.webp){kind=icon}
Svi evropski indeksi, sem londonskog FTSE 100, završili su današnje trgovanje u zelenom, a nakon prognoza da bi inflacija u Americi iduće godine mogla usporiti, što daje znak da bi i Federalne rezerve mogle prestati sa politikom oštrog podizanja kamatnih stopa.
Indeks Euro Stoxx 600, koji prati poslovanja 600 najvećih kompanija u 17 evropskih zemalja, završio je današnje trgovanje rastom od 0,37 odsto, londonski berzanski indeks FTSE 100 jedini je imao blagi pao od 0,21 odsto, nemački DAX-a rastao je za 0,46 odsto, francuski CAC 40 porastao je za 0,49 odsto.
Tokom današnjeg trgovanja tehnološke akcije su predvodile rast.
Ekonomisti Goldman Sachs Group Inc. očekuju znatno ublažavanje inflacije u SAD 2023. godine, što odražava ublažavanje problema u lancu snabdevanja, vrhunac inflacije u stanovanju (shelter inflation) i sporiji rast plata.
Američki zajmodavac očekuje da će osnovna mera PCE (izdaci za ličnu potrošnju) pasti na 2,9 odsto do decembra 2023. sa trenutnih 5,1 odsto, očekuju ekonomisti u istraživačkoj belešci sa Janom Hatziusom na čelu, sa slabijim cenama roba i jačim dolarom, koji će takođe uticati na inflaciju.
Podaci prošle nedelje ukazali su na zahlađenje potrošačkih cena u SAD. Inflacija od 7,7 odsto u oktobru je rasla najsporijim tempom od januara.
I član Feda Patrick Harker rekao je da očekuje da će tempo povećanja kamatnih stopa usporiti kako se monetarna politika približava dovoljno restriktivnom nivou.
Predsednik Banke federalnih rezervi Filadelfije rekao je u govoru u Filadelfiji da bi negde sledeće godine Fed mogao da ostane na ovom dovoljno restriktivnom nivou kako bi monetarna politika uradila svoj deo posla.
Fed je ovog meseca ponovo podigao kamatnu stopu za 75 baznih poena, četvrti put zaredom, i dostigao raspon između 3,75 i četiri odsto.
Investitori su motivisani i zbog sve češćih izjava evropskih zvaničnika da će kontinent ove zime izbeći energetsku krizu. Poslednji u nizu koji je to poručio jeste slovenački premijer Robert Golob.
"Evropska unija je spremna da se nosi sa energetskom krizom ove zime bez većih poteškoća", rekao je on.
Blaga jesen, smanjena potrošnja električne energije i pad cena prirodnog gasa znače da EU može da se izbori sa značajnim zahlađenjem sve dok su rezervoari za skladištenje gasa dopunjeni, kao što su sada, rekao je slovenački premijer.
"Možemo da preživimo dvonedeljnu hladnoću bez ikakvih problema, čak četiri ili šest nedelja", rekao je Golob, koji je bio predsednik najveće slovenačke elektroenergetske kompanije pre nego što je u junu preuzeo kormilo vlade zemlje evrozone. "Bolje smo pripremljeni od bilo koje druge zime."
