni čak su privatno kritikovali činjenicu da se Berlin zalaže za veću evropsku integraciju, a onda se protivi mogućem preuzimanju frankfurtske banke Commerzbank. Neki u Rimu su, takođe, izrazili nezadovoljstvo zbog toga što je Orcel, kako kažu, bio preterano agresivan u davanju ponude za nemačku banku; oni su zabrinuti da bi to moglo da utiče na odnose dve zemlje.
Bez obzira na pomenute tenzije, analitičari zasad pozdravljaju potez UniCredita, posebno uzevši u obzir da bi povezivanje dve banke moglo podstaći još sličnih akcija u evropskom bankarskom sektoru, koji inače važi za prilično razdeljen. Tu se pre svega misli na pravne prepreke i nasleđene probleme koji stoje na putu akvizicijama ovog tipa.
Ako posmatramo akcije dve banke, tržišta su manje-više reagovala pozitivno: akcije Commerzbanka skočile su 20 odsto na dan kada je puštena vest o udelu UniCredita, a ove godine su sveukupno porasle 48 odsto.
Ono što, prema mišljenju nekih stručnjaka, ide naruku Commerzbanku jeste ograničena moć UniCredita da premešta kapital. Drugim rečima, kako trenutno stoje stvari, finansijske koristi od ove akvizicije mogu biti skromne za italijansku banku. Ali ovaj potez se može objasniti i jednim drugim vidom benefita, a to je pristup UniCredita nemačkom i poljskom tržištu na kojem Commerzbank trenutno posluje.
Treba istaći i da je prošle godine italijanska banka zaradila 8,6 milijardi evra, dok je kroz otkup akcija i dividende uspela da odgovori i na zahteve investitora.
Ako je prekogranično povezivanje i usklađivanje u bloku cilj, bilo evrozone u celosti, bilo bankarskog sektora, onda bi se ovaj potez UniCredita - iz ugla jednog dela ekonomista i prognostičara - mogao smatrati logičnim, čak poželjnim.