Haos u Iranu - pad rijala i previsoke cene 'isterali' stanovništvo na ulice

Dugotrajna ekonomska kriza u Iranu doživela je preokret nakon što je nacionalna valuta pala na rekordno nisko i dovela do toga da čak i osnovne životne namirnice postanu nepriuštive velikom delu stanovništva.

Među prvima su reagovali trgovci i zanatlije, koji su krajem decembra izašli na ulice prestonice, Teherana, kako bi izrazili nezadovoljstvo radom vlade koju optužuju za loše upravljanje ekonomijom. Nemiri su se, potom, proširili u širi protestni pokret u koji su se uključili studenti, radnici i druge grupe, koje ne traže samo poboljšanje životnog standarda, već i kraj sistema Islamske Republike na čijem je čelu vrhovni vođa ajatolah Ali Khamenei.

Kriza je nastala u osetljivom trenutku za rukovodstvo zemlje, čiji je ugled ozbiljno narušen izraelsko-američkom kampanjom bombardovanja u junu, tokom koje je uništen veliki deo iranske nuklearne infrastrukture, a poginule su desetine vojnih zvaničnika i naučnika. Čini se da su vladini zvaničnici podeljeni oko toga kako odgovoriti na nemire.

Šta je pokrenulo proteste

Iran veliki deo osnovnih dobara uvozi iz inostranstva, uključujući pšenicu, jestivo ulje i farmaceutske sastojke. Pad vrednosti rijala učinio je taj uvoz skupljim za trgovce, koji su potom podigli cene, čime su mnogi osnovni proizvodi postali preskupi većini građana. Petogodišnja suša pogodila je domaću poljoprivrednu proizvodnju, čineći zemlju još zavisnijom od skupog uvoza.

Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), očekivalo se da će inflacija u 2025. u proseku iznositi oko 42 odsto, što je ubrzanje u odnosu na 33 odsto u 2024. godini. Mnogi Iranci su i pre najnovijeg skoka cena jedva uspevali da se prehrane - lokalni mediji su 2022. izveštavali da polovina stanovništva unosi manje od standardnih 2.100 kalorija dnevno.

Dodatno nezadovoljstvo izazivaju hronično zagađenje, nestašice gasa i električne energije, kao i loše upravljanje prirodnim resursima. Vlada je u decembru prilagodila mehanizam subvencija za gorivo, što je povećalo cene benzina na pumpama i dodatno opteretilo domaćinstva i privredu.

Bloomberg

 

Zašto valuta slabi

Rijal je godinama pod pritiskom zbog zapadnih sankcija i sistemske korupcije, koja je potkopala poverenje u ekonomiju. Prema podacima sajta Bonbast.com, valuta je u 2025. oslabila oko 45 odsto u odnosu na američki dolar, dok su Iranci štednju pretvarali u strane valute, zlato ili nekretnine. Privredu je dodatno pogodio pad cena nafte: cena brenta pala je 18 odsto u 2025. na oko 60 dolara po barelu - znatno ispod nivoa od 165 dolara koji je, prema proceni MMF-a iz maja, potreban da bi Iran uravnotežio budžet.

Nestabilnost valute dodatno je pojačana sistemom višestrukih deviznih kurseva, u okviru kojeg država subvencioniše uvoz pojedinih dobara za određene subjekte. Taj sistem je podstakao korupciju i izazvao ogorčenje među građanima.

Zašto Iranci postaju sve siromašniji

Iako Iran raspolaže ogromnim rezervama nafte, većina stranih kupaca nema pristup toj sirovini zbog sankcija koje su uvele SAD i njihovi saveznici. Sankcije su prvi put uvedene nakon zauzimanja američke ambasade posle Islamske revolucije 1979. godine, a potom su decenijama postepeno pooštravane. U dvehiljaditim godinama su dodatno ojačane kako bi se sprečilo razvijanje iranskog nuklearnog oružja, što je dovelo do povlačenja stranih kompanija i brendova i ostavilo Iran bez stranih investicija i savremene tehnologije.

Domaće industrije su oslabile zbog korupcije i lošeg upravljanja, dok je veliki deo infrastrukture zastareo i propao. Poljoprivredu sputavaju neefikasne metode i hronični nedostatak vode. Mnoge robe široke potrošnje proizvode državna ili poludržavna preduzeća, uključujući velike humanitarne fondacije povezane sa moćnim institucijama koje uz ograničenu transparentnost kontrolišu značajne delove industrije i maloprodaje.

Izvoz nafte i dalje je okosnica iranske ekonomije. Veći deo nafte plasira se preko netransparentnih trgovačkih mreža kineskim rafinerijama, koje je kupuju uz znatan popust zbog sankcija.

 

Šta se dešavalo sa sankcijama Iranu

Sankcije uvedene pod okriljem Ujedinjenih nacija (UN) ublažene su u okviru nuklearnog sporazuma iz 2015. godine sa SAD i drugim zemljama. Međutim, Iran je od toga imao malo koristi, a predsednik SAD Donald Trump je 2018. napustio sporazum i ponovo uveo niz američkih sankcija.

Iran je prošlog aprila vodio razgovore sa SAD o svom nuklearnom programu, koji su mogli dovesti do ublažavanja sankcija, ali dogovor nije postignut. Izraelski i američki vazdušni napadi u junu uništili su veliki deo iranskih nuklearnih kapaciteta i ograničili mogućnost nuklearnog nadzornog tela pri UN da proveri količinu i lokacije visokoobogaćenog uranijuma. Kao rezultat toga, sveobuhvatne sankcije UN ponovo su uvedene u septembru.

Po čemu se ovi protesti razlikuju od ranijih

Ekonomske teškoće su i ranije podsticale nemire, ali su okidači često bili društveni ili politički događaji, poput obaranja ukrajinskog putničkog aviona 2020. ili smrti mlade žene Mahse Amini u policijskom pritvoru 2022, nakon hapšenja zbog navodnog nenošenja hidžaba. Ovoga puta, proteste su direktno izazvali nekontrolisana inflacija i pad životnog standarda.

Mnogi Iranci pronašli su načine da zaobiđu državna ograničenja na društvenim mrežama i poslednjih meseci otvoreno izražavaju nezadovoljstvo vladajućom elitom. To predstavlja značajnu promenu u odnosu na ranije, kada su se ljudi plašili čak i da objave fotografiju žene sa otkrivenom kosom.

Reagujući na proteste, vrhovni vođa Khamenei je poručio da "izgrednici moraju biti dovedeni u red". Bezbednosne snage privele su osobe koje su državni mediji označili kao "podstrekače nereda". Aktivisti za ljudska prava navode da je broj poginulih porastao na 36, nakon sukoba na glavnoj teheranskoj pijaci i u bolnici u zapadnom gradu Ilamu.

Ipak, državni kanali emitovali su izveštaje o protestnim marševima - doduše uz jaku cenzuru - što sugeriše da vlast možda popušta neke medijske kontrole. Predsednik Masoud Pezeshkian, koji važi za "umerenog" političara, ocenio je zahteve demonstranata kao legitimne i pozvao snage bezbednosti da ne ciljaju mirne učesnike protesta.

Represija je bila praćena nesvakidašnjim priznanjem zvaničnika da stanje u zemlji nije dobro. Dok su pojedini pripadnici snaga bezbednosti optuživali strane sile za podsticanje nemira, i Khamenei i Pezeshkian priznali su da su loše upravljanje i sankcije pogoršali položaj Irana.

 

Kuda Iran ide dalje

Tokom pet decenija teokratske vlasti, Iranci su preživeli vojne sukobe i velika ograničenja društvenih sloboda. Nezaposlenost i siromaštvo podstakli su milione ljudi na emigraciju, a mnogi građani su uvereni da rukovodstvo nije u stanju da poboljša njihove živote. Kao odgovor na proteste, vlada je saopštila da će ukinuti devizne subvencije, jer podstiču korupciju, i najavila planove za veće subvencije kako bi osnovne namirnice postale pristupačnije.

Ukoliko ove mere ne smire demonstracije, režim će se suočiti sa dvostrukom pretnjom: nezadovoljnim stanovništvom i neprijateljski nastrojenim stranim silama.

Junski napadi Izraela i SAD na iranske nuklearne i odbrambene objekte pokazali su koliko je zemlja ranjiva na vazdušne udare. Trump je zapretio vojnom akcijom protiv Irana ukoliko dođe do ubijanja "mirnih demonstranata". Ipak, nejasno je kako bi to pomoglo protestantima. Zasad, takođe, ne postoji jedinstvena i organizovana opoziciona snaga koja bi mogla ozbiljno da ugrozi vlast.