EU produžila zamrzavanje ruske imovine

Evropska unija (EU) je odobrila produženje zamrzavanja ruske imovine na svojoj teritoriji, koristeći vanredna ovlašćenja, što predstavlja ključni korak ka korišćenju tih sredstava za pomoć Ukrajini.

Vlade zemalja EU dale su u petak saglasnost na predlog Evropske komisije (EK), osmišljen kako bi se predupredio eventualni veto na produženje mere, koji je do sada predstavljao prepreku u pokušajima EU da obezbedi kredit od 90 milijardi evra (105 milijardi dolara) za Ukrajinu, koristeći blokiranu imovinu ruske centralne banke.

Svih 27 članica EU mora da obnavlja zamrzavanje imovine na svakih šest meseci, što je izazvalo zabrinutost da bi pojedine zemlje, poput Mađarske, mogle da ulože veto i time Moskvi iznenada omoguće pristup sredstvima. Nova mera bi produžila šestomesečni ciklus i zahtevala samo kvalifikovanu većinu država za podršku produženju. Time bi se praktično obezbedilo da čak 210 milijardi evra ruske imovine ostane na teritoriji EU.

Predlog je podržalo 25 od 27 zemalja članica EU, dok su Mađarska i Slovačka bile protiv.

Belgija je podržala plan, ali je pozvala EK da razmotri alternativne opcije - predlog koji su takođe podržale Malta, Bugarska i Italija, treća po veličini ekonomija u bloku. U zajedničkoj deklaraciji ove četiri zemlje navele su i da bi odluku o korišćenju zamrznute imovine trebalo da razmotre lideri EU.

Lideri EU nastoje da potvrde kredit kada se sastanu u Briselu 18. decembra.

 

 

 

Prema dogovoru postignutom u petak, Komisija bi na svakih 12 meseci preispitivala situaciju, a sredstva bi ostala blokirana na teritoriji EU sve dok se ne utvrdi da više ne postoje izuzetne okolnosti koje opravdavaju ovu meru, navode izvori upoznati sa situacijom.

Mađarska je ocenila da je uklanjanje zahteva za jednoglasnost "nesrećan presedan, koji predstavlja simboličan i suštinski pomak sa pravno uređenog poretka EU zasnovanog na ugovorima ka neistraženoj teritoriji".

Produženje zamrzavanja ruske imovine ima za cilj da odgovori na ključnu zabrinutost Belgije, koja je do sada kočila plan zajma zasnovanog na ruskoj imovini. Belgija, u kojoj se najveći deo ruskih sredstava nalazi u okviru finansijske institucije Euroclear, upozorila je da bi mogla da snosi obavezu vraćanja kredita ukoliko bi sredstva iznenada bila odmrznuta, te je od EU i država članica tražila garancije za ublažavanje tog rizika.

Pregovarači EU su pitanje produženja zamrzavanja izdvojili iz šireg cilja korišćenja sredstava za finansiranje zajmova Ukrajini, budući da taj deo pregovora još nije zaključen. Izvori EU navode da će se izaslanici Unije sastati tokom vikenda u pokušaju da postignu proboj, s obzirom na to da su Ukrajini sredstva hitno potrebna do aprila.

Centralna banka Rusije saopštila je u petak da je podnela tužbu protiv Eurocleara u Moskvi i zapretila EU globalnom kampanjom odmazde ukoliko blok iskoristi zamrznuta sredstva.