Administracija američkog predsednika Donalda Trumpa ne propušta priliku da Evropskoj uniji podeli lekcije i geopolitičke šamare, bezmalo svake nedelje, iznenađujući evropske lidere koji su bili uvereni da će umilostiviti stanara Bele kuće slatkorečivim pohvalama, izdašnim ulaganjem u odbranu i trgovinskim ustupcima. Međutim, prošla nedelja još jednom je pokazala da u aktuelnom bezbednosno-ekonomskom račvanju sveta na američki i kinesko-ruski Vašington želi da jasno pokori EU.
Nakon što je početkom meseca Amerika u novoj strategiji nacionalne bezbednosti optužila EU da potkopava političke slobode i bezbednosno joj okrenula leđa, prošle nedelje udari Trumpove administracije na Brisel su nastavljeni obnavljanjem zahteva o američkom preuzimanje Grenlanda, kao i uvođenjem sankcija evropskim zvaničnicima i aktivistima koji se bave borbom protiv dezinformacija i bezbednošću na internetu.
Nekoliko evropskih lidera reagovali su sa izrazitim negodovanjem nakon što je Trumpova administracija sankcionisala aktiviste za bezbednost na društvenim mrežama, koje Vašington optužuje za cenzurisanje "američkih stavova". Konkretno, američki državni sekretar Marco Rubio zabranio je ulazak u SAD za petoro Evropljana, među kojima je bivši komesar EU Thierry Breton i četiri istaknutih evropskih aktivista protiv govora mržnje i dezinformacija na društvenim mrežama. Rubio je istakao da tih pet osoba vode "organizovane napore da se američke platforme prisile da cenzurišu, demonetizuju i suzbijaju američke stavove kojima se protive".
"Ovi radikalni aktivisti i nevladine organizacije koje se koriste kao oružje unapredile su cenzurisanje od strane stranih država", rekao je Rubio. "Trumpova administracija više neće tolerisati ove gnusne akte ekstrateritorijalne cenzure".
Sankcije zbog Elona Muska
Još od govora potpredsednika J.D. Vancea na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji početkom ove godine, Trumpova Amerika je započela svojevrsni rat protiv evropskih propisa o društvenim mrežama, koje Vašington označava kao cenzuru i gušenje sloboda govora. Iako se pitanje briselske politike "cenzure" pominje u novoj strategiji nacionalne bezbednosti SAD, ove sankcije su nova dramatična eskalacija u ovom ratu, koja je direktno podstaknuta time što je Evropska komisija početkom ovog meseca kaznila platformu X u vlasništvu Elona Muska sa 120 miliona evra zbog "kršenja obaveza transparentnosti".
Bloomberg
Kazna za X izazvala je burne Muskove reakcije, ali Vancea i Trumpa, dok su ove sankcije i formalni odgovor na evropske pokušaje da reguliše američke tehnološke gigante. Amerikancima najviše smeta evropski Zakon o digitalnim uslugama za koji je najzaslužniji Francuz Breton, kojeg je u brojnim sukobima ove godine Muska nazivao "tiraninom Evrope" iako je pre tri godine podržavao donošenje ovog evropskog propisa.
Najburnija reakcija na sankcije za petoro Evropljana stigla je iz Pariza, i to od francuskog predsednik Emmanuela Macrona, koji je potez Vašingtona nazvao "zastrašivanjem i prisilom usmerenim na potkopavanje evropskog digitalnog suvereniteta". Predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta rekao da su ove mere "neprihvatljive između saveznika, partnera i prijatelja", dok je Evropska komisija upozorila da ćemo "ako bude potrebno, brzo i odlučno reagovati kako bismo branili našu regulatornu autonomiju od neopravdanih mera".
"Da li se McCartyjev lov na veštice vratio?", napisao je Breton na X-u, misleći na antikomunističku kampanju iz 1950-ih koju je predvodio republikanski senator Joseph R. McCarty. "Našim američkim prijateljima: 'Cenzura nije tamo gde mislite da jeste.'"
Nemice pod sankcijama, a Merz ćuti
Osim bivšeg komesara, zabranu ulaska u SAD dobili su izvršni direktor Centra za suzbijanje digitalne mržnje Imran Ahmed, šefica britanske nevladine organizacije Globalni indeks dezinformacija Clare Melford, kao i čelnice nemačke neprofitne organizacije HateAid Anna-Lenu von Hodenberg i Jozephinu Ballon.
Krisztian Bocsi/Bloomberg
"Ovo je čin represije vlade koja sve više zanemaruje vladavinu prava i pokušava da ućutka svoje kritičare svim potrebnim sredstvima", istakle su u zajedničkom saopštenju nemačke aktivistkinje, dodajući da neće biti zastrašene "vladom koja koristi optužbe za cenzuru da ućutka one koji se zalažu za ljudska prava i slobodu izražavanja".
Za razliku od Macrona, nemački kancelar Friedrich Merz uopšte nije reagovao zbog ovih sankcija na čijem su udaru nemačke državljanke, koje su inače dobile najvišu nemačku nagradu za doprinos naciji. Reagovao je samo nemački šef diplomatije Johann Wadephul, ističući da su mere "neprihvatljive".
S druge strane, francusko ministarstvo spoljnih poslova je istaklo dvostruke standarde u načinu na koji su SAD tretirale svoje stare evropske saveznike i svoje istorijske protivnike u Rusiji dok pregovaraju o miru u Ukrajini.
"Hej Stejt departmente, jesi li znao da je ovaj momak koga si pozvao u Majami zvaničnik iz zemlje u kojoj su američke platforme zabranjene?", napisalo je francusko ministarstvo na platformi X, uz fotografiju Kirila Dmitrijeva, glavnog operativca ruskog predsednika Vladimira Putina zaduženog za pregovore sa Trumpovom administracijom.
Iako je Putinov režim zabranio u Rusiji korišćenje Facebooka i Instagrama i ozbiljno ograničio platforme kao što su X i YouTube, u novoj Strategiji nacionalne bezbednosti SAD se kritikuje samo EU zbog potkopavanja "političke slobode i suvereniteta", usvajanja "migracionih politika koje transformišu kontinent" i "stvaranja sukoba, cenzure slobode govora i suzbijanja političke opozicije, smanjenja nataliteta i gubitka nacionalnih identiteta i samopouzdanja".
Trumpov izaslanik za Grenland
I dok su sankcije, borba za slobodu objavljivanja "američkih stavova" i podrška desničarskim evroskeptičnim političarima u EU deo Trumpovog kulturološkog rata protiv liberalnih elita u Briselu, ponovni udar stavom da "Grenland mora biti američki" zapravo je deo geopolitičke igre Trumpove administracije, koja smatra da je taj deo Arktika Sjedinjenim Državama neophodan zarad održanja nacionalne bezbednosti. Trump je imenovao guvernera Luizijane Jeffa Landryija za svog specijalnog izaslanika za Grenland, dok su premijeri Grenlanda i Danske, u čijem je sastavu Grenland, istakli u zajedničkom saopštenju da očekuju da SAD pokažu "poštovanje prema našem zajedničkom teritorijalnom integritetu".
Ovo imenovanje je simboličan gest usmeren na potvrđivanje Trumpovog zahteva da preuzme vlast na ovoj teritoriji, koja je strateški važna, kako zbog nalazišta gasa, nafte i retkih zemnih metala neophodnih za moderne tehnologije, tako i zbog plovnih puteva koji dobijaju na ogromnom značaju zbog toga što klimatske promene čine put preko Arktika trgovačkom rutom budućnosti za dopremanje robe iz Azije za Evropu i SAD.
Bloomberg
Procenjuje se da se na Grenlandu nalazi 25 od 30 kritičnih sirovina, a trka za eksploatacijom ovih resursa pre nego što Kina dođe do njih je nešto što SAD ne mogu sebi priuštiti da izgube, jer Peking trenutno na svojoj teritoriji vadi 60 procenata svih svetskih raspoloživih retkih zemnih elemenata. Ovo je konkurentska prednost za koju Bela kuća veruje da može delimično da nadoknadi sticanjem Grenlanda, iako stručnjaci procenjuju da ova arktička teritorija je izuzetno teško područje za eksploataciju.
"Trump želi Grenland, baš kao što želi Kanadu. Potpuno. Iz uverenja. Iz tvrdoglavosti. Iz opsesije. Da bi pokazao svoju dobru volju – tu tako elastičnu reč – imenovao je specijalnog izaslanika za pregovore sa Kopenhagenom. Civilizovan gest. Gotovo diplomatski. Čovek se pretvara da pokazuje dobru volju kada tamo već postoji američka vazduhoplovna baza. A ko god ima bazu, uvek je u pravu", ističe komentator portugalskog nedeljnika „Visao“ Luis Delgado. "Šta će specijalni izaslanik uraditi? Ne mnogo. Uopšte ne mnogo. Možda ništa. Ograničiće se na objavu da će Grenland uskoro postati suverena američka teritorija."
Danski komentatori smatraju da, uprkos zavisnosti od SAD, Danska mora da preduzme odlučne mere protiv Trumpa. Trumpovi potezi su toliko skandalozni da, ocenjuje komentator danskog lista "Jydske Vestkysten" Peter Orry, da vas "tera da se naoružate – barem retorički".
"Tako se nesumnjivo oseća većina Danaca, a svakako i naša vlada. Međutim, toliko smo zavisni od SAD na mnogo načina - vojno, ekonomski i tehnološki - da moramo pokušati da poboljšamo odnose, ili ih barem ne pogoršamo", ističe Orry i dodaje da to ne menja činjenicu da Trumpu "moramo jasno staviti do znanja da je otišao predaleko".
Kako odlučno odgovoriti Trumpu
I ostali danski komentatori bi voleli da vide da vlada u Kopenhagenu zauzme odlučniji stav, dodajući da je malo verovatno da će crveni tepih biti prostrt za guvernera Landryja kada dođe na Grenland kao specijalni izaslanik. Danski ministar spoljnih poslova Lars Lokke Rasmussen pozvao je novog američkog ambasadora Kena Howeryja na razgovore, izjavivši da je "duboko ljut" zbog imenovanja i izjave, koju je smatrao "potpuno neprihvatljivom".
Bloomberg
"To je korak napred. Danska više ne može da se stidi ili da skreće pogled kada SAD i Donald Trump prave nove agresivne manevre sa ciljem osvajanja 98 odsto teritorije kraljevine", ističe komentator danskog lista "Berlingske" Tom Jensen.
Prema oceni bivšeg konzervativnog poslanika Evropskog parlamenta Gunnara Hoekmarka, Švedsku i ostali saveznici iz NATO-a bi trebalo da podrže Kopenhagen
"Zajedno sa našim evropskim i kanadskim saveznicima, trebalo bi da osiguramo da Danska dobije neophodnu podršku kako bi se jasno stavilo do znanja da Kopenhagen, uz podršku NATO-a, ima vojnu kontrolu nad Grenlandom", ističe Hoekmark za švedski list "Svenska Dagbladet". "Ako SAD žele da postanu izolacionistička nacija čiji se pogled na međunarodni pravni poredak poklapa sa pogledom Rusije i Kine, na to ne možemo uticati. Moramo se nositi sa civilizacijskim padom Bele kuće. Ali što se tiče Grenlanda, moramo učiniti ono što naš savez zahteva."
.webp){kind=icon}
