SAD raspoređuju veliku vojnu silu na Bliskom istoku

Vojska Sjedinjenih Američkih Država (SAD) raspoređuje širok spektar snaga na Bliskom istoku, uključujući dva nosača aviona, borbene avione i avione-cisterne za dopunu goriva, čime predsedniku Donaldu Trumpu daje mogućnost za veliki napad na Iran, dok vrši pritisak na tu zemlju da postigne dogovor o svom nuklearnom programu.

Ovakvo raspoređivanje nema presedana od 2003, kada su SAD koncentrisale snage uoči invazije na Irak. Ono je znatno veće od gomilanja vojnih snaga koje je Trump naredio kod obale Venecuele u nedeljama pre nego što je svrgnuo predsednika Nicolasa Madura.

Iako se ne očekuje slanje kopnenih trupa, jačanje prisustva ukazuje na to da Trump sebi ostavlja mogućnost dugotrajnijih vojnih operacija koje bi trajale više dana, u saradnji sa Izraelom. To bi se umnogome razlikovalo od jednodnevnih udara koje su SAD pokrenule protiv iranskog nuklearnog programa prošlog juna.

"Možda ćemo postići dogovor", rekao je Trump u govoru u četvrtak ujutru. "Saznaćete verovatno u narednih deset dana."

Otvoreno je pitanje da li Iran može da ispuni Trumpove zahteve i da li bi, rasporedivši toliko vojne opreme u region, Trump mogao da oseti pritisak da je upotrebi umesto da se povuče.

Naoružanje kojim Trump raspolaže je impozantno. Nosač aviona USS Abraham Lincoln prati tri razarača klase Arleigh Burke sa vođenim projektilima, koji mogu da nose projektile Tomahawk. Vazdušno krilo nosača uključuje borbene avione F-35C.

USS Gerald R. Ford, najskuplji ratni brod u istoriji SAD, izgrađen po ceni od 13 milijardi dolara, prati razarače sa vođenim projektilima, a njegovo vazdušno krilo uključuje avione F/A-18E i F/A-18F Super Hornet, avione za rano upozoravanje E-2D, kao i helikoptere MH-60S i MH-60R Seahawk i transportne avione C-2A Greyhound.

Dva nosača pružaju "više opcija i omogućavaju nam da sprovodimo operacije na dugotrajnijoj osnovi - ako do toga dođe", rekao je Michael Eisenstadt, direktor za vojne studije u Vašingtonskom institutu za politiku Bliskog istoka (engl. Washington Institute for Near East Policy). On je dodao da jačanje snaga "signalizira Irancima potrebu za većom fleksibilnošću u pregovorima".

Trump se u sredu sastao sa svojim zetom Jaredom Kushnerom i specijalnim izaslanikom Steveom Witkoffom kako bi dobio najnovije informacije o pregovorima sa Iranom. Zvaničnici su se u sredu sastali u sobi za krizne situacije kako bi razgovarali o mogućim potezima i rečeno im je da očekuju da će sve vojne snage SAD raspoređene u regionu biti na mestu do sredine marta, prema rečima jednog američkog zvaničnika.

Bloomberg

Veliki napad na Iran - gde su lideri zabrinuti za stabilnost režima nakon širokih nemira - nosi rizik da uvuče SAD u treći rat po sopstvenom izboru na Bliskom istoku, protiv protivnika snažnijeg nego što su SAD imale decenijama.

Upotreba vojske u Trumpovom drugom mandatu do sada je bila obeležena kratkim i uspešnim angažmanima sa minimalnim gubicima po američke vojnike, uključujući bombardovanje iranskih nuklearnih ciljeva u junu, napade na plovila za koja se sumnja da se bave trgovinom drogom i operaciju u kojoj je Maduro izvučen početkom januara.

Ali ako novi udari na Iran izazovu širi sukob, predsednik bi mogao da se suoči sa značajnim pritiskom javnosti. Trump je tokom kampanje govorio protiv uključivanja SAD u strane ratove, ali je potom bombardovao Iran, Hute u Jemenu, koje podržava Teheran, i militante u Siriji.

"Pošto su iranske protivvazdušne odbrane u velikoj meri neutralisane prethodnim američkim i izraelskim udarima, američki borbeni avioni bi uglavnom delovali nekažnjeno iznad iranskog vazdušnog prostora", rekao je Bryan Clark, analitičar za odbranu u Institutu Hudson (engl. Hudson Institute) i bivši oficir za strategiju ratne mornarice. "Uvek postoji rizik od oborenih pilota, ali mislim da je veći rizik za brodove. Isti krstareći i balistički projektili koje su Iranci dali Hutima mogli bi da budu usmereni protiv američkih brodova u Persijskom zalivu, Arapskom moru i Crvenom moru."

Hiljade američkih vojnika u regionu takođe su u dometu iranskih balističkih projektila, a zvaničnici režima su zapretili da će na američki napad odgovoriti punom snagom.

Pored napada na američku vojnu imovinu, Iran bi mogao da pokuša da zatvori Ormuski moreuz, uski morski prolaz između Omana i Irana kroz koji prolazi 25 odsto svetskog pomorskog prometa nafte.

Američki udari u junu 2025. bili su usmereni na tri lokacije povezane sa iranskim nuklearnim programom, ali ambiciozniji pokušaj rušenja režima u Teheranu mogao bi da uključi napade na lokacije povezane sa Islamskom revolucionarnom gardom (engl. Islamic Revolutionary Guard Corps - IRGC), kao i potencijalno na najviše rukovodstvo, uključujući vrhovnog vođu ajatolaha Alija Khameneija.

Međutim, Iran bi mogao da izdrži takve pokušaje uklanjanja vrha vlasti.

"Izrael je već ubio vodeće lidere IRGC-ja u početnim udarima tokom junskog rata, a Iran je uspeo da se reorganizuje i odgovori u roku od 24 sata", rekao je Jamal Abdi, predsednik Nacionalnog iransko-američkog saveta (engl. National Iranian American Council) sa sedištem u SAD. "Sada su razvili planove za takve mogućnosti u budućim ratovima i možda su još otporniji ako visoki lideri budu ubijeni."

Portparolka Bele kuće Karoline Leavitt izjavila je u sredu da se očekuje da Iran odgovori na pregovore u "narednih nekoliko nedelja", ali nije isključila mogućnost vojne akcije pre toga. "Predsednik će nastaviti da prati kako se situacija razvija", rekla je.