.webp){kind=icon}
Pred startap ekosistemom u Srbiji je uzbudljiv period, tokom kog se očekuje da bi broj startap kompanija mogao da se utrostruči - na broj koji premašuje 1.000, a vrednost investicija višestruko uveća.
Da smo na dobrom putu, nedavno je pokazao izveštaj organizacije "Startup Genome", koja je ocenila da je prošla godina bila najuspešnija za srpski startap ekosistem, o čemu je Bloomberg Adria već pisala. Navode potvrđuje Zoran Vasiljev, izvršni direktor kompanije Centili, nastale iz prvog regionalnog jednoroga (termin koji označava startap čija vrednost premašuje milijardu dolara) Infobipa, a bavi se digitalnim plaćanjima i monetizacijom.
"Prošla godina bila je rekordna u količini investicija VC (engl. venture capital – rizični kapital) fondova u srpske startape – više od 120 miliona evra u poređenju sa 20 miliona koji su investirani 2020. Samim tim, najveći izvor kapitala prošle godine bili su inostrani VC fondovi", kaže Vasiljev.
Opširnije
Domaći startap prikupio 250.000 evra - pola uložili poslovni anđeli
Novac je došao od poslovnih anđela Inicijative "Digitalna Srbija" (DSI), investicionog fonda TS Ventures Fund i Startup Wise Guysa.
27.06.2022
Microsoft potvrdio potencijal srpskog ICT sektora: Izvoz iznad proseka
Naša zemlja je jedna od država sa najboljim rezultatom i kada je reč o rodnoj ravnopravnosti IT profesionalaca.
28.06.2022
Paysend stigao u Beograd, vide ga kao novi tehnološki epicentar Evrope
Paysend, globalni fintek sa sedam miliona klijenata, otvorio je svoj novi Evropski tehnološki centar u Beogradu.
27.05.2022
Ipak, naš sagovornik napominje da je od prošle godine primetno povećanje izvora finansiranja i na druge načine. Jedan od primera dala je Inicijativa "Digitalna Srbija" (čiji je Centili član) koja je okupila grupu poslovnih anđela, odnosno grupu pojedinaca koji zajedno ulažu u startapove, ali ih i podržavaju svojim znanjem, iskustvom i kontaktima.
"Takođe je važno naglasiti bespovratna sredstva koja se plasiraju kroz naučno-tehnološke parkove, Inovacioni fond i dodatne projekte gde se sada i korporacije uključuju u podršku finansiranju startapova. Razlog za tako raznolike načine finansiranja startapova je i razvoj ekosistema i poboljšanje kvaliteta i broja domaćih startapova koji privlače pažnju i stranih i domaćih investitora", navodi Vasiljev.
Kada profit postaje važan investitorima
Ovogodišnji Startap skener "Digitalnе Srbijе" pokazao je da 68,9 odsto startapa još nije profitabilno. Međutim, Vasiljev ističe da profitabilnost nije osnovna mera uspeha jednog startapa.
"Brzina rasta, stepen inovativnosti, trošak akvizicije korisnika, segment poslovanja, neki su od parametara na osnovu kojih se investitori odlučuju da ulože novac. Investitori su spremni da 'istrpe' neprofitabilnost startapa ako ona ima za cilj razvoj izuzetnog proizvoda ili zauzimanje tržišnog segmenta. Profitabilnost je mera koja se očekuje u kasnijim fazama razvoja i upravo zbog toga je pristup kapitalu jedan od osnovnih sastojaka za uspeh ekosistema", objašnjava.
Vasiljev ističe da je srpski startap ekosistem veoma mlad i da smo u poslednje dve godine videli veliki broj novih startapova koji se osnivaju, te da njima treba dati prostora da postanu profitabilni.
Na pitanje kako bi posavetovao nekoga ko želi da uloži u jedan domaći startap, naš sagovornik kaže da pre svega treba uzeti u obzir zrelost ideje, promišljen i detaljan pristup istraživanju tržišta i ekosistema kome će se startap pridružiti. Dakle, pripremljenost startapa da svoju ideju efikasno sprovede u delo. Time se, smatra on, osigurava da startap stoji na čvrstim osnovama i da neće samo pojesti novac od investicije.
"Kao što sam već spomenuo ranije, razmišljanje o investiranju u startap ne počinje (i ne završava se) procenom profitabilnosti. Smatram da je klima u Srbiji fantastična, jer su startapovi u ekspanziji, ljudski kapital izuzetno stručan i željan uspeha, a sa novim zakonskim uređenjem situacija se dodatno otvara i obećava uspeh", ocenjuje.
Koliko Srbija trenutno ima startapova
"Baza koju vodi Inicijativa 'Digitalna Srbija' trenutno ima 350 startapova, mada osnovano verujemo da njihov tačan broj prelazi 400. Kako bi se startapovi umnogostručili, potrebno je mnogo stvari. Neke od njih su aktivacija akademske sredine kao izvora inovacija i startapova, promena kulture ka glorifikovanju preduzetničke kulture i dodatno uređivanje opštih uslova poslovanja. U razvijenim startap ekosistemima akademske institucije i istraživački instituti su glavni rasadnik, kako inovacija, tako i inovativnih kompanija", procenjuje prvi čovek Centilija.
Potrebno nam je, dodaje, da ljudi sa životnim i poslovnim iskustvom koji na osnovu svog domenskog znanja mogu da prepoznaju prostor za napredak ili inoviranje procesa, osnuju firme u kojima bi to znanje primenili i komercijalizovali.
Navodi da se projekat "Preduzmi ideju", koji implementira već pomenuta "Digitalna Srbija" upravo bavi temom kako podstaći inovacije na univerzitetu i podržati studente i profesore da budu aktivni učesnici u ekosistemu.
"Ako uzmemo u obzir sve aktivne projekte i veliki broj aktera koji se bave razvojem ekosistema, kao i činjenicu da implementacija Strategije za sada ide po planu - želim da verujem da ćemo uspeti da dođemo do broja od 800 do 1.200 startapova", poručuje.
Startap u zakonodavstvu Srbije
Krajem prošle godine doneta je Strategija razvoja startap ekosistema Republike Srbije za period 2021 - 2025. godine, a, kako kaže Vasiljev, koji je i sam radio na njenom stvaranju, neposredno posle toga usvojen je akcioni plan za period do kraja ove godine. Kao rezultate toga navodi da su startapovi i poslovni anđeli prepoznati u zakonodavstvu Srbije, realizovani su inkubacioni i akceleratorski programi Raising Starts i Katapult i kreiran je startap portal (www.startap.gov.rs).
Objavljen je i program "Serbia Ventures", koji podržava kreiranje fondova preduzetničkog kapitala (VC fondova) sa po pet miliona evra dodatnih sredstava, koji je takođe predviđen Strategijom.
"Ova mera je osmišljena sa ciljem kreiranja profesionalnih fondova u našem ekosistemu i njihove insentivizacije da lokalizuju svoju infrastrukturu. Kreiranje VC fondova ne doprinosi samo direktno finansiranju startapova, već i razvoju lokalnog znanja i kapaciteta ekosistema da sprovodi investicije i pomaže startapovima da posluju globalno", navodi on.
Strategija je, pojašnjava, osmišljena kao sveobuhvathi plan koji će razvijati: pristup finansiranju (što, između ostalog, podrazumeva i izradu zakona o grupnom finansiranju), uslove poslovanja (poput poreskih podsticaja i olakšane administrativne procedure), direktnu podršku startapovima (kroz pomenute akceleratorske i inkubatorske programe), obrazovanje i popularizaciju startap kulture, te promociju našeg ekosistema na međunarodnom nivou.
"Za uspeh startapova neophodno je da čitav ekosistem funkcioniše kao jedan i zato ne bih mogao da izdvojim jednu od svih ovih mera, jer tek zajedno one stvaraju okruženje u kojem utrostručujemo broj startapova u Srbiji", zaključuje naš sagovornik.
