Trump očekuje da američki proizvođači nafte ulože milijarde u Venecuelu

Predsednik SAD Donald Trump izjavio je da će američke naftne kompanije uložiti milijarde dolara u obnovu urušene energetske infrastrukture Venecuele, nakon vojne operacije koja je dovela do hapšenja Nicolasa Madura, bivšeg lidera te zemlje.

Tokom konferencije za novinare održane u subotu na njegovom imanju Mar-a-Lago na Floridi, Trump je izneo ambicioznu viziju korišćenja američkih finansijskih resursa i industrijskog znanja kako bi se naftni sektor te južnoameričke države vratio nekadašnjoj snazi.

"Poslaćemo naše veoma velike američke naftne kompanije, najveće na svetu, da uđu u zemlju, ulože milijarde dolara, poprave teško oštećenu infrastrukturu i počnu da zarađuju novac za zemlju", rekao je Trump. "To će im biti nadoknađeno."

Takva rekonstrukcija naftne industrije bila bi gotovo bez presedana, a Trump je ostavio bez odgovora dosta ključnih pitanja. Nije se obavezao da će poslati američke trupe da pomognu u tranziciji, rekavši samo da će njegova administracija pomoći u zaštiti i unapređenju naftne infrastrukture.

Bloomberg

 

Nije jasno koliko su spremne naftne kompanije poput Exxon Mobil Corp., Chevron Corp., ConocoPhillips i drugih da ulože značajne sume novca u zemlju kojom upravlja privremena vlada podržana od SAD, a koja još nema uspostavljena pravna i fiskalna pravila. Chevron i dalje posluje u Venecueli na osnovu posebne dozvole od SAD, saopštila je kompanija.

ConocoPhillips je rekla da prati događaje u Venecueli i njihove moguće posledice po globalnu energetsku ponudu i stabilnost, dodajući da bi bilo "preuranjeno spekulisati o budućim poslovnim aktivnostima ili investicijama". Exxon se nije oglasio povodom zahteva za komentar u subotu.

Veliki potencijal, ali i rizik

Analitičari i trgovci navode da bi potpuno obnavljanje ključne infrastrukture i slobodan protok nafte iz Venecuele mogao da potraje godinama, s obzirom na to da zemlja trenutno čini manje od jedan odsto globalne ponude, iako poseduje najveće rezerve nafte na svetu.

Venecuela nudi obilne potencijale nafte ispod zemlje, ali sa značajnim rizicima iznad zemlje koji nisu nestali ni nakon hapšenja Madura od strane SAD, rekao je jedan predstavnik industrije koji je tražio anonimnost kako bi iskreno govorio o ovom pitanju.

Niske cene nafte predstavljaju dodatni problem, posebno imajući u vidu nivo investicija koji bi mogao biti potreban. Neki od tih problema već su saopšteni zvaničnicima Trumpove administracije, naveo je izvor.

Trumpov plan za Venecuelu u skladu je sa njegovom širokom vizijom američke energetske dominacije, gde američke kompanije ne samo da postižu rekordnu proizvodnju nafte i gasa u zemlji, već i globalno vrše svoj uticaj.

Predsednik je više puta isticao da mu je važno da cene nafte i benzina budu niske, dok pokušava da obuzda inflaciju i reši zabrinutost građana oko troškova života, što će biti važan faktor u predstojećim izborima za Kongres u novembru. Cene nafte završile su 2025. godinu sa najvećim godišnjim padom od 2020., a globalni referentni indeks spustio se ka 60 dolara po barelu.

Trump je rekao da će SAD sarađivati sa potpredsednicom Venecuele Delcy Rodríguez na tranziciji ka demokratski izabranoj vladi nakon hapšenja Madura, ali za sada ne deluje da se ona i drugi lideri režima bilo kako angažuju.

Ako Rodríguez bude spremna na saradnju, mogla bi pomoći SAD u olakšavanju tranzicije održavanjem stabilnosti postojećih institucija u Venecueli.

Ipak, obim obnove koji je neophodan je ogroman. "Samo stabilizacija postojeće proizvodnje zahtevaće nekoliko milijardi dolara za popravke, snabdevanje energijom, upravljanje vodom i infrastrukturne radove na izvozu", rekao je Bob McNally, predsednik Rapidan Energy Group.

Velike naftne kompanije

Chevron je u povoljnoj poziciji da pomogne u pokretanju veće proizvodnje nafte u Venecueli, jer već proizvodi oko 20 odsto nafte u zemlji, radeći pod izuzećem od sankcija američke vlade većinu poslednje decenije.

Exxon i ConocoPhillips takođe imaju iskustva u radu u Venecueli, ali su napustili zemlju nakon što su njihova imanja nacionalizovana od strane Madurovog prethodnika, Huga Chaveza sredinom 2000-ih. Exxon je ranije izjavio da bi razmotrio ulaganja u Venecuelu, ali samo pod odgovarajućim uslovima.

"Treba da vidimo kakva je ekonomska slika", rekao je u novembru Darren Woods, izvršni direktor Exxona. "Dakle, ne bih to stavljao ni na listu, ni skidao sa liste."

Jaka ekonomija i veće cene nafte u narednim godinama mogli bi takođe privući druge kompanije koje trenutno posmatraju sa strane da preispitaju poslovanje u Venecueli, ako vide znakove stabilnosti i budu im ponuđene olakšice, kažu analitičari.

Gotovo svaka velika naftna kompanija bila je zaintrigirana podzemnim bogatstvom Venecuele. Tokom prošlog veka otkrili su da se može mnogo zaraditi, ali i mnogo izgubiti. Dva talasa nacionalizacije ostavila su gorak ukus u ustima kompanija kao što su Shell Plc, Exxon i ConocoPhillips, pri čemu ove dve poslednje još duguju milijarde dolara za nadoknadu nakon što su im oduzeta imanja.

ConocoPhillips ima "značajne podsticaje da se vrati" i naplati više od 10 milijardi dolara koje duguju, rekao je Francisco Monaldi, direktor za energetsku politiku Latinske Amerike na Rice University u Houstonu. Ali "veoma je malo verovatno da će velike zapadne naftne kompanije započeti pregovore dok ne dođe do političke stabilnosti koja će razjasniti ključne aktere i pravni okvir".

Izuzetak je Chevron, koji trenutno crpi oko 140.000 barela dnevno iz Venecuele i isporučuje ih rafinerijama na Obali Meksičkog zaliva SAD pod posebnom dozvolom američke vlade. Kompanija sa sedištem u Hjustonu pregovarala je o nizu dogovora kako bi ostala u zemlji pod Chavezom i nastavila je da posluje uz dozvolu SAD pod republikanskim i demokratskim administracijama.

Bloomberg

 

Kompanija i dalje "posluje u potpunoj saglasnosti sa svim relevantnim zakonima i propisima", navodi se u saopštenju u subotu. Chevron je fokusiran na bezbednost svojih zaposlenih i očuvanje svojih imovine, dodaje se.

Do sada je Chevron bio uglavnom fokusiran na naplatu svojih dugova, a ne na ulaganje svežeg kapitala u povećanje proizvodnje.

Neizvesni tokovi

Iako kompanije mogu biti oprezne pri novom ulasku u Venecuelu bez garancija, značajan faktor za posmatrače tržišta nafte jeste da li tankeri sa sirovom naftom mogu nastaviti sa utovarom. Nekoliko brodova je odustalo od Venecuele nakon što su SAD sredinom decembra uvele blokadu kako bi zaplenile brodove koji transportuju naftu i time finansiraju režim Nicolasa Madura.

Trump je rekao da blokada nafte i dalje važi. Ali jasno je da želi da administracija podržana od SAD oživi naftnu industriju zemlje, vraćajući je na nivo iz sredine 20. veka, kada je Venecuela bila najveći svetski izvoznik i osnivač OPEC-a.

Američki predsednik je u subotu rekao da će Amerika prodavati "velike količine" nafte trenutnim kupcima i dodatnim klijentima, ne ulazeći u detalje.

Trump je sugerisao da prihodi od venecuelanske nafte mogu finansirati razne potrebe, od nadoknade američkoj vladi za troškove u zemlji, do kompenzacije naftnim kompanijama čije su regionalne operacije ometene i čija imovina je zaplenjena. Venecuelanci, kako u zemlji tako i van nje, takođe će biti "zbrinuti", obećao je Trump.

Proizvodnja nafte i izvoz

Kina, najveći kupac nafte iz južnoameričke zemlje, kao i njen najveći poverilac, osudila je američke vojne udare. Zvanično, Kina nije primala venecuelansku sirovu naftu od marta, ali podaci trećih strana i praćenje brodova pokazuju da su tokovi ka toj azijskoj zemlji prošle godine ostali stabilni.

Trenutno Venecuela proizvodi oko 800.000 barela nafte dnevno, što je manje od jedan odsto globalne proizvodnje, prema Kpleru, koji prati podatke o transportu. Proizvodnja bi mogla da poraste za oko 150.000 barela dnevno u narednih nekoliko meseci ako se sankcije ukinu, ali povratak na dva miliona barela dnevno ili više zahtevao bi "masovne reforme" i velika ulaganja međunarodnih naftnih kompanija, navodi Matt Smith, vodeći analitičar za naftu u Americi pri Kpleru.

Obim oživljavanja venecuelanske naftne industrije je ogroman. Da bi se to postiglo, kompanije bi morale da poprave devastiranu naftnu infrastrukturu zemlje, zapostavljenu decenijama lošeg upravljanja, korupcije i nedostatka investicija. Milioni su napustili zemlju, uključujući i kvalifikovano naftno osoblje koje sada radi u rafinerijama, bušačkim kompanijama i trgovačkim centrima u SAD, na Bliskom istoku i u Evropi.

Postoji i pitanje imovine drugih zemalja u Venecueli.

Španski Repsol, italijanski Eni SpA i francuski Maurel et Prom SA i dalje posluju u Venecueli i partneri su u naftnim i gasnim projektima sa državnom kompanijom Petroleos de Venezuela SA.

"Kineske firme su snažno investirale u infrastrukturu Venecuele (struja, telekomunikacije), tako da bi pokušaji isključivanja kineskih investicija i operatera iz zemlje mogli dovesti do neželjenih posledica", rekla je Michal Meidan, direktorka Programa za energetiku Kine pri Oksfordskom institutu za energetske studije, na LinkedInu.