Trumpov Odbor za mir - danas za Gazu, sutra za ceo svet

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Trump i zvanično je formirao Odbor za mir, koji je prvobitno bio najavljen kao telo koje će pratiti i učvrstiti mirovni proces u Pojasu Gaze, ali sada preambulom statuta ukazuje da ima ambiciju da potkopa ili čak preuzme ulogu Ujedinjenih nacija kao svetske organizacije i glavne platforme za globalnu diplomatiju i rešavanje sukoba. Iako je ranije u više navrata omalovažavao UN i druge institucije multilateralne saradnje, Trump je u Davosu na ceremoniji uspostavljanja ovog novog međunarodnog tela rekao da postoji "ogroman potencijal" u saradnji sa UN da bi to "mogla biti nešto veoma, veoma jedinstveno za svet".

"Kada se ovaj odbor potpuno formira, možemo da radimo gotovo sve što želimo. I radićemo to u saradnji sa Ujedinjenim nacijama", rekao je Trump, koji će predsedavati odboru za koji je rekao da se neće baviti samo situacijom u Gazi, već će služiti i kao stalno telo za rešavanje sukoba. "Danas je svet bogatiji, bezbedniji i mnogo mirniji nego što je bio pre samo godinu dana."

U skladu sa rezolucijom 2803 Saveta bezbednosti UN, Trump je potpisao inauguralnu rezoluciju za mandat Odbora za mir, dok sa pored njega na bini bili predsednici Argentine, Azerbejdžana, Indonezije, Kosova, Paragvaja i Uzbekistana, potom premijeri Jermenije, Bugarske, Mađarske, Pakistana, Katara i Mongolije, kao i predstavnici ili šefovi diplomatije Bahreina, Maroka, Jordana, Saudijske Arabije, Turske i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Bloomberg

 

To su zemlje koje su se već pridružile Odboru za mir, kome će predsedavati Trump, pri čemu je u njegovo članstvo pozvao na desetine drugih svetskih lidera, od kojih su neke već pristale da budu članice, poput Rusije i Belorusije. Kina, Indija i tradicionalni zapadni saveznici SAD bili su oprezniji, pri čemu pojedini su otvoreno odbili učešće, poput Francuske, Nemačke, Norveške, Slovenije i Švedske, neki još nisu odgovorili, poput Kine, Italije i Evropske komisije kao izvršnog tela EU, ili imaju određene rezerve, poput Velike Britanije.

Osim SAD, nijedna druga stalna članica Saveta bezbednosti UN od njih ukupno pet još se nije obavezala da bude deo ovog tela.

Krhko primirje

U govoru povodom formiranja Odbora za mir, Trump je ponovio da sada postoji "mir na Bliskom istoku" te da je on "rešio osam ratova" ali i da "još jedan mir dolazi uskoro", misleći očigledno za sukob Rusije i Ukrajine. Prema njegovim rečima, američki posrednici postižu "veliki napredak" u mirovnim pregovorima.

Predsednik SAD je rekao da stalne članice ovog odbora moraju pomoći u finansiranju sa isplatom od po milijardu dolara, dok je američki državni sekretar Marco Rubio rekao je da će odbor staviti fokus na osiguravanje da se plan za mir u Gazi ispuni, ali da bi to takođe moglo "poslužiti kao primer šta je moguće u drugim delovima sveta".

Bloomberg

 

Rubio je u govoru u Davosu isticao Trumpovo "istorijsko predsedavanje" i njegova dostignuća, dodajući pritom da je za situaciju u Gazi Trump imao "viziju i hrabrost da sanja nemoguće" za problem koji su mnogi smatrali nerešivim.

"Mnoge institucije koje su dobro služile više od 70 godina nisu bile u stanju da učine ništa povodom toga", rekao je on, dodajući da je reč o novoj eri i novoj fazi, kao i o modelu za ostatak sveta o tome šta je moguće.

Članovi odbora su i Rubio, američki pregovarači za Gazu Jared Kushner i Steve Witkoff, kao i bivši britanski premijer Tony Blaire. Prema rečima Trumpovog zeta Kushnera, sledeća faza sporazuma o primirju u Gazi obuhvatiće finansiranje obnove teritorije, koja je uglavnom u ruševinama, kao i razoružanje dominantne palestinske militantne grupe u Gazi, Hamasa.

"Ako se Hamas ne demilitarizuje, to bi bilo ono što bi kočilo ovaj plan", rekao je Kushner. "Narednih 100 dana ćemo nastaviti da budemo spuštenih glava i fokusirani na to da se ovo sprovede. Nastavljamo da budemo fokusirani na humanitarnu pomoć i skloništa, ali zatim i na stvaranje uslova za napredak".

On je pokazao učesnicima u Davosu mapu razvoja nekretnina u Gazi i računarski generisanu sliku "Nove Gaze", sa primorskim turizmom. Prema njegovim rečima, planovi će biti sprovođeni u fazama, uključujući i podsticaj za izgradnju stambenih objekata za radnike, pri čemu je sugerisao da će doći i do razvoja industrije i stoprocentne zaposlenosti.

Na ceremoniji u Davosu prikazana je i video-poruka lidera palestinskog tehnokratskog komiteta Alija Shaatha, koji je rekao da će prelaz Rafa između Gaze i Egipta ponovo biti otvoren sledeće nedelje.

Bloomberg

 

"Ovo je stvarni korak i označava novi pravac", rekao je on i dodao da ima još mnogo posla i da ništa od toga nije lako.

Primirje u Gazi već mesecima je u krizi, a Izrael i Hamas razmenjuju krivicu za ponovljene izlive nasilja u kojima je ubijeno nekoliko izraelskih vojnika i stotine Palestinaca. Svaka strana pak odbacuje optužbe druge strane.

Evropske kritike

Iako je odbor osnovan zbog Gaze, čini se da svi u njemu vide mnogo više. To se vidi i iz britanskih razloga zašto nisu želeli u Davosu da potpišu pristupnicu. Prema rečima šefice britanske diplomatije Yvette Cooper, Velika Britanija snažno podržava Trumpov plan za Gazu od 20 tačaka, ali da zbog učešća Rusije imaju zabrinutosti po pitanju Odbora za mir.

"Ima mnogo posla – danas nećemo biti jedan od potpisnika, jer se radi o pravnom sporazumu koji pokreće mnogo šira pitanja, a takođe imamo zabrinutosti zbog toga što je predsednik Vladimir Putin deo nečega što govori o miru, kada još uvek nismo videli nikakve znake od Putina da će postojati posvećenost miru u Ukrajini", rekla je ona za BBC.

Evropski komentatori bezmalo u isti glas kritikuju Trumpov odbor, između ostalog, i zbog dalekosežnih ovlašćenja koja daje Trumpu, ali načina na koji regrutuje nove članice ili ih kažnjava ako odbiju poziv, kao što je to učinio zvanični Pariz.

Bloomberg

"Trump je odgovorio preteći da će uvesti carine na uvoz francuskog vina od 200 odsto, jasno stavljajući do znanja da zakon najjačeg ostaje njegov vodeći princip, čak i u pitanjima mira. Holandija bi mudro postupila da ne učestvuje. Odbor za mir koji regrutuje svoje članove putem ucene je farsa", ističe u uredničkom komentaru holandski liberalni dnevnik NRC, dodajući da, iako ovaj Odbor izgleda kao kooperativno telo, u stvarnosti je to "sredstvo za supersilu koja želi da diktira sve".

I komentator danskog lista "Politiken" Marcus Rubin smatra da, uprkos tome što UN imaju ozbiljne nedostatke i slabosti, "zamena Odborom za mir u kojem Donald Trump sedi doživotno kao neka vrsta globalnog vladara sa ličnim pravom veta je apsolutno neprihvatljiva".

Ovo je ozbiljno pitanje, naglašava Reinhard Veser, komentator nemačkog konzervativnog dnevnog lista "Frankfurter Allgemeine Zeitung", ističući da je preambula statuta ne ostavlja sumnju da je Trumpov cilj da oslabi UN stvaranjem paralelne organizacije.

"Ovo bi moglo dodatno da potkopa već krhki međunarodni poredak, čak i ako Trumpov Odbor za mir odbace sile koje su važne", ističe on, dodajući da bi "Evropljani trebalo da odgovore čvrstim 'ne'".

Bloomberg

Komentatorka nemačkog levičarskog dnevnika "Tageszeitung" Judith Poppe takođe smatra da Trump ovom inicijativom želi da uništi stari svetski poredak, uključujući UN, i izgradi novi po svojim apsolutnim vođstvom. Ona smatra da je najverovatniji scenario da će se odbor sam raspasti jer "zemlje koje se zaista pridruže imaće malo zajedničkog, a svetski poredak koji drži isključivo ego njegovog osnivača ne može trajati".

Uredništvo španskog dnevnog lista "El Pais" ističe u uvodniku da Trump nastoji da konsoliduje svoj međunarodni uticaj i nakon što bude predsednik SAD, budući da se Trumpov obnovljivi mandat u Odboru završava 2030. godine, kada više neće biti u Beloj kući.

"Ovo sugeriše da će inicijativa biti korišćena kao platforma za očuvanje uticaja Trumpovog brenda u međunarodnim poslovima. Takozvani Odbor za mir je privatna, naknadno zasnovana zamena za postojeće međunarodne institucije u službi jednog čoveka sa deklarisanim ciljem svetske dominacije", ističe uredništvo španskog dnevnika.