Iran i SAD testiraju granice diplomatije pod senkom rata

Sa velikom američkom armadom okupljenom oko nosača aviona "Abraham Lincoln" koja je proteklih desetak dana zauzela borbene položaje u Persijskom zalivu, uu petak su u Omanu održani takozvani indirektni razgovori između SAD i Irana u nastojanjima da započnu diplomatske pregovore kako tenzije ne bi prerasle u novi vojni sukob neizvesnog obima i posledica. Uz posredovanje šefa diplomatije Omana Sayyida Badr bin Hamad Al Busaidija, razgovori su održani u Muskatu, pri čemu su američku delegaciju predvodili specijalni izaslanik predsednika Donalda Trumpa Steve Witkoff i Trumpov zet Jared Kushner, a iransku ministar spoljnih poslova Abbas Araghchi.

"Konsultacije su bile usmerene na stvaranje odgovarajućih uslova za nastavak diplomatskih i tehničkih pregovora", saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Omana, dok je zvanični Teheran saopštio da će sastanci biti prva faza dužeg diplomatskog procesa.

Bloomberg

 

Nakon prve sesije indirektnih pregovora u kojem su Iranci i Amerikanci predstavili omanskom šefu diplomatije svoja očekivanja od pregovora, zasad je ostalo nejasno da li će ovo voditi ka direktnim razgovorima. Doduše, ovo međusobno opipavanje pulsa dovelo je do svojevrsnog pomaka jer su obe strane prihvatili ovaj okvir za rad, koji bi mogao da dovede do direktnih razgovora.

Iranska državna televizija je saopštila da je usledio i drugi krug konsultacija, a to što je u američkoj delegaciji bio i admiral Brad Cooper, glavnokomandujući američke centralne komande (CENTCOM) zadužene za Bliski istok, ukazuje da će Trumpova administracija i dalje nastojati da raspoređivanjem vojnih brodova u Persijskom zalivu zapravo stvori vojni pritisak koji će naterati zvanični Teheran na pregovore o svom spornom nuklearnom programu.

Test ozbiljnosti

Witkoff i Araghchi su i u prvoj polovini prošle godine u Omanu učestvovali u pet krugova pregovora o iranskom nuklearnom programu, ali je dvanaestodnevni rat koji je Izrael, uz pomoć SAD, pokrenuo protiv Islamske Republike prošlog juna, naglo prekinuo diplomatski proces. Tada ne samo da su ubijeni pojedini vodeći ljudi iranskih vojnih i obaveštajnih snaga već su bombe za uništavanje bunkera bačene na ključna mesta u Iranu koja se koriste za proizvodnju obogaćenog uranijuma.

Nakon brutalnog gušenja antirežimskih demonstracija u Teheranu i širom Irana prošlog meseca u kojem je poginulo na hiljade ljudi, SAD su poslale vojne brodove u region, što je mnogim posmatračima izgledalo kao da je Trumpova administracija spremna da ukloni vlast ajatolaha Alija Khamaneija baš kao što je to učinila u Venecueli sa otmicom Nicolasa Madura.

Bloomberg

Doduše, Trumpova namera prema Teheranu se promenila od toga da postigne bezbednost iranskih demonstranata koji su organizovali antivladine demonstracije do postizanja šireg sporazuma o ograničavanju nuklearnih i balističkih raketnih programa Teherana.

Do ovih indirektnih razgovora, nade za diplomatsko smirivanje krize bile su pod znakom pitanja, jer se isprva dve strane nisu saglasile ni oko dnevnog reda razgovora.

Američki državni sekretar Marco Rubio rekao je da će SAD, osim nuklearnog programa, nastojati da razgovaraju o svojim zahtevima za ograničavanje dometa iranskog arsenala balističkih projektila, prekidu iranske pomoći prijateljskim milicijama u drugim zemljama regiona, kao i o pitanjima ljudskih prava, u svetlu krvavog gušenja nedavnih demonstracija.

Nasuprot tome, Araghchi i drugi iranski zvaničnici su isticali da zvanični Teheran namerava da razgovara samo o svom nuklearnom programu i ukidanju američkih sankcija Iranu te da neće tolerisati mešanje u pitanja nacionalnog suvereniteta.

Kako ocenjuje viši istraživački saradnik u Teheranskom centru za strateške studije Bliskog istoka Abbas Aslani, razumevanje konteksta u kojem su se održali ovi razgovori je ključno, jer su održani "pod teškim omotačem neizvesnosti".

Bloomberg

"Nestabilne promene politike Trumpove administracije, pogoršane prividom prošlih pregovora koji su naglo prekinuti vojnim udarima, bacaju senku na (pregovarački) sto", rekao je Aslani za Al Jazeeru, dodajući da je situacija dodatno komplikovana gomilanjem američke vojske u regionu i "neumornim naporima Izraela da poremeti proces". "Ova runda može prvenstveno poslužiti kao lakmus test za ozbiljnost. Ovo je istraživačka ekspedicija u magli. Ideje o nuklearnim pitanjima će biti iznete prilikom ukidanja sankcija, ali početne reakcije sa obe strane poslužiće kao neka vrsta testa da se vidi da li su zaista spremni za bilo kakvu vrstu ozbiljnog diplomatskog angažmana ili ne."

'Intenzivan skepticizam' Vašingtona

Zvaničnik Bele kuće, koji je za agenciju Reuters govorio pod uslovom anonimnosti, izjavio je da Trumpova administracija gaji "intenzivan skepticizam" u pogledu šansi za uspeh razgovora. Prema rečima ovog izvora, Amerikanci su pristali da dođu u Muskat pre svega kako ne bi razočarali svoje važne saveznike u regionu, poput Saudijske Arabije, Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji strahuju od mogućih iranskih osvetničkih udara na njihove zemlje u kojima postoje američke vojne baze.

Na pitanje da li bi vrhovni vođa Irana, ajatolah Khamenei, trebalo da bude zabrinut zbog moguće propasti pregovora, američki predsednik je odgovorio potvrdno.

Bloomberg

"Rekao bih da bi trebalo da bude veoma zabrinut. Da, to bih rekao", rekao je Trump u intervju u za televizijsku mrežu NBC.

Američki analitičari već uveliko ističu da se u slučaju vojne eskalacije mogu očekivati brojne mere i to od ciljanih udara na raketnu infrastrukturu iranske Revolucionarne garde do pomorskog zabranjivanja iranskih pošiljki tankera sa naftom Kini.

"Uprkos izvesnom diplomatskom napretku, američki udari na Iran ostaju verovatni", naveli su u belešci svojim klijentima Gregory Brew i Henning Gloystein, analitičari u Eurasia grupi, prenosi Bloomberg. "Trumpova sklonost ka brzim, odlučnim akcijama koje se ne pretvaraju u dugotrajne obaveze znači da bi očekivani američki udari bili intenzivni, ali ne i dugotrajni."

Rizik od regionalne katastrofe

S druge strane, Recep Tayyip Erdogan je upozorio da bi novi američki vojni napad na Iran mogao da dovede do regionalne katastrofe.

"Činimo sve što možemo da smanjimo tenzije između SAD i Irana kako naš region ne bi bio predat novom sukobu i haosu", rekao je na povratku iz Egipta Erdogan, dodajući da zemlje regiona, uključujući Saudijsku Arabiju, dele zabrinutost Turske i pokušavaju da spreče rat. 

I zapadni komentatori ističu da bi američki napadi na Iran bili "poklon režimu" i uvod u regionalni rat, jer "Iran nije Venecuela". Prema oceni italijanske politikološkinje Alessije Melcangi, operacija "zarobljavanja" iranskog rukovodstva bila bi posebno rizična zbog regionalnih posledica, jer bi ubistvo Khamneija rizikovalo pokretanje široko rasprostranjenog ustanka među šiitskim zajednicama od Levanta do Zaliva.

Bloomberg

"Štaviše, svaka eskalacija bi odmah uticala na važna energetska čvorišta, počevši od Ormuskog moreuza. U Iranu, odmazda nije samo kolateralni rizik, već sastavni deo odbrambene doktrine. Međutim, pre svega, napad bi iranskom režimu dao upravo ono što mu je najpotrebnije u vremenima unutrašnjih nemira: narativ o spoljašnjem okruženju koji bi mogao da navede režim da zbije redove i opravda još oštriju represiju", ističe Melcangi za italijanski list "La Stampa".

I poljski komentator Marek Swierczynski smatra da bilo kakva vojna intervencija verovatno ne bi uspela.

"Trump verovatno sanja o ponavljanju scenarija iz Karakasa u Teheranu, spektakularnoj otmici bradatog starca, duhovnog i stvarnog šefa iranske policijske teokratije. Ali Teheran nije nimalo sličan Karakasu - previše daleko, previše stran, previše neprijateljski nastrojen, verovatno mnogo veći izazov čak i za elitne specijalne snage", ističe Swierczynski u komentaru za poljski list "Polityka", dodajući da je Teheran udaljen 500 kilometara od najbližeg područja dostupnog Amerikancima u Iraku, nekoliko stotina kilometara od Persijskog zaliva i 1.500 kilometara od Persijskog mora, gde će nosači aviona delovati.

I cene nafte su ove godine skočile za oko 12 odsto, uglavnom zbog zabrinutosti zbog novog rata na Bliskom istoku. Kako je izvestio Bloomberg, neki operateri supertankera su nervozni zbog rastućih tenzija između SAD i Irana i potencijalnih rizika za brodarstvo u Ormuskom moreuzu pa ubrzavaju svoje brodove kroz ovo usko grlo između Persijskog i Omanskog zaliva.