Carine zbog Grenlanda testiraju transatlantski sporazum

Predsednik SAD Donald Trump izrazio je uverenje da će Evropska unija (EU) nastaviti da investira u SAD, čak iako on uvede nove carine povezane s njegovom namerom da preuzme kontrolu nad Grenlandom - predlogom koji je razbesneo lidere širom kontinenta.

Ranije u utorak, predsednica Evropske komisije (EK) Ursula von der Leyen rekla je da su Trumpove pretnje "greška" koja bi prekršila sporazum koji je prošle godine sklopio sa blokom. Zvaničnici u Evropi već su počeli da izrađuju planove za odmazdu, što bi moglo da pokrene ciklus uzajamnih mera i dovede do urušavanja dogovora. Ipak, američki predsednik umanjio je verovatnoću da će oni te pretnje zaista sprovesti.

"Sumnjam u to", rekao je Trump na konferenciji za novinare u Beloj kući u utorak, odgovarajući na pitanje da li bi carine povezane s Grenlandom mogle da navedu EU da odustane od investicionih obećanja. "Njima je taj sporazum s nama veoma potreban. Zaista im je potreban, borili su se veoma snažno da ga dobiju. Zato sumnjam da će to uraditi."

Trump je najavio carinu od 10 odsto na robu iz osam evropskih zemalja počev od 1. februara, koja bi u junu porasla na 25 odsto, ukoliko ne postigne dogovor o "kupovini Grenlanda", poluautonomne teritorije Danske, saveznice u NATO-u i članice EU.

Na pitanje koliko daleko je spreman da ide kako bi obezbedio ovo ostrvo, Trump je novinarima odgovorio: "Videćete."

Donald Trump / Bloomberg

 

Retko pojavljivanje predsednika u sali za brifinge Bele kuće usledilo je uoči njegovog polaska u utorak uveče iz Vašingtona ka Svetskom ekonomskom forumu u Davosu u Švajcarskoj, gde će se suočiti s evropskim liderima koji su besni zbog njegovog pokušaja da preuzme teritoriju jedne NATO saveznice, Danske.

"Evropska unija i Sjedinjene Države su prošlog jula postigle trgovinski sporazum", rekla je Von der Leyen. "U politici, kao i u biznisu, dogovor je dogovor. A kada se prijatelji rukuju, to mora nešto da znači."

U naknadnom intervjuu za NewsNation, Trump je naznačio da upravo taj sporazum vidi kao razlog zbog kojeg Evropa neće sprovesti svoje pretnje, uz istovremeno odbacivanje izjava evropskih zvaničnika koji su zapretili trgovinskom "bazukom" kao odmazdom.

Bloomberg

 

"Mislim da oni, zapravo, i ne znaju šta znači bazuka", rekao je Trump. "I znate, šta god oni urade nama, ja ću im samo uzvratiti. Dovoljno je da uzvratim, i sve će im se vratiti kao rikošet."

Trump je takođe ponovio svoje nezadovoljstvo evropskim kaznama protiv američkih tehnoloških kompanija, uključujući Apple Inc.

Transatlantski raskol oko ambicija američkog predsednika zasenio je ovogodišnje okupljanje svetske finansijske i političke elite i dodatno pogoršao odnose Vašingtona s nekoliko ključnih saveznika.

Trump je uopšteno predvideo da će tokom "velikog broja sastanaka zakazanih o Grenlandu" ove nedelje u Davosu "stvari zapravo ispasti prilično dobro".

Umanjio je i kritike evropskih lidera, uključujući francuskog predsednika Emmanuela Macrona i britanskog premijera Keira Starmera, rekavši da očekuje "topliji prijem uživo".

"Uvek se lepo ponašaju prema meni", rekao je Trump. "Znaju da budu oštriji kada nisam prisutan, ali u ličnom kontaktu ponašaju se veoma ljubazno", dodao je.

Trump je poslednjih dana pojačao pritisak, uključujući pretnje da će uvesti carine na robu iz Danske, Norveške, Švedske, Francuske, Nemačke, Ujedinjenog Kraljevstva, Holandije i Finske ukoliko nastave da se protive njegovoj inicijativi. Njegove ambicije u vezi s preuzimanjem ostrva potiču još iz prvog mandata. Te carine dodatno prete da uzdrmaju tržišta koja su već doživela pad akcija i američkog dolara nakon njegovih pretnji, dok je zlato dostiglo istorijski maksimum.

 

Trump je takođe rekao da upotreba vojne sile radi zauzimanja ostrva ostaje opcija - potez za koji je danska premijerka Mette Frederiksen ranije ovog meseca rekla da bi značio kraj NATO-a.

Iako potencijalna invazija i dalje deluje kao malo verovatan scenario, premijer Grenlanda je u utorak rekao da tamošnje vlasti moraju početi sa pripremama, dodajući da se vojni sukob "ne može isključiti".

Trump je ranije u utorak najavio da će se u Davosu sastati sa više strana kako bi razgovarao o Grenlandu i odbacio sugestije da će Evropa "previše uzvratiti" njegovim planovima.

Trump tvrdi da SAD moraju da kontrolišu ostrvo zbog svojih nacionalnih interesa, navodeći da bi - u suprotnom - ono moglo pasti pod ruski i kineski uticaj. Takođe je rekao da Danska i drugi NATO partneri nisu dovoljno ulagali u bezbednost ostrva. U utorak je odbacio pitanja o tome da li ugrožava transatlantski savez koji je bio temelj posleratnog svetskog poretka.

"Mislim da ćemo se dogovoriti tako da NATO bude veoma zadovoljan, a i mi takođe. Ali to nam je potrebno iz bezbednosnih razloga; zbog nacionalne bezbednosti, pa čak i svetske bezbednosti. Veoma je važno", rekao je Trump.

 

 

On je svoju tvrdnju o pravu na teritoriju povezao i sa tim što nije dobio Nobelovu nagradu za mir, tvrdeći da Norveška kontroliše taj proces, iako odluke donosi nezavisni komitet, a ne vlada. U utorak je ponovio tu optužbu i rekao: "Ne dozvolite nikome da vam kaže da Norveška ne vuče konce".

Ministar finansija Scott Bessent je u seriji intervjua u utorak u Davosu više puta pozvao američke trgovinske partnere da ne uzvraćaju na Trumpove pretnje carinama ukoliko ne prihvate njegove zahteve u vezi s Grenlandom, i poručio da tokom posete saslušaju predsednika.

"Uveren sam da lideri neće dodatno zaoštravati situaciju i da će se ovo završiti na način koji će dovesti do vrlo dobrog ishoda", rekao je Bessent na konferenciji za novinare u utorak. On je, poput Trumpa, odbacio mogućnost snažnog evropskog odgovora. Na pitanje o opasnosti da Evropa počne rasprodaju američkih državnih obveznica (kontramera koja bi imala snažan uticaj na tržišta) rekao je da je to "neosnovana tvrdnja".

Evropske zemlje drže bilione dolara američkih obveznica i akcija, od kojih se deo nalazi u javnim fondovima. Prodaja takve imovine mogla bi da poveća troškove zaduživanja i obori cene akcija, s obzirom na oslanjanje SAD na strani kapital. Većina tržišnih stratega smatra da je mala verovatnoća da bi kreatori politike na kraju otišli tako daleko. Macron je takođe pomenuo mogućnost aktiviranja instrumenata EU za odmazdu - kao odgovor na SAD, iako je nemački kancelar Friedrich Merz ublažio tu ideju.

 

- U pisanju pomogli Hadriana Lowenkron i Derek Wallbank.