Predsednik Donald Trump rekao je da je ostvareno "mnogo napretka" u razgovorima sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim o predlogu mirovnog sporazuma, ali da bi za postizanje dogovora moglo biti potrebno još nekoliko nedelja i da ne postoji određen vremenski okvir za to.
Dva lidera sastala su se na imanju Mar-a-Lago, u vlasništvu američkog predsednika, gde su ručali, a kasnije su telefonom razgovarali sa grupom evropskih lidera kako bi ih obavestili o napretku.
Ton njihove konferencije za medije nakon sastanka bio je topao, iako je bilo očigledno da se Trump nije mnogo približio svom cilju da okonča rat koji je počeo ruskom invazijom na Ukrajinu 2022. godine.
Opširnije
Kijev pogođen ruskim baražom dan uoči sastanka Zelenskog i Trumpa
Napad je poremetio snabdevanje električnom energijom i vodom.
27.12.2025
EU se zadužuje za Ukrajinu, bez diranja ruskih para
Nakon 16 sati napetih razgovora, samit Evropske unije u Briselu završen je odlukom da Ukrajina za naredne dve godine dobije od EU 90 milijardi evra prikupljenim zajedničkim zaduživanjem 24 od 27 država članica, a ne novcem sa ruskih zamrznutih računa, dok je potpisivanje trgovinskog EU-Mercosur odloženo za januar.
19.12.2025
Zelenski se bori da NATO štiti Ukrajinu
Amerikom predvođeni pregovori o prekidu rata u Ukrajini od nedelje su u Berlinu prvi put značajnije uključili i predstavnike država članice Evropske unije, dok je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski prvi put otvoreno ponudio da Kijev zarad mira odustane od članstva u NATO-u.
16.12.2025
"Razgovarali smo o svim aspektima mirovnog okvira", rekao je Zelenski, stojeći pored Trumpa, i dodao da je 90 odsto ugovoreno. "Bezbednosne garancije između SAD i Ukrajine - 100 odsto ugovorene. Bezbednosne garancije SAD, Evrope i Ukrajine - gotovo ugovorene. Vojna dimenzija - 100 odsto ugovorena. Plan prosperiteta je u fazi završetka", rekao je ukrajinski predsednik.
Jedno od glavnih spornih pitanja koje tek treba rešiti jeste budućnost ukrajinskog regiona Donbas koji su delimično okupirale ruske snage. Trump je novinarima rekao da to pitanje i dalje nije rešeno, ali da su "mnogo bliže" dogovoru.
Trump je rekao da bi bio spreman da se obrati ukrajinskom parlamentu ako bi to pomoglo u postizanju sporazuma. Pre sastanka, Trump je rekao da je imao dobar i veoma produktivan telefonski razgovor s Putinom i da planira da razgovara s njim ponovo nakon sastanka sa Zelenskim.
Američki predsednik je rekao da mu je cilj da u januaru sazove sastanak sa Zelenskim i evropskim liderima. Zelenski je kasnije napisao na platformi X da će se sastanak održati u Vašingtonu.
U nedelju su Trump i Zelenski telefonom razgovarali sa grupom evropskih lidera, uključujući francuskog predsednika Emmanuela Macrona, britanskog premijera Keira Starmera i nemačkog kancelara Friedricha Merza.
"Slažemo se da su bezbednosne garancije ključni korak ka postizanju trajnog mira i naši timovi će nastaviti da rade na svim aspektima", rekao je Zelenski.
Trump je rekao da će Evropa preuzeti veliki deo bezbednosnih garancija za Ukrajinu.
"Znate, oni su tu, blizu, ali mi ćemo pomoći Evropi 100 odsto, kao što bi i oni pomogli nama", izjavio je on.
Ukrajinski lider je uoči sastanka naveo da mu je cilj da reši ostala ključna pitanja, uključujući status teritorija na istoku Ukrajine, buduće bezbednosne garancije i sudbinu nuklearne elektrane koju kontroliše Rusija.
Nakon skoro godinu dana američkih napora da okončaju rat, koji nisu rezultirali sporazumom, Trump je rekao da će se ponovo sastati sa ukrajinskim i ruskim liderima samo ako je dogovor na vidiku. Do sada su zaraćene strane uglavnom pregovarale sa Trampovim izaslanicima Steveom Witkoffom i Jaredom Kushnerom.
Putin nastavlja da insistira na svojim zahtevima, među kojima je i to da Ukrajina preda teritorije na istoku zemlje koje ruske snage nisu uspele da zauzmu u najvećem evropskom sukobu od Drugog svetskog rata. To čini uprkos tome što je, prema zapadnim procenama, više od 1,1 milion ruskih vojnika poginulo ili ranjeno otkako je Putin naredio veliku invaziju koja ulazi u petu godinu, a ruska ekonomija trpi sve veći pritisak zbog sankcija bez presedana.
Trump je pojačao pritisak na Ukrajinu kako bi napravila ustupke, a Rusiji je nudio ekonomsku saradnju. Zelenski je više puta izjavio da je spreman na primirje kako bi se stvorio prostor za mirovne pregovore, dok je Putin odbio da prihvati Trumpove pozive na prekid vatre bez postizanja dogovora.
"Predsednici Rusije i SAD generalno imaju slične stavove o opciji koju predlažu Ukrajinci i Evropljani za privremeni prekid vatre, navodno radi pripreme referenduma ili pod nekim drugim izgovorima, odnosno da to samo vodi produžavanju sukoba", rekao je u nedelju Putinov savetnik za spoljnu politiku Jurij Ušakov, govoreći o Putinovom razgovoru s Trumpom u audio-objavi na Telegramu.
U subotu je Moskva izvela masovni vazdušni napad u kojem je korišćeno više od 500 dronova i 40 raketa, ciljajući Kijev i ključne energetske objekte u zemlji. Napad je usledio dan nakon što je jedan ruski zvaničnik optužio Ukrajinu i njene evropske saveznike da pokušavaju da sabotiraju sporazum.
"Rusi u svojoj kampanji idu na iscrpljivanje, strah i hladnoću", rekla je ukrajinska premijerka Julija Sviridenko na Telegramu o napadu u kojem je poginula jedna osoba, dok je oko trećina od više od tri miliona stanovnika Kijeva ostala bez grejanja.
Ukrajinski zvaničnici u proteklih nekoliko nedelja naporno rade na reviziji nacrta plana od 28 tačaka koji su prvobitno predložile SAD, a koji je ocenjen kao previše povoljan za Rusiju. Najnovija verzija ima 20 tačaka, ali je Moskva upozorila da plan sadrži elemente koje neće prihvatiti, uključujući i pitanje veličine ukrajinske vojske nakon rata.
Rusija takođe želi garancije da se NATO neće širiti na istok i po pitanju neutralnog statusa Ukrajine ako uđe u Evropsku uniju - Moskva traži i da se razjasni šta će biti sa sankcijama i ruskom državnom imovinom, vrednom više stotina milijardi dolara, koja je zamrznuta na Zapadu, rekli su izvori bliski Kremlju.
Rusija želi da Ukrajina preda pojas utvrđenih teritorija u istočnom regionu Donjecka koji Moskva nije uspela da zauzme silom. Zelenski odbija taj zahtev, iako je rekao da je spreman da pristane na uvođenje demilitarizovane zone na tom području pod uslovom da se Rusija takođe povuče, što je malo verovatno da će Moskva prihvatiti.
Ukrajina traži da se SAD obavežu da će je braniti u slučaju da je Rusija ponovo napadne, iako je Trump rekao da toj zemlji neće biti dozvoljeno da se pridruži NATO-u. Zelenski je u petak izjavio da želi da razgovara s Trumpom o tome kako bi SAD mogle da povećaju pritisak na Rusiju ako Putin odbije da potpiše mirovni sporazum.
Još jedna ključna sporna tačka jeste sudbina nuklearne elektrane Zaporožje, koja je trenutno pod ruskom kontrolom. Zelenski je prošle nedelje rekao da Vašington insistira da postrojenje bude u zajedničkom vlasništvu sve tri strane, dok Ukrajina želi da kontrolu nad elektranom deli samo sa SAD.
- U pisanju pomogli Laura Davison, Pjotr Skolimovski, Olesija Safronova i Vinsent Li.
.webp){kind=icon}
