Trump: SAD će privremeno "upravljati Venezuelom"posle Madura

Predsednik Donald Trump izjavio je da će SAD upravljati Venezuelom dok se ne organizuje tranzicija, nekoliko sati nakon što su američke snage zarobile lidera Nicolás Maduro, zbacivši moćnog čoveka sa vlasti posle višemesečnog  vojnog i ekonomskog pritiska na njegov režim.

"Upravljaćemo zemljom dok ne dođe vreme za bezbednu, odgovarajuću i razumnu tranziciju", rekao je Trump u subotu na konferenciji za novinare na svom imanju Mar-a-Lago na Floridi. "Ne želimo da se umešamo tako što bi neko drugi došao na vlast, a da imamo istu situaciju kakvu smo imali tokom dugog niza godina."

Trump je rekao da bi američka administracija Venezuele uključivala angažovanje američkih naftnih kompanija u toj zemlji, ali je naglasio da njegov embargo "na svu venezuelansku naftu ostaje u punoj snazi"i da će američke snage ostati u stanju pripravnosti.

"Poslaćemo naše veoma velike američke naftne kompanije, najveće bilo gde u svetu, da uđu u zemlju, ulože milijarde dolara, poprave teško oštećenu infrastrukturu, naftnu infrastrukturu, i počnu da zarađuju novac za zemlju", rekao je Trump.

Međutim, predsednik je ponudio malo drugih detalja o tome kako planira da upravlja zemljom, rekavši da će se to raditi "sa grupom" koju će uglavnom činiti visoki američki zvaničnici, uz naglasak na obnovu naftne infrastrukture i obezbeđivanje da se o građanima Venezuele "takođe vodi računa".

Predsednik je rekao da je državni sekretar Marco Rubio nedavno bio u kontaktu sa venecuelanskom potpredsednicom Delcy Rodriguez, i dodao da očekuje njenu saradnju ubuduće.

"Imala je dug razgovor sa Marcom i rekla je: ‘Učinićemo sve što vam treba’", rekao je Trump. "Mislim da je bila prilično ljubazna, ali zapravo nema izbora."

Na pitanje da li će američke trupe biti prisutne na terenu, Trump je rekao da se „ne plaši“ te ideje kako bi se osiguralo da se zemljom pravilno upravlja.

 

Napad koji nije viđen od Drugog svetskog rata

Maduro i njegova supruga otputovali su brodom ka Njujorku kako bi se suočili sa optužnicom zbog navodne trgovine drogom, oružjem i zavere, rekao je američki predsednik. Dodao je da u misiji hapšenja venecuelanskog lidera nijedan Amerikanac nije poginuo i da nijedna američka vojna jedinica nije izgubljena, nazivajući akciju "napadom kakav ljudi nisu videli još od Drugog svetskog rata".

Napad je predstavljao najnoviju dramatičnu demonstraciju Trumpove spremnosti da u svom drugom mandatu upotrebi američku vojnu silu kako bi ostvario spoljnopolitičke ciljeve, sa dalekosežnim posledicama i po Venezuelu, zemlju sa ogromnim rezervama nafte, i po čitav region.

Trump je rekao da su SAD bile spremne da izvedu "drugi talas" udara ukoliko bi to bilo potrebno, ali da to sada verovatno nije slučaj.

"Američka vojska ostaje raspoređena na položajima i Sjedinjene Države zadržavaju sve vojne opcije dok zahtevi Sjedinjenih Država ne budu u potpunosti ispunjeni i zadovoljeni", rekao je Trump.

Pred predsednikom je sada niz ključnih odluka o budućnosti zemlje. U intervjuu za Fox News ranije u subotu rekao je da administracija odlučuje o narednim koracima za Venezuelu i obećao da će SAD biti "veoma uključene.

Trump je ovaj potez predstavio da je u skladu sa dugogodišnjom američkom spoljnom politikom, pozivajući se na Monroeovu doktrinu koja potvrđuje američki uticaj na zapadnoj hemisferi.

Predsednik i drugi zvaničnici dali su naslutiti da bi Kuba mogla biti izložena sličnoj vojnoj akciji, pri čemu je predsednik rekao da su te zemlje "veoma slične u smislu da želimo da pomognemo ljudima na Kubi, ali takođe želimo da pomognemo i ljudima koji su bili prisiljeni da napuste Kubu i sada žive u ovoj zemlji".

Takođe je ukazao na učešće i ulaganja SAD u energetski sektor Venezuele.

"Izgradili smo venecuelansku naftnu industriju američkim talentom, znanjem i veštinom, a socijalistički režim nam ju je oteo tokom prethodnih administracija, i to silom. To je predstavljalo jednu od najvećih krađa američke imovine u istoriji naše zemlje", rekao je Trump.

Bloomberg

 

"Pod sada svrgnutim diktatorom Madurom, Venezuela je sve više ugošćavala strane protivnike u našem regionu i nabavljala preteće ofanzivno oružje koje je moglo da ugrozi američke interese i živote", dodao je.

Kako će ovo uticati na Kinu i Rusiju

Na pitanje kako će napad uticati na odnose SAD sa Kinom, Rusijom, Iranom i drugim zemljama koje imaju interese u Venezueli, Trump je istakao energetska bogatstva zemlje i želju da posluje sa drugim državama.

"Pa, Rusija, kada sve sredimo, ali što se tiče drugih zemalja koje žele naftu, mi smo u naftnom poslu. Prodaćemo im je. Nećemo govoriti drugačije, verovatno ćemo prodavati naftu u mnogo većim količinama", rekao je.

Trumpu su se pridružili zvaničnici, uključujući ministra odbrane Petea Hegsetha, državnog sekretara Marca Rubija i predsednika Združenog generalštaba Dana Cainea. 

Trump uzdržan po pitanju Marie Corina Machado

Trump je ranije u subotu pozvao Madurove pristalice koje su još u zemlji da promene lojalnost, rekavši da će im "ako ostanu lojalni, budućnost biti zaista loša". 

Ali se Trump takođe činio sumnjičavim u pogledu da opoziciona liderka María Corina Machado može da vodi zemlju, sugerišući da je ne vidi kao održivu zamenu za Madura.

"Mislim da bi joj bilo veoma teško da bude lider. Nema podršku niti poštovanje unutar zemlje,“ rekao je. "Vrlo je ljubazna žena, ali nema poštovanje"-

Trump je rekao da ne zna gde se Machado nalazi, jer je na nepoznatoj lokaciji, i nagovestio da nije bio u kontaktu sa njom.

Machado je ranije u subotu na mreži X izjavila da je venecuelanska opozicija spremna da preuzme vlast, pozivajući da Edmundo Gonzalez ,njen zamenski kandidat na nedavnim izborima, stupi na dužnost i apelovala na oružane snage da ga priznaju.

Na pitanje koju poruku ima za venecuelanski narod, Trump je rekao: "Imaćete mir, pravdu. Imaćete deo bogatstva koje ste trebali da imate već dugo vremena, a koje vam je bilo otuđeno."

Trump je dugo svoju kampanju protiv Madura predstavljao kao fokusiranu na pretnje od droge i terorizma. Naredne američke administracije kritikovale su venecuelanskog predsednika kao nelegitimnog lidera čija je politika izazvala hiperinflaciju, ozbiljne nestašice hrane i lekova i egzodus više od osam miliona Venecuelanaca.

"Nelegitimni diktator Maduro bio je vođa ogromne kriminalne mreže odgovorne za krijumčarenje kolosalnih količina smrtonosne i zabranjene droge u Sjedinjene Države", rekao je Trump u subotu, obećavajući da će svrgnuti lider i njegova supruga biti suočeni sa "punom snagom američkog pravosuđa i da će im biti suđeno na američkom tlu".

"Nepobitni dokazi njihovih zločina biće predstavljeni pred sudom", dodao je Trump.

Američki glavni tužilac Pam Bondi izjavila je u subotu da su Maduro i njegova supruga, Cilia Flores, optuženi, pri čemu se venecuelanski lider suočava sa optužbama za "zaveru u vezi sa narkoterorizmom, zaveru u vezi sa uvozom kokaina, posdovanje mitraljeza i destruktivnih uređaja.

Kako je izveden napad

Caine je izneo detalje o vojnoj operaciji, rekavši da je napad rezultat višemesečnog obaveštajnog rada i da je izveden pomoću više od 150 letelica, uključujući F-22, F-35, F-18 i bombardere B-1. Napad je takođe uključivao "brojne daljinski upravljane dronove" i izveden je noću kako bi se smanjila mogućnost civilnih žrtava i pojačao element iznenađenja.

Helikopterska jedinica približila se Madurovom kompleksu nedugo nakon 1 čas po Vašingtonskom vremenu, odnosno 2 časa u Karakasu, nailazeći na vatru, rekao je Caine, pri čemu je oštećen jedan helikopter. Maduro i njegova supruga „su se predali“ i sprovedeni su u američko pritvor, dodao je predsednik Združenog generalštaba.

Hapšenje Madura predstavlja neviđenu intervenciju i šokantan pad lidera koji je postao predsednik 2013. godine. Ova akcija rizikuje destabilizaciju zemlje koja je već pogođena ekonomskom, političkom i društvenom krizom, u regionu koji je ionako napet. U prethodnim nedeljama SAD su izvele napade na brodove za koje se sumnjalo da krijumčare drogu i implementirale blokadu sankcionisanih tankera koji ulaze u Venezuelu i izlaze iz nje.

 Pristalice Madura, osudile su napadeu subotu, uključujući Ministarstvo spoljnih poslova Rusije i predsednika Kolumbije Gustavo Petra, koji je pozvao na sastanak Saveta bezbednosti UN. Rusko ministarstvo spoljnih poslova osudilo je "akt oružane agresije", naglašavajući da je važno izbeći dalju eskalaciju.