Sjedinjene Američke Države (SAD) izjavile su da su podigle svoje napade na Iran na najviši nivo ikada, dok obe strane u ratu prete daljom eskalacijom sukoba koji traje već dve nedelje i potresao je energetske tokove i finansijska tržišta.
"Udariće. Mogu pričati koliko god žele, ali videćemo šta će uraditi", rekao je američki predsednik Donald Trump za Fox News Radio u intervjuu emitovanom u petak. "Možda će nešto učiniti u vezi sa moreuzom, ne znam, ali su toliko teško napadnuti da će im trebati 20 godina da se oporave."
Ranije je američki ministar odbrane Pete Hegseth na konferenciji za novinare u Pentagonu rekao da je kampanja "na putu poraza, uništenja i onesposobljavanja svake značajne vojne sposobnosti Irana tempom kakav svet nikada ranije nije video".
Četrnaesti dan rata doneo je najteže napade na Islamsku Republiku do sada, a američko-izraelski savez pogodio je oko 15.000 ciljeva od početka rata, rekao je Hegseth. Pentagon je takođe poslao ekspedicione snage američkih marinaca na Bliski istok, izvestio je Wall Street Journal, pozivajući se na dva američka zvaničnika.
Nafta i tržišta
Cene nafte bile su mešovite u petak: naftom brent trgovalo se oko 101 dolar po barelu, dok je američka nafta bila oko 96 dolara po barelu u 13.05 po njujorškom vremenu. Američka nafta je na putu da završi nedelju u plusu većem od šest odsto, nakon što je prošle nedelje skočila više od 30 odsto, jer su milioni barela nafte ostali zarobljeni u Persijskom zalivu, a promet kroz ključni Ormuski moreuz gotovo je zaustavljen.
Bloomberg
Do sada niz mera Trumpove administracije i drugih vlada nije uspeo značajno da smanji brzo rastuće cene energije za potrošače. Azijske zemlje suočavaju se sa nestašicom gasa i goriva za transport, a u Sjedinjenim Američkim Državama cene benzina na pumpama već su najviše u poslednje dve godine.
Američki dolar, koji se smatra sigurnim utočištem u vreme previranja, ojačao je u odnosu na svih 16 drugih glavnih svetskih valuta od početka rata. Većina akcija i državnih obveznica je pala, posebno na tržištima u razvoju.
Pretnje zbog Ormuskog moreuza
Iranski vrhovni vođa Mojtaba Hamenei izjavio je u četvrtak da će Islamska Republika pokušati da obezbedi da Ormuski moreuz ostane efikasno zatvoren. U svojim prvim javnim komentarima otkako je nasledio oca, takođe je upozorio da bi Teheran mogao da otvori nove frontove u ratu ako se američki i izraelski napadi nastave.
Hegseth je dodao da je iranski vrhovni vođa "verovatno teško povređen" u američko-izraelskoj operaciji, pošto je izdao samo pisanu izjavu i nije se pojavio u javnosti. Trump je u intervjuu za Fox Radio rekao da je Hamenei "verovatno još uvek živ na neki način".
SAD su takođe izvestile da je broj poginulih u američkoj operaciji porastao.
Centralna komanda Sjedinjenih Država saopštila je da je svih šest članova posade američkog aviona za dopunu goriva koji se u četvrtak srušio u zapadnom Iraku poginulo, čime je ukupan broj poginulih američkih vojnika porastao na 13. Vojska je dodala da pad nije bio posledica neprijateljske ili prijateljske vatre.
Prema najnovijim podacima zvaničnika i nevladinih organizacija, u ratu je poginulo gotovo 2.600 ljudi, većinom u Iranu.
U petak su u Iranu održani provladini skupovi povodom Dana Kudsa, godišnjeg propalestinskog događaja. Nedaleko od marša u Teheranu prijavljena je eksplozija, a iranska novinska agencija Tasnim izvestila je da je u američko-izraelskom napadu poginula jedna žena.
Fotografije Alija Larijanija, sekretara iranskog Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, i nekoliko ministara koji su prisustvovali događaju pojavile su se na društvenim mrežama.
Napadi u široj regiji
Vazdušni napadi na Iran i uzvratni udari Teherana preko Arapskog zaliva i protiv Izraela nastavljeni su u petak.
Francuski vojnik ubijen je u napadu u regionu Erbil u Iraku, rekao je predsednik Emmanuel Macron. Reuters je izvestio da je najmanje šest francuskih vojnika ranjeno u napadu dronom.
Tursko ministarstvo odbrane saopštilo je da je NATO neutralisao iranski balistički projektil koji je ušao u turski vazdušni prostor, što je treće takvo presretanje od 4. marta. Ankara je upozorila Iran da ne cilja tursku teritoriju i da ne širi sukob.
U Omanu su dve osobe poginule nakon što su se dronovi srušili u regionu Sohar, a luka Sohar privremeno je obustavila operacije. Dubai, finansijski centar UAE, izvestio je o raketnim pretnjama, a Saudijska Arabija presrela je više od desetak dronova.
Diplomatski pokušaji
Neformalni komunikacioni kanali otvoreni su poslednjih dana između Teherana i američkih saveznika kako bi se ponovo otvorio Ormuski moreuz, rekli su izvori, ali su sagovornici skeptični u pogledu njihovog uspeha. Zvaničnik italijanske vlade odvojeno je demantovao izveštaje o razgovorima s Iranom.
Lideri Nemačke, Kanade i Norveške kritikovali su odluku SAD da privremeno ublaži sankcije Rusiji, koje Vašington koristi za suzbijanje rasta cena nafte. SAD su po drugi put dozvolile kupcima da preuzmu ruske tankere sa naftom koji su već na moru, produžavajući privremeno izuzeće odobreno Indiji prošle nedelje.
Saudijska Arabija, Oman i Turska predvode posredničke napore, uz podršku evropskih zemalja, a Francuska takođe igra važnu ulogu. Katar se povukao iz razgovora nakon nekoliko napada.
Prema Reutersu, državna ministarka UAE Lana Nusseibeh rekla je da je uverena da će rat završiti pregovaračkim sporazumom i da će Trump "sve dovesti do cilja" kada bude spreman da postigne dogovor.
Najveći udarac globalnoj snabdevenosti naftom
Napadi na tri trgovačka broda u Arapskom zalivu u protekla dva dana istakli su rizik od većih poremećaja u pomorskom saobraćaju.
Zatvaranje Ormuskog moreuza prekinulo je protok miliona barela nafte dnevno, što je Međunarodna agencija za energiju nazvala najvećim udarcem globalnom snabdevanju naftom u istoriji. Saudijska Arabija, Irak, Kuvajt i UAE bili su primorani da smanje proizvodnju nafte.
Rast cena već se oseća na američkim benzinskim pumpama, gde je prosečna cena galona benzina dostigla 3,63 dolara, što je najviše od maja 2024, prema podacima Američkog automobilskog udruženja.
Početak rata
Sjedinjene Države i Izrael izveli su svoje prve vazdušne napade na Iran 28. februara, ubivši iranskog vrhovnog vođu Alija Hameneija. Vašington i Tel Aviv optužili su Iran za razvoj nuklearnog oružja, što je Teheran dugo negirao.
Iran je odgovorio raketnim i napadima dronovima na Izrael i zalivske države, gurajući region u krizu.
Gotovo 700 ljudi ubijeno je u Libanu u borbama između Izraela i proiranske grupe Hezbolah. Izraelsko ministarstvo zdravlja navodi da je poginulo i 12 izraelskih civila i dva vojnika, a žrtve su zabeležene i u nekoliko drugih arapskih zemalja.
- Uz pomoć Michaela Cohena, Devike Krishne Kumar, Hadriane Lowenkron i Jen Judson.
.webp){kind=icon}
