.webp){kind=icon}
Srpsko tržište državnih obveznica još je, slično kao i usporediva tržišta u široj regiji, relativno slabo likvidno. Razlog tome nalazimo u nedostatku dovoljno atraktivnih investicionih alternativa te modalitetima upravljanja likvidošću kod aktera u finansijskom sistemu.
Obim trgovanja je relativno mali i u ovoj godini je opalo interesovanje za kupovinu dužničkih hartija Srbije, a Narodna banka Srbije (NBS) je zaoštrila dodatno monetarnu politiku i podigla stope četiri puta od početka godine, te je referentna kamatna stopa 2,75 odsto.
Opširnije
Gubici obveznica tek počinju, Fed ide ka prinosima od četiri odsto
Još uvek je prerano da se očekuje kraj najgoreg pada na američkom tržištu obveznica u prethodnih pola veka.
16.06.2022
ECB traži instrument za borbu protiv rasta prinosa na obveznice
ECB je ubrzala rad na novom alatu za sprečavanje neželjenih skokova prinosa na obveznice u evrozoni.
15.06.2022
Smanjen budžetski deficit i javni dug u maju
Javne finansije zasad nepromenjene od početka godine
05.07.2022
Stara devizna štednja
Pošto su banke u socijalističkom režimu donosile odluke po političkoj, a ne po ekonomskoj liniji, 80-ih godina u SFRJ, već početkom devedesetih postalo je kasno za deponente da raspolažu svojom ušteđevinom. Banke su, zbog loše pozicije dinarske valute, tada prvo limitirale znatno podizanje novca, a kasnije i potpuno ukinule. U nemogućnosti da reši ovu situaciju, SRJ je 1991. godine objavila moratorijum na dugovanja države prema svim privatnim ulagačima, koji se odnosio na staru deviznu štednju. U to vreme ukupan iznos neizmirenog duga bio je blizu šest milijardi nemačkih maraka. Ovim obvezicama se i danas trguje na tržištu hartija od vrednosti.
Republika Srbija je 19. avgusta 2002. godine emitovala obveznice serije A od 4,2 milijarde evra, koliko je iznosio ukupan dug Republike Srbije prema deponentima stare devizne štednje.
Početak tržišta
Osnivačka skupština Jugoslovenskog tržišta kapitala od strane 32 najveće banke sa teritorije nekadašnje Jugoslavije održana je 1989. godine. Beogradska berza je osnovana 1990, dok je Komisija za hartije od vrednosti osnovana u januaru 1990. godine na osnovu zakona o hartijama od vrednosti.
Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti počeo je sa radom 2001. godine, u sastavu NBS, radi evidentiranja emisije finansijskih instrumenata i vlasništva prve emisije obveznica stare devizne štednje građana. Potom je njegova funkcija proširena na evidentiranje svih emitovanih finansijskih instrumenata, vlasnika svih finansijskih instrumenata, kao i obavljanje kliringa i saldiranja finansijskih instrumenata i novca po osnovu trgovanja finansijskim instrumentima.
Tržište se menja
Ministar finansija najavio je početkom godine da se država neće zaduživati na stranom tržištu, već samo na domaćem u ovoj godini.
Prošle godine Atinska berza dobila je saglasnost Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije za sticanje 10,24 odsto ukupnog broja akcija Beogradske berze. Ovo je prvi put da inostrana berza postane vlasnik dela kapitala Beogradske berze.
Prema novim odlukama Vlade Srbije, država može od ove godine da prodaje državne obveznice i direktnom pogodbom sa kvalifikovanim investitorima, i u zemlji, i u inostranstvu.
Od početka ove godine Srbija je emitovala državne obveznice od 1,2 milijare dinara, dok je za celu prošlu godinu izdala obveznice od 1,3 milijarde dinara, što je isti iznos za koji se država zadužila i 2020. godine. Javni dug Srbije je trenutno na 52,4 odsto BDP-a.
Srbija je prvi put pre dve godine emitovala dugoročinu obveznicu sa rokom dospeća od 20 godina, a usledile su i one od 25 i 30 godina ročnosti.
Kreditni rejting Srbije trenutno je Standard and Poor’s BB+ / stabilni izgledi, Fitch Ratings BB+ sa stabilnim izgledima i Moody’s Investors Service Ba2 / stabilni izgledi, prema podacima centralne banke u Beogradu.
O obveznicama i drugim, povezanim temama, za Bloomberg Adria TV govorio je predavač na Računarskom fakultetu i stručnjak za finansijska tržišta Miodrag Janjušević. Pogledajte prilog:
