.webp){kind=icon}
Kriptovalute se, makar u Srbiji, i dalje većinski posmatraju kao investiciono, a ne sredstvo plaćanja. Ipak, šta bi se desilo kada biste zapravo želeli da ih iskoristite u drugu svrhu? Recimo, da bitcoinom direktno platite nov mobilni telefon ili turistički aranžman. Pa, trenutno možete samo da želite.
Važeća regulativa vam ne dozvoljava da trgovcu jednostavno prebacite određenu količinu neke kriptovalute (virtuelne valute) i za to dobijete željenu robu ili uslugu.
"U skladu sa Zakonom o digitalnoj imovini, virtuelnim valutama i drugom digitalnom imovinom ne mogu da se plaćaju roba i/ili usluge u trgovini na malo direktnim prenosom te imovine sa potrošača na trgovca", naveli su u Narodnoj banci Srbije (NBS).
Opširnije
Šta je hladni novčanik? Vodič za popularne izraze u kriptu
Kripto-zajednica ima leksikon popularnih reči i slenga koji neupućenima mogu izgledati kao strani jezik.
07.02.2023
Šest kripto-katastrofa koje će investitori dobro zapamtiti
Posle rekordne vrednosti kriptovaluta u novembru 2021, tržišna kapitalizacija godinu kasnije lakša je za čak dva biliona dolara.
02.01.2023
Srpski finansijski sektor bi mogao da uplovi u kripto-vode, ali neće
Finansijske institucije još nisu spremne da operišu digitalnom imovinom, iako im je zakon to omogućio pre godinu i po dana.
28.12.2022
Najsjajnija zvezda na kripto-nebu i dalje daleko od digitalnog zlata
Bitcoin je daleko od digitalnog zlata, epiteta kojim su ga pobornici neretko kitili.
11.12.2022
Kripto-pioniri u Srbiji najavljuju: Uskoro i zamena kripto za kripto
Srbija je u finišu godine dobila prve dozvole za kripto-usluge - NBS je licencirala dve beogradske kripto-menjačnice, ECD i Crypto12.
28.12.2022
Prema njihovom objašnjenju, da bi potrošač mogao da iskoristi svoje kriptovalute kako bi platio za nešto, neophodno je da trgovac kod koga pazari angažuje specijalizovanog pružaoca usluga koji ima dozvolu NBS za pružanje usluge prihvatanja virtuelnih valuta i koji će vršiti njihovu zamenu za dinare. "Tako bi trgovac na svoj tekući račun dobijaо isključivo dinare, a ne virtuelne valute, s obzirom na to da su pravna lica i preduzetnici dužni da posluju preko tekućeg računa u dinarima."
Dakle, nije potrebno da trgovac pribavlja bilo kakve dozvole za prihvat virtuelnih valuta, već da angažuje pružaoca usluga koji je dobio dozvolu za to od NBS.
Kako je Bloomberg Adria već pisala, centralna banka je krajem prošle godine izdala dve dozvole za pružanje usluga povezanih s virtuelnim valutama. Licence su dobile kripto-menjačnica ECD (registrovana kao privredno društvo MCM 965 D.O.O. Beograd) i platforma Crypto12 (registrovana kao VESCON DOO Beograd). Međutim...
Depositphotos
"Ova privredna društva su ovlašćena da pružaju usluge povezane s virtuelnim valutama obuhvaćene navedenim dozvolama, među kojima nije usluga prihvatanja virtuelnih valuta", kazali su u NBS. Da razjasnimo, pod pojmom prihvatanja digitalne imovine podrazumeva se usluga koju neka firma pruža trgovcu tako što od potrošača prihvata odgovarajuću vrednost digitalne imovine, koja odgovara ceni prodate robe/usluge tom potrošaču, potom je zamenjuje za odgovarajući iznos dinara i taj iznos prenosi na račun trgovca.
"Dakle, sve dok neko privredno društvo ne ispuni uslove i dobije dozvolu za pružanje usluge prihvatanja virtuelnih valuta, u Republici Srbiji neće biti moguća zamena virtuelnih valuta za kupljenu robu i/ili pružene usluge", naglašavaju u centralnoj banci.
Zakon o digitalnoj imovini počeo je da se primenjuje sredinom 2021. Dotad je kripto u našoj zemlji bio neregulisana oblast, te je i ponašanje privatnog sektora bilo slobodnije. Jedan od onih koje je pogodio ovaj zakon je direktor beogradskog Crypto Solutionsa Milan Lončar. Njegova firma stoji iza sajta cryptoshop.rs - onlajn prodavnice koja se promovisala kao prva u zemlji koja je počela da prihvata kriptovalute. Međutim, tu mogućnost za kupce ukinuo je novi regulatorni okvir.
"Nakon što nam je obustavljen rad sa kriptovalutama dopisom Narodne banke Srbije, uputili smo tri dopisa Ministarstvu finansija povodom tog problema. Sva tri dopisa su naslovljena na ministra Sinišu Malog, jer je dotični bio predlagač zakona u Skupštini Srbije. Prošlo je 15 meseci i odgovor nismo dobili. Taj problem nikoga ne zanima", poručuje Lončar.
S druge strane, navodi da je za pohvalu što je da na svaki njihov upit i dopis NBS odgovorila u roku od 24 sata. "Oni su takođe upoznati sa ovim problemom i tražili smo da kao nadzorno telo obaveste Ministarstvo finansija da postoji problem sa implementacijom zakona."
Prema rečima direktora marketinga u ECD-u Marka Živkovića, ne postoje tehničke prepreke zbog kojih neko od učesnika na domaćem kripto-tržištu nije dobio odgovarajuću dozvolu za pružanje takvih usluga. "Nadamo se da ćemo u bliskoj budućnosti, poput naših komšija iz regiona, biti u prilici da račun u prodavnici, večeru u restoranu ili putovanje na odmor platimo kriptovalutama."
Iz centralne banke napominju da oni ali i ostale državne institucije imaju sve potrebne kapacitete da prate transakcije povezane s virtuelnim valutama onako kako to čine naprednije zemlje u ovoj oblasti i da je od usvajanja regulatornog okvira u ovoj oblasti tržište virtuelnih valuta pod kontinuiranim nadzorom NBS. "Razlog za to što još nije moguća zamena virtuelnih valuta za robu i/ili usluge u Republici Srbiji je, dakle, isključivo to što nijedno privredno društvo nije ispunilo propisane uslove za pružanje te usluge", naglašavaju.
Depositphotos
Lončar iz Crypto Solutionsa kaže da na odobrenje licence NBS za rad sa pravnim licima, lokalne kripto-menjačnice kao pružaoci usluga čekaju od 1. jula 2021. "Isto toliko i mi kao pravno lice. Nismo u mogućnosti da pružimo mogućnost kupovine za kriptovalute dok kripto-menjačnice nemaju licencu da rade sa pravnim licima."
On iznosi i uzrok zbog kog smatra da još nijedna licenca nije izdata.
"Sigurno se pitate koji je razlog da baš ta opcija da se kupuje sa kriptom nije moguća, a sve druge opcije u skladu sa zakonom su moguće? Državu interesuje da naplati 15 odsto poreza od građana kada direktno menjaju kripto za dinare. Kada bi građani kupovali robu direktno za kriptovalute, država ne bi mogla da naplati tih 15 odsto poreza na dobit", navodi Lončar.
Naime, fizička lica su u obavezi da plate porez na kapitalnu dobit po osnovu prihoda (kao pozitivne razlike između prodajne i nabavne cene). Više o porezu na kriptovalute u Srbiji možete pročitati u posebnom tekstu.
Koliko je uopšte interesovanje potrošača za tu mogućnost, teško je reći.
"Od kupaca nismo imali posebne zahteve, ali je privreda jako zainteresovana da otvori svoja vrata za prodaju svojih usluga i proizvoda za kriptovalute. Značajan broj trgovaca tehničkom robom, ugostitelja i turističkih agencijama nam se u protekloj godini obratio sa željom da se informiše o mogućnostima za saradnju. Njihova procena je da bi interesovanje njihovih korisnika bilo na visokom nivou, ali da bi otvaranjem i ulaskom u kripto-svet lakše izašli sa svojim ponudama i van granica naše zemlje", navodi Živković.
Dodaje da su njihove trenutne saradnje za firmama bazirane na međusobnoj promociji, jer imaju slične profile korisnika, kao i na zajedničkoj želji za popularizacijom digitalne imovine i blokčejn tehnologije uopšte.
