.webp){kind=icon}
Bitka Evropske centralne banke da povrati svoj kredibilitet na finansijskim tržištima postala je mnogo teža.
Posle nedelje koju je obeležila nova kriza u Rimu, čitaoci MLIV-a upozoravaju da italijanski dug rizikuje da ponovo uđe u opasnu zonu, i to baš dok skoro neminovna recesija pojačava epski pad evra na nivoe koji nisu viđeni skoro 20 godina.
Samo 16 odsto od 792 ispitanika u najnovijem istraživanju Pulsa kaže da će Evropa verovatno uspeti da izbegne ekonomski pad u narednih šest meseci, a 69 odsto se kladi da će jedinstvena valuta pasti na 0,9 dolara umesto da se vrati na 1,1 dolar.
Bloomberg
Da stvari budu još gore, politički potres u trećoj po veličini ekonomiji evrozone mogla bi da podstakne novu eru fragmentacije tržišta. Oko 21 odsto čitalaca MLIV-a kaže da će razlika između 10-godišnjih italijanskih i nemačkih obveznica porasti na više od 500 baznih poena - najviše od dužničke krize 2012 - pre nego što ECB uskoči.
Sve u svemu, 41 odsto ispitanika, koji uključuju portfolio menadžere i trgovce na malo, vidi dužničku krizu u narednih šest meseci, što je ogroman pomak od ere negativnih prinosa koja je zahvatila region tek početkom januara.
Ova upozorenja nisu mogla doći u gorem trenutku za ECB. Izgleda da je spremna da podigne kamatne stope konačno ove nedelje, baš dok Rusija preti da eskalira energetsku krizu sa inflacijom koja je već rekordna.
"Mislim da su očekivanja o recesiji prilično brzo porasla zbog mogućnosti racionalizacije gasa, i ako se to odigra, mnoge kompanije bi mogle da propadnu", rekao je Craig Inches, šef odeljenja za stope i gotovinu u Royal London Asset Management.
Povišeni pritisci na cene imali su veliki uticaj na domaćinstva i preduzeća. Sada raste strah od potpunog zaustavljanja isporuke ruskog gasa nakon što se održavanje glavnog gasovoda završi oko 21. jula. To je isti dan kada se predviđa da će ECB podići stope prvi put u više od decenije, dok potencijalno predstavlja novi politički alat za rešavanje rastućih problema na tržištu obveznica.
Centralna banka je prošlog meseca bila prinuđena da obeća novi alat nakon što je prinos na italijanski 10-godišnji dug porastao iznad četiri odsto. Pošto je vladajuća koalicija premijera Maria Draghija rasparčana, izazov za monetarne zvaničnike postaje sve teži.
Bloomberg
Mario Draghi
"Ako se politička situacija pogorša i nova vlada Italije ne uspe da se dogovori sa Evropskom komisijom, ne može se realno očekivati da će ECB intervenisati", navodi Bloomberg Economics. "S obzirom na to da će i dalje morati da se nosi sa inflacijom, rezultat bi bila fragmentacija - i potencijalno kriza."
Predsednica ECB-a Christine Lagarde nagovestila je da će alat biti korišćen ako troškovi zaduživanja za slabije zemlje previše ili prebrzo porastu i da bi to podrazumevalo dalju kupovinu obveznica. Ekonomisti koje je anketirao Bloomberg očekuju da će se likvidnost koju te kupovine stvaraju ponovo apsorbovati u procesu koji se zove sterilizacija.
Bloomberg
Christine Lagarde
U stvarnosti, alat za krizu je osmišljen kao blef - signal da će monetarne vlasti učiniti sve što je potrebno da podrže blok jedinstvene valute, što rezultira situacijom u kojoj zapravo ne mora da kupuje nikakve obveznice.
Skoro polovina ispitanika MLIV-a vidi da ECB interveniše kada premija prinosa Italije u odnosu na Nemačku dostigne 450 baznih poena ili više, daleko iznad praga od 250 baznih poena koji su analitičari naveli ranije ove godine.
Dobra vest je da je 59 odsto ispitanika reklo da ne očekuje dužničku krizu u zoni evra u narednih šest meseci. Većina vidi isključenje gasa kao najverovatniji katalizator ako stvari krenu po zlu. Samo 18 odsto je navelo alat protiv fragmentacije iz ECB-a kao neposredan uzrok za bilo kakvu dužničku krizu.
Međutim, ruski energetski gigant Gazprom PJSC, koji je već smanjio snabdevanje gasovodom Severni tok na samo 40 odsto svog kapaciteta, nagovestio je dalje prekide izvoza. Zauzvrat, poverenje investitora u nemačku ekonomiju je palo na najniži nivo od 2011. godine, a Deutsche Bank AG predviđa da će se najveća evropska ekonomija smanjiti za jedan odsto 2023. godine.
Tri petine ispitanika vidi da ECB zaustavlja povećanje kamatnih stopa u slučaju da Rusija isključi svoje isporuke gasa. To nudi izvesnu utehu da bi Lagarde i kolege izbegli da pogoršaju ekonomski pad u slučaju takvog energetskog šoka.
Šta god da se desi, istorijski udar na evro će trajati. Stratezi u Nomura Holdings, UBS Group i BCA Research smatraju da će do zime pasti na nivo od samo 0,90 dolara u najgorem scenariju, odražavajući stav većine čitalaca MLIV-a da je pad verovatniji nego oporavak.
Sve to ukazuje na to da će se ovogodišnja volatilnost akcija nastaviti, a ispitanici Pulsa kažu da je najmanja verovatnoća da će sektori automobila i nekretnina imati bolji učinak u narednih šest meseci. Čitaoci takođe smatraju da je malo verovatno da će bankarski sektor nadmašiti standard – možda s jednim okom na rastući rizik od neplaćanja preduzeća i kreditnu krizu u regionu.
