Novi vrhovni vođa Irana Mojtaba Khamenei između rata, Trumpa i pobune u zemlji

Veći deo svojih 56 godina Mojtaba Khamenei proveo je držeći se po strani u Islamskoj Republici, tiho gradeći mreže uticaja u bezbednosnom aparatu zemlje, među sveštenstvom i u krugu bogate poslovne elite. Dok stupa na mesto svog oca, suočava se ne samo sa ratnom mašinerijom SAD i Izraela odlučnom da ga sruši, već i sa društvom u dubokoj krizi, čiji veliki deo očajnički želi kraj režima koji predvodi.

Drugi po starosti sin Alija Khameneija – vrhovnog vođe koji je poginuo u prvim satima američko-izraelske ofanzive na Iran pre devet dana – dolazi na vlast u trenutku kada se sistem vlasti koji je njegov otac uspostavio i čvrsto kontrolisao suočava sa najvećom egzistencijalnom pretnjom u gotovo 50 godina.

 

Mojtaba Khamenei oslikava sve ono čemu su se poslednjih godina protivile desetine hiljada ljudi koji su protestovali protiv Islamske Republike. To su nekažnjivost sa kojom je režim njegovog oca često progonio i ubijao građane i političke protivnike, ali i finansijski klijentelizam i korupcija koji su obavijali ekonomiju.

Godinama je bliskost sa starijim Khameneijem donosila pristup resursima. Mojtaba je izgradio međunarodni portfelj nekretnina vredan više milijardi dolara, ali je to istovremeno podstaklo i fenomen takozvanih aghazadeh, što je nadimak koji Iranci koriste za bogate sinove i ćerke arhitekata teokratskog sistema, uglavnom zaštićene od oskudice koju ostatak stanovništva mora da trpi.

Krvavi januarski protesti prvobitno su izbili zbog nezadovoljstva troškovima života, ali su brzo prerasli u antivladine nemire. Prema organizacijama za zaštitu ljudskih prava, ubijeno je najmanje 7.000 civila, a verovatno i mnogo više.

Bloomberg Mercury

Imenovanje Khameneija govori da je režim još manje spreman da popusti zahtevima Donalda Trumpa da Iran kapitulira i da će novi vođa nastaviti očevu tvrdu liniju vladavine: stavljanje islama i antiameričke spoljne politike iznad svega. Takođe bi mogao da iskoristi svoju poziciju kako bi osvetio ubistvo oca, majke i supruge u napadima 28. februara.

Posle odloženog glasanja Skupštine eksperata, tela od 88 verskih učenjaka zaduženog za izbor vrhovnog vođe, i dana spekulacija i sukoba između političkih frakcija u Iranu, odluka da se na čelo države postavi Khameneijev deluje kao prkosna poruka. Veteran rata Irana i Iraka iz osamdesetih godina smatra se bliskim bezbednosnim strukturama, što ukazuje da će Korpus čuvara islamske revolucije (IRGC), moćno krilo iranskih oružanih snaga, nastaviti borbe u ratu koji je gurnuo Bliski istok u krizu, uzdrmao energetska tržišta i zapretio da se prelije na globalnu ekonomiju.

To je odluka koja će dodatno razbesneti Trumpa, koji je već pokazivao prezir prema Khameneiju i mogao bi njegovo imenovanje da iskoristi kao povod za dodatno intenziviranje bombardovanja Teherana. Grad je u nedelju bio prekriven crnim dimom nakon izraelskih vazdušnih udara na velika naftna skladišta.

"Izbor Khameneija označava kontinuitet i prkos: posvećenost nasleđu njegovog oca i ključnim principima Islamske Republike, uz odbacivanje američkih i izraelskih pokušaja da preoblikuju sistem", rekla je Dina Esfandiary, analitičarka geoekonomije u Bloomberg Economics. "Khamenei će verovatno nastaviti ratne napore i politiku otpora."

U petak je Trump pozvao Teheran da pristane na "bezuslovnu kapitulaciju", što je Iran odbacio. Esfandiary smatra da Khamenei "verovatno neće tražiti približavanje Zapadu niti deeskalaciju".

Funkcija vrhovnog vođe predstavlja najmoćniju pojedinačnu poziciju u Iranu još od uspostavljanja Islamske Republike nakon revolucije 1979. godine. To je ujedno i najviši verski autoritet u dvanaestoimamskom šiizmu, dominantnom obliku šiitskog islama u Iranu, Iraku i Libanu. Vrhovni vođa nije samo šef države već i vrhovni komandant oružanih snaga.

Međutim, imenovanje Mojtabe Khameneija krši dugogodišnje uverenje unutar iranskog verskog establišmenta da Islamska Republika ne bi smela da bude vođena dinastički. Njegov izbor praktično napušta svaku pretpostavku da se teokratski sistem zasniva na konsenzusu koji stavlja potrebe građana na prvo mesto, i to u trenutku rata, dok vlast nastoji da zaštiti interese tvrdolinijaša na vrhu.

Sin svoga oca

Sva četvorica sinova Khameneija ušla su u verski stalež. Samo je Mojtaba pokušao da stekne teološke kvalifikacije potrebne da bi bio smatran vrhovnim verskim autoritetom u šiitskom islamu, kaže Mohsen Sazegara, jedan od osnivača IRGC-a i bivši zamenik ministra za budžet i planiranje. Sazegara, koji danas živi u Vašingtonu, postao je oštar kritičar iranskog islamskog ustava i vladavine Khameneija, a zemlju je napustio nakon više hapšenja početkom 2000-ih.

Mojtaba je rođen u septembru 1969. u svetom gradu Mašhadu na severoistoku Irana. Rane odrasle godine proveo je u verskim školama u Komu, centru religijskog obrazovanja u zemlji. Od tada se smatra da je često intervenisao u politici i ključnim institucijama, dok je istovremeno gradio veze sa bogatim poslovnim ljudima bliskim režimu. Tokom borbi na frontu u ratu Irana i Iraka izgradio je odnose koji su mu kasnije pomogli da stekne uticaj unutar režima, uključujući i obaveštajne strukture, rekao je Sazegara.

"Mnogi prijatelji koje je stekao tokom rata i danas su uz njega", rekao je Sazegara, dodajući da je među njima i predsednik parlamenta Mohammad-Bagher Ghalibaf, koji pomaže u upravljanju iranskim ratnim odgovorom i koji je verovatno podržao njegovo imenovanje za vrhovnog vođu.

Prema Sazegari, politička i vojna elita koja trenutno vodi zemlju bila je duboko podeljena oko izbora Khameneija, koga su podržali neki od najtvrđih ultrakonzervativnih verskih autoriteta i većina IRGC-a. Druga frakcija, verovatno predvođena Ali Larijani, sekretarom Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, zalagala se da se zadrži privremeni savet koji je preuzeo upravljanje nakon smrti starijeg Khameneija.

Pokazujući moguće podele unutar ratnog rukovodstva, predsednik Masoud Pezeshkian, koji je član tročlanog privremenog saveta, izjavio je u subotu da su oružane snage dobile instrukcije "da ne napadaju niti lansiraju rakete na susedne zemlje osim ako napad ne dođe odatle".

Tvrda linija vlasti odmah ga je kritikovala, a napadi su nastavljeni tokom vikenda.

Sa Khameneijem na čelu Islamske Republike očekuje se još veća uloga IRGC-a u državnim poslovima i nulta tolerancija prema unutrašnjem neslaganju.

SAD su 2019. uvele sankcije Mojtabi Khameneiju, optužujući ga da pokušava da "unapredi destabilišuće regionalne ambicije svog oca i represivne ciljeve unutar zemlje", zajedno sa elementima IRGC-a. Te duboke veze sa Revolucionarnom gardom daju mu mogućnost da ima presudan uticaj, slično kao i njegov otac.

Retko se pojavljuje u javnosti, iako su fotografije u državnim medijima poslednjih godina postajale učestalije kako su rasle spekulacije o nasledniku njegovog oca, koji je bio vrhovni vođa od 1989. godine. Biografski podaci o njemu su oskudni, ali u više izveštaja navodi se da je bio blizak tvrdoj liniji bivšeg predsednika Mahmouda Ahmadinejada, koji je vladao od 2005. do 2013.

Ponovni izbor Ahmadinejada 2009. izazvao je masovne proteste miliona birača koji su optuživali režim za izbornu krađu i manipulaciju. Demonstracije su brutalno ugušene, što je za mnoge Irance predstavljalo prelomni trenutak kada su shvatili da je stariji Khamenei spreman da ubija sopstvene građane kako bi zadržao potpunu kontrolu nad državom.

Veza Mojtabe sa tim događajima i gušenjem takozvanog Zelenog pokreta, koji su predvodili reformistički rivali Mir Hossein Mousavi i Mehdi Karroubi, oblikovala je njegov javni imidž, zajedno sa vezama sa nekim od najmoćnijih biznismena u zemlji.

Upravo u tom periodu Mojtaba je počeo da gradi planove da se nametne kao verodostojan naslednik svog oca, kaže Sazegara. Nakon što je stekao potrebne teološke kvalifikacije za najvišu funkciju, "počeo je da se priprema za vođstvo".

Iz svoje kancelarije održavao je veze sa jedinicama IRGC-a, naročito sa obaveštajnom organizacijom garde i mrežom vođa molitvi koje se održavaju petkom širom zemlje.

U pismu iz 2017. Karroubi je optužio režim za način na koji su sprovedeni izbori 2009. i za sve veći politički i ekonomski uticaj IRGC-a. Posebno je izdvojio Mojtabu zbog mešanja u izborni proces, navodeći da su on, IRGC i paravojne dobrovoljačke jedinice Basij zajednički gušili proteste i neslaganje kako bi zaštitili predsedništvo Ahmadinejada.

Mousavi i Karroubi već 15 godina su u kućnom pritvoru i verovatno će u njemu ostati i nakon imenovanja Khameneija.

Sveštenik sa imperijom nekretnina

Istraga Bloomberg Newsa iz januara otkrila je da je mlađi Khamenei izgradio veliku imperiju nekretnina, uključujući luksuzne kuće u Londonu i hotele širom Evrope. Temelji su postavljeni krajem 2000-ih, kada su sankcije protiv Irana postajale sve oštrije, a elita tražila načine da kapital prebaci u inostranstvo.

Khamenei je godinama "postavljao sopstveni tim saveznika u obaveštajnim i verskim institucijama, dok je oko sebe zadržavao i deo korumpirane oligarhije zemlje", rekao je Sazegara.

Veoma se oslanjao na biznismena Alija Ansarija, čije su bankarske, građevinske i trgovinske kompanije služile kao kanal za prebacivanje novca u inostranstvo, prema Bloombergovoj istrazi. Dobit povezana sa prodajom iranske nafte preusmeravana je preko posrednika u Ujedinjenim Arapskim Emiratima ka ofšor kompanijama u jurisdikcijama poput Ostrva Man i Sent Kits i Nevisa. Te firme su zatim korišćene za kupovinu luksuznih kuća i hotela sa pet zvezdica širom Evrope.

Takva struktura omogućila je Khameneiju da izgradi globalni portfelj nekretnina, a da njegovo ime ne bude direktno povezano sa vlasništvom. Jedan hotel u Frankfurtu trenutno preispituje kompanija Hilton Worldwide Holdings Inc. zbog pitanja ko je stvarni krajnji vlasnik.

Izvori upoznati sa aranžmanima navode da je Khamenei bio blisko uključen u poslove, iako je izbegavao formalno vlasništvo. S vremenom je mreža prerasla u složen finansijski sistem sposoban da usmeri milijarde dolara u zapadne nekretnine i hotelski sektor, što je bogatstvo koje je u oštrom kontrastu sa asketskom slikom koju projektuje iranski verski establišment.

Britanske vlasti prošle godine uvele su sankcije Ansariju zbog veza sa IRGC-om. Njegov advokat je ranije saopštio da će uložiti žalbu i negirao da je Ansari ikada imao bilo kakav odnos sa novim vrhovnim vođom. Khamenei nikada nije odgovorio na zahteve Bloomberga za komentar o svom poslovanju sa nekretninama.

Trump je u četvrtak u intervjuu za američki portal Axios nazvao Khameneija "lakašem" koji neće promeniti politiku režima. "Khameneijev sin za mene je neprihvatljiv", rekao je Trump, insistirajući da bi lično trebalo da učestvuje u izboru sledećeg vođe Irana. "Želimo nekoga ko će doneti harmoniju i mir Iranu."

Njegov otac vladao je Iranom 37 od 47 godina postojanja Islamske Republike. Malo ko bi se kladio da će Mojtaba Khamenei imati istu dugovečnost, čak i ako Islamska Republika opstane.