Gde su ukrajinski minerali za Nvidijine čipove

Retki zemni minerali su zlato 21. veka. Kontrola nad desetak retkih metala koji su ključni za proizvodnju vrhunskih čipova za napajanje veštačke inteligencije, napredne elektronike, vetroturbina, električnih vozila i pametnog oružja, odlučiće o strateškom i ekonomskom nadmetanju između SAD i Kine.

Dva glavna aktera trenutno su u sukobu: dok Nvidijini čipovi imaju ključnu ulogu u Kini, kineski adut prema Nvidiji je monopol Pekinga nad globalnim lancem retkih minerala. Kina ograničava izvoz sirovina, a američke tehnološke kompanije su na kolenima, jer uprkos svojoj tehnologiji nemaju osnovne sastojke za čipove. Zato transakcioni Donald Trump frenetično sklapa poslove širom sveta kako bi ih obezbedio, uključujući i u Ukrajini.

Moj prijatelj Putin
"Bliski istok ima naftu, a Kina ima retke minerale", bila je više strateška nego proročanska izjava bivšeg kineskog lidera Deng Xiaopinga iz 1980-ih. "Kina ima nekoliko aduta u rukavu", kaže Matej Krajnik, upravitelj imovine u Generali Investmentsu. "Ovde možemo istaći tržište retkih metala, koje nam je potrebno za dalji tehnološki razvoj. Najverovatnije će u Kini ostati prljava industrija koju zapravo ne možemo ponovo uspostaviti na Zapadu zbog regulative", rekao je o ulozi Kine u lancu snabdevanja retkim mineralima.

Zato je Trump, pre susreta sa kineskim liderom Xi Jinpingom krajem oktobra, pokrenuo najagresivniju ekspanziju resursa retkih minerala u istoriji SAD, za manje od nedelju dana potpisao je ugovore o njihovoj nabavci vredne više od 10 milijardi dolara sa Australijom, Japanom, Malezijom i Tajlandom. Mahnito obezbeđivanje alternativnih izvora kritičnih sirovina, koje podržavaju ne samo ekonomski već i geostrateški položaj Trumpove Amerike, odražava se i u najnovijem predlogu o prekidu vatre u Ukrajini. U svojoj početnoj verziji od 28 tačaka, čak je predviđao i zajedničko iskorišćavanje arktičkih rezervi sa Putinovom Rusijom.

Ukrajinska riznica s greškom

SAD su, s druge strane, ranije ove godine potpisale sporazum sa Kijevom koji bi trebalo da omogući Sjedinjenim Državama pristup novim investicionim projektima za razvoj ukrajinskih prirodnih resursa, uključujući aluminijum, grafit, naftu i prirodni gas. Važnost pitanja retkih minerala pokazuje i činjenica da je Trump uslovio sporazum učešćem SAD u podršci Ukrajini tokom mirovnih pregovora.

Zajednička nit Trumpovih dosadašnjih napora da okonča rat jeste iskorišćavanje prirodnih resursa opkoljene zemlje. Trump nikada nije prestao da bude poslovni čovek: "Održiva zelena tehnologija je veliki biznis, a predsednik Trump je pre svega preduzetnik", sažima američke ambicije u vezi sa ukrajinskim mineralima Aleš Šoster, šef Odeljenja za mineralogiju, petrologiju i materijale na Fakultetu za prirodne nauke i inženjerstvo u Ljubljani.

Američka opsesija ukrajinskim mineralima nije samo Trumpova opsesija, budući da je zemlja već bila glavni izvor minerala u vreme Sovjetskog Saveza. Ukrajinski rudarski sektor nekada je bio industrijska okosnica odbrambenog kompleksa Sovjetskog Saveza, navodi u svom izveštaju Gracelin Baskaran, direktorka Programa sigurnosti kritičnih minerala u Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS). Sredinom 1950-ih Moskva je prepoznala rastuću stratešku vrednost retkih zemnih minerala, posebno titana, koji je neophodan za izgradnju podmornica; smatra se da Ukrajina drži oko sedam odsto svih evropskih rezervi ovog minerala.

Tokom godina, ukrajinski rudarski sektor postepeno je gubio svoju stratešku važnost, a Ukrajini trenutno nedostaju tačne geološke procene ležišta retkih zemnih minerala. To su ključni faktori koji određuju ekonomsku isplativost njihovog iskorišćavanja, poput dubine ležišta, kvaliteta rude i njene dostupnosti, kaže Baskaran. Zato je Kijev eksploataciju minerala postavio na vrh svojih nacionalnih prioriteta i, uz pomoć Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), digitalizuje arhive, dok bi trebalo da nova istraživanja počnu u januaru 2026. godine.

Stariji podaci pokazuju da se relativno veliki deo minerala nalazi u Donjeckom basenu na istoku zemlje, posebno titan, uranijum i mangan. To je područje koje je ili pod ruskom okupacijom ili je u zoni sukoba. Vladimir Putin u svojim maksimalističkim zahtevima tvrdi da bi ono u potpunosti trebalo da pripadne Rusiji. Oko 40 odsto ukrajinskih mineralnih rezervi nalazi se na prvoj liniji fronta ili na teritoriji pod ruskom okupacijom, prema izveštaju CSIS-a.

Trenutno se vode žestoke borbe za strateški važan grad Pokrovsk u Donjeckoj oblasti. Neposredno pre posete američke delegacije prošle nedelje, Rusija je tvrdila da ga je potpuno zauzela, ali su se od tada pojavile sumnje u verodostojnost tih tvrdnji. "Ključno je pitanje ko će posedovati te prirodne resurse kada borbe završe", kaže geopolitički i bezbednosni stručnjak Klemen Grošelj.

"Jasan primer je Pokrovsk i rudnici u njegovoj blizini, gde borbe sprečavaju ukrajinsku industriju čelika da pristupi najkvalitetnijem antracitu, koji je neophodan za rad ukrajinske čelične industrije."

Trenutni status projekta novoosnovanog fonda za obnovu Ukrajine, uz doprinos od 150 miliona dolara iz SAD (putem US International Development Finance Corporation - DFC) i Ukrajine, jeste da su američki DFC timovi na terenu i pregledaju potencijalne lokacije, nedavno je preneo Reuters.

Zasad nema konkretnih rudarskih projekata prema sporazumu, ističe direktor kompanije NC3 i stručnjak za postsovjetski prostor Denis Mancevič. U izveštaju CSIS-a navodi se da bi se JPMorgan Chase mogao pridružiti projektu kao deo svoje inicijative, kojim se predviđaju ulaganja vredna 1,5 biliona dolara u industrije ključne za nacionalnu i ekonomsku bezbednost SAD tokom naredne decenije.

Mancevič smatra da Fond za oporavak Ukrajine nije toliko pokušaj ostvarivanja američkih, već ukrajinskih ciljeva. "Ovo je strateški potez Ukrajine i Volodimira Zelenskog, koji su brzo prepoznali kako bi, s jedne strane, mogli da se opeku kod Trumpa (sastanak u februaru u Ovalnom kabinetu), a s druge strane da privuku njegovu pažnju i zadovolje kratkoročne PR interese administracije", napominje.

Razlog za to leži u tome što je inicijativa za sporazum došla sa ukrajinske strane, objašnjava on. "Amerikanci su tada želeli da maksimizuju sporazum i prošire ga na drugu infrastrukturu, posebno energetsku, ali se onda sve vratilo na nivo iskorišćavanja kritičnih minerala", objašnjava stručnjak tok događaja od aprilskog zaključenja do danas, dodajući da su minerali zasad još uvek "duboko pod zemljom".

Milijarde dolara u fioci?

Zastareli podaci, magla rata i namere obe strane da precene potencijalno bogatstvo čine gotovo nemogućim procenu njegove stvarne vrednosti. Američka senatorka Lindsey Graham više puta je tvrdila da bogatstvo Ukrajine vredi između 10 i 12 biliona dolara. Međutim, Mancevič je skeptičan: "Šta je u prošlosti sprečavalo američke investitore da osnuju zajednička preduzeća u Ukrajini i počnu da eksploatišu minerale ako je ovo tako atraktivan posao?"

Kaže da će projekat verovatno još neko vreme ostati u fioci, jer je suština u tome da je Trump preuzeo zasluge za "teoretsko davanje američkim kompanijama prioritetnog pristupa ukrajinskim mineralima".