Trump zapretio carinama od 200 odsto na francuska vina i šampanjac

Američki predsednik Donald Trump uputio je oštru poruku francuskom lideru Emmanuelu Macronu zbog toga što je odbio poziv da podrži njegovu najnoviju mirovnu inicijativu i sugerisao da bi, kao odmazdu, mogao da uvede razornu carinu na šampanjac.

"Niko ga ne želi jer će vrlo brzo izaći iz politike", rekao je Trump novinarima u ponedeljak, nakon što je obavešten da će Macron odbiti njegov poziv. "Uvešću carinu od 200 odsto na njegova vina i šampanjce i onda će se pridružiti", dodao je.

Predsednik SAD je takođe objavio tekstualnu poruku svog francuskog kolege, u kojoj je Macron pozvao Trumpa na večeru u Parizu u četvrtaki. Macron je takođe predložio sastanke sa Ukrajinom, Sirijom, Danskom i Rusijom kako bi se razmotrila različita pitanja, uključujući Trumpov zahtev da se Grenland preuzme od Danske, uz obrazloženje da je to pitanje bezbednosti.

"Ne razumem šta radite u vezi sa Grenlandom", poručio je Macron Trumpu u toj poruci, što je potvrdio jedan francuski zvaničnik.

Emmanuel Macron / Bloomberg Mercury

 

Dok se ove sedmice sprema za odlazak na Svetski ekonomski forum u Davosu, Trump dodatno zaoštrava niz sporova sa evropskim liderima. On je kritikovao Veliku Britaniju zbog planova da suverenitet nad istrvi Dijego Garsija vrati Mauricijusu, zapretio je carinama za osam zemalja zbog protivljenja njegovom zahtevu da Danska prepusti Grenland Sjedinjenim Američkim Državama, napao je Norvešku zato što mu nije dodelila Nobelovu nagradu za mir (koju ne dodeljuje norveška vlada), a sada pokušava da prisili Francusku da se pridruži njegovom takozvanom Odboru za mir, zajedno sa autokratama poput beloruskog lidera Aleksandra Lukašenka i čak ruskog predsednika Vladimira Putina.

Prvobitno zamišljen kao telo koje bi nadgledalo obnovu Gaze, mandat takozvanog Odbora za mir, prema rečima više evropskih zvaničnika, rapidno se širi, a Trump ga, čini se, vidi kao sredstvo za rešavanje drugih sukoba i oblikovanje šireg spektra međunarodnih događaja.

Prema nacrtu povelje predložene grupe u koji je Bloomberg imao uvid, Trump bi bio njen prvi predsedavajući i imao bi ovlašćenja da odlučuje o članstvu. Administracija Donalda Trumpa od zemalja koje žele stalno mesto u tom telu traži doprinos od najmanje milijardu dolara. Macron ne planira da to prihvati, rekla je ranije osoba bliska francuskom predsedniku. Macron smatra da povelja prevazilazi okvir Gaze i zabrinut je da bi mogla potencijalno da potkopa Ujedinjene nacije, koje Francuska smatra neprikosnovenim.

Ista osoba navela je da Macron smatra neprihvatljivim to što Trump pretnjama pokušava da utiče na francusku spoljnu politiku i to koliko je nepopustljiv u svojoj odluci. Kina je takođe pozvana da se pridruži.

Donald Trump / Bloomberg

 

Trump, prema rečima osoba upoznatih sa situacijom, želi da kompletan ustav i mandat Odbora za mir budu potpisani u Davosu u četvrtak. Međutim, i drugi pozvani su skeptični.

Pored Francuske, Ujedinjeno Kraljevstvo, Švedska, Holandija, Nemačka, kao i Kanada, prema saznanjima ljudi upoznatih sa stavovima prestonica ovih država, takođe nameravaju da odbiju Trumpov poziv za učešće.

Te evropske zemlje našle su se i na meti Trumpovih pretnji zbog toga što su pružile podršku Danskoj, dok predsednik SAD pojačava pritisak u vezi sa Grenlandom.

 

 

Lideri Evropske unije trebalo bi da ove sedmice održe vanredni samit kako bi razmotrili svoj odgovor. Blok je spreman da uvede carine na robu iz SAD u vrednosti od 93 milijarde evra (108 milijardi dolara) ukoliko Trump sprovede pretnju o uvođenju carine od 10 odsto evropskim zemljama od 1. februara, a Macron se zalaže za to da EU aktivira takozvani Instrument protiv prinude (engl. Anti-Coercion Instrument) - snažno sredstvo koje zvaničnicima daje šira ovlašćenja za ograničavanje pristupa tržištu Evropske unije.

Evroplji strahuju je da su sporovi oko Grenlanda, trgovine i Odbora za mir deo šireg narušavanja transatlantskih odnosa, što bi moglo dovesti u pitanje posvećenost SAD bezbednosti Evrope i NATO-u.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rutte se, otkako je stupio na tu funkcije 2024, trudi da privoli Trumpa da ostane posvećen savezu i u tome često koristi birane reči i pomirljiv ton u odnosu sa američkim predsednikom. U nizu postova koje je objavio kasno noću, Trump je objavio i poruku u kojoj Rutte hvali uspešan američki napad na osobe za koje se sumnja da su pripadnici Islamske države u Siriji.

"Ono što ste danas postigli u Siriji je neverovatno", naveo je Rutte u poruci, čiju je autentičnost potvrdio jedan zvaničnik NATO-a. "Iskoristiću svoje medijske nastupe u Davosu da istaknem vaš rad tamo, kao i u Gazi i u Ukrajini."

Trump je takođe objavio privatne poruke koje mu je Rutte slao uoči prošlogodišnjeg samita NATO-a, a Rutte je odlučio da to ignoriše.

Provocirajući još jednog tradicionalnog saveznika Vašingtona, Trump je kritikovao planove britanskog premijera Keira Starmera da Mauricijusu preda suverenitet nad Dijego Garsijom, ostrvom na koje se nalazi ključna vojna baza, povukavši time svoju raniju podršku tom predlogu.

"Šokantno je da naš ‘briljantni’ saveznik u NATO-u, Ujedinjeno Kraljevstvo, trenutno planira da se odrekne ovog ostrva", rekao je Tramp. "Nema sumnje da su Kina i Rusija primetile ovaj čin potpune slabosti."

Trump je takođe objavio ono što izgleda kao montaža urađena pomoću veštačke inteligencije, na kojoj se vidi kako predsednik razgovara sa evropskim liderima u Ovalnom kabinetu, ispred mape na kojoj su, pored Grenlanda, i Kanada prikazani kao teritorija Sjedinjenih Država.

Trump je prošle godine izazvao uznemirenost u Kanadi kada je izneo ideju da bi ta zemlja mogla da postane 51. savezna država SAD, što je premijer Mark Carney odlučno odbacio.

Prema upućenim izvorima, Carney je još jedan svetski lider koji planira da ignoriše Trumpov Odbor za mir. 

- Dopunjeno kritikama koje je američki predsednik Donalad Trump uputio Velikoj Britaniji zbog odluke da suverenitet nad ostrvom Dijego Garsija prepusti Mauricijusu i Trumpovom odnosom sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Rutteom.