Američko-ruski put ka diktiranom miru u Ukrajini

Ukrajina i Evropska unija ponovo su se našle zatečenima kada je prošle nedelje iz Bele kuće došao predlog mirovnog sporazuma od 28 tačaka, koje je očigledno zapravo sastavljen dobrim delom u Moskvi. Burna reakcija Brisela i jasno iskazana spremnost Kijeva da pregovara o detaljima predloga dovela je do toga da proteklog vikenda u Ženevi na pregovorima zvaničnika SAD, Ukrajine, Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva, Nemačke i EU dođe do toga da je, kako je rekao američki državni sekretar Marco Rubio, postignut "ogroman napredak".

I dok je portparol Kremlja Dmitrij Peskov saopštio za rusku novinsku agenciju TASS da Rusija još nije dobila zvanični tekst američko-ukrajinskog plana za okončanje rata u Ukrajini, Evropljani zasad ne otkrivaju šta je izmenjeno u odnosu na originalni predlog koji je za EU bio sporan, između ostalog, i zbog toga što je sadržao tačke koje predviđaju obavezu NATO da ne dozvoli članstvo Ukrajine, priznanje suvereniteta Rusije nad Krimom i Donbasom i ograničenje veličine ukrajinske vojske.

I dok lider EU i dalje nastoje da i EU ima uticaj na način kako će se završiti rat u Ukrajini, ukrajinski pregovarač i predsednik kabineta ukrajinski predsednika Volodimira Zelenskog, Andrij Jermak, na kraju ženevskih razgovora istakao je da sada predsednici u Vašingtonu i Kijevu moraju da donesu odluku.

S druge strane, prema pisanju lista "Washington Post", predsednik SAD Donald Trump nije bio blisko uključen u detalje predloženog mirovnog plana, koju je sprovela njegova administracija, pri čemu razne nadležne agencije američke vlade navodno nemaju jasno razumevanje celog procesa.

"Njemu je rečeno: pokušaćemo da postignemo dogovor, a on odgovara: odlično, vidite šta možete da uradite, i to je u suštini nivo detalja koje dobija", rekao anonimni američki zvaničnik za vašingtonski list, opisao celu situaciju kao "potpuni haos jer čak ni različiti delovi Bele kuće ne znaju šta se dešava".

Ruski rukopis

Iako je isprva Bela kuća ponudila kontroverzni plan od 28 tačaka Ukrajini kao svoj ultimatum "uzmi ili ostavi" sa rokom da to bude do američkog Dana zahvalnosti 27. novembra, minulih dana je otkriveno da je to zapravo američko-ruski plan, to jest rezultat nekoliko nedelja pregovora koje su iza kulisa u Majamiju vodili američki izaslanik Steve Witkoff i Kiril Dmitrijev, bliski saradnik Vladimira Putina i šef ruskog Državnog investicionog fonda.

Iako nijedan od njih dvojice nema stvarnog diplomatskog iskustva već su ljudi iz biznisa na visokom nivou, upravo oni su bili posrednici koji su bili zaduženi za pregovaranje ovog dokumenta. Kao američki đak koji je nakon završenog Stanforda i Harvarda stekao jake poslovne i političke veze u SAD, Dmitrijev je odavno glavni Putinov operativac za tajne pregovore sa Trumpovim ljudima, čak i kada je Trump bio tek prvi put izabran, a pre njegove zvanične inauguracije za predsednika SAD.

Bloomberg

 

Iako je pod američkim sankcijama, Dmitrijev je nesmetano dolazio u Majami na pregovore u jednom hotelu gde je osim Witkoffa bio i Trumpov zet Jared Kushnera, koji je radio sa Witkoffom i na mirovnom sporazumu za Pojas Gaze.

"(Tajni) direktni razgovori između SAD i Rusije u principu ne mogu dovesti do pravednog mira u Evropi. Rezultat bi bila delimična ili potpuna predaja Ukrajine. Kijev ne može da pristane na to. Bilo kakva vrsta pregovora o budućnosti Ukrajine i Evrope bez učešća Ukrajine i Evrope (ako se to desi) bila bi ćorsokak", rekao je za estonski dnevnik "Postimes" Marko Mihkelson, poslanik Estonske reformističke partije, dodajući da je Estonija evropska država i da "ne možemo i ne smemo ni pod kojim okolnostima prihvatiti kapitulaciju pred ruskom agresijom".

Da je uticaj Moskve na skiciranje plana bio ogroman, prema oceni mnogih evropskih analitičara, vidi se ne samo u tačkama koje predviđaju ograničenja ukrajinske vojske, zabranu članstva u NATO-u i priznanje Krima i Donbasa kao Teritoriju Ruske Federacije, već i u jezičkim konstrukcijama pojedinih tačaka, koje ne liči na uobičajene diplomatske formulacije napisane na engleskom jeziku. Naprotiv, najmanje tri tačke izuzetno liče na to da su izvorno napisane na ruskom jeziku, a potom prevedene, ali ne potpuno u duhu engleskog jezika.

Osim toga, evropski analitičari su na ruski rukopis posumnjali i kada je u pitanju tačka kojom se predviđa da SAD posreduju u dijalogu između Rusije i NATO-a "kako bi se rešili sva bezbednosna pitanja i stvorili uslovi za deeskalaciju". Doduše, možda bi mogla da bude izistinski američki rukopis, budući da mediji ovih dana izveštavaju da Vašington ovih dana predlaže Berlinu da Nemačke preuzme vođstvo u alijansi.

Bloomberg

 

Prema oceni spoljnopolitičkog komentatora nemačkog nedeljnik "Zeit" Joerga Laua, ta tačka je jedan od nagoveštaja za buduće istoričare ako bi možda želeli da rekonstruišu kada je NATO prestao da postoji u svom transatlantskom obliku.

"SAD će delovati kao 'posrednik' između NATO-a i Rusije. Kao da više nisu vodeća nacija (alijanse)", istakao je Lau svoje čuđenje na društvenoj mreži X.

Vance insistira, Rubio balansira

I klauzula o posleratnoj amnestiji svih učesnika rata mnogim analitičarima činila se kao ruski zahtev, ali je "Washington Post" izvestio da je to zapravo uneto na "ukrajinski zahtev".

"Pre nego što počnemo naš rad, dobro bi bilo da sa sigurnošću znamo ko je autor plana i gde je nastao", napisao je na X poljski premijer Donald Tusk, koji međutim nije uključen u svojevrsnu evropsku trojku lidera, Nemačke, Francuske i UK, koji pokušavaju da u mirovnu platformu unesu i evropske izmene.

Prema ovom planu, Vašington Putinu predaje gotovo sve što želi i nema garancija da se neće vratiti po još teritorije u Ukrajini ili drugim zemljama kada obnovi svoje zalihe oružja i oživi ekonomiju, ocenio je u uredničkom komentaru britanski "The Sunday Times".

Bloomberg

 

"Uprkos svim njihovim pričama, brutalna istina je da su London, Pariz i Berlin uglavnom ignorisani dok su Vašington i Moskva prešli na posao. Da budemo otvoreni, nakon što su generacijama štedeli na ulaganjima u odbranu, evropske prestonice su preslabe da bi zahtevale mesto za pregovaračkim stolom", ističe londonski nedeljnik.

Za Evropljane alarm se oglasio kada je na scenu stupio novi akter, a to je sekretar američke vojske Dan Driscoll, blizak prijatelj američkog potpredsednika JD Vancea. On je u urgentnom tonu rekao evropskim i ukrajinskim predstavnicima da predsednik Trump više nema strpljenja, da se Ukrajina nalazi u teškoj poziciji i da Kijev mora da pristane na ustupke teritorija.

"Fantazija je da ako samo damo više novca, više oružja ili više sankcija, pobeda je nadohvat ruke", objavio je potpredsednik SAD na X u subotu. "Mir neće stvoriti neuspešne diplomate ili političari koji žive u zemlji fantazija. Možda će ga stvoriti pametni ljudi koji žive u stvarnom svetu."

Kako saznaje britanski "Economist", upravo je potpredsednik Vance bio glavna pokretačka snaga iza izvornog predloga plana, insistirajući lično da se Zelenski stavi pred ultimatum. Šef američke diplomatije Rubio nije bio ni upoznat sa sadržajem plana, što je u razgovorima sa pojedinim američkim senatorima on i priznao.

Za razliku od Vancea koji je insistirao na ultimatumu, Rubio je pod pritiskom senatora koji su ukazivali da je to "ruski dokument", pokušao da balansira, tražeći uravnoteženiji pristup kroz razgovore sa Ukrajincima.

Ukrajina u nezahvalnoj situaciji

Nemački šef diplomatije Johann Wadephul izjavio je za nemački javni radio Deutschlanfunk da su u toku vikenda na pregovorima u Ženevi pitanja koja se tiču Evrope i NATO-a uklonjena iz nacrta mirovnog sporazuma.

"Ovo je odlučujući uspeh koji smo postigli juče", rekao je Wadephul, prenela je nemačka novinska agencija DPA, dodajući da je nemački ministar spoljnih poslova odbio da ponudi dodatne detalje o tome, osim što je rekao da je jasno da se ništa ne može "dogovoriti preko glava" Evropljana i Ukrajine. "Suverenitet Ukrajine mora biti očuvan... Samo Kijev može da odluči kada i kakve će ustupke napraviti."

Bloomberg

 

Kako je istakao, jedna od najproblematičnijih tačaka je pitanje mogućih teritorijalnih ustupaka, dodajući da trenutna linija fronta mora biti početna tačka za pregovore, a ne krajnja tačka. Obe strane u sukobu moraju biti u stanju da podrže sporazum, rekao je Wadephul, ali da Rusija, kao podstrekač rata, mora "u suštini snositi posledice".

Za Trumpa je pak važno da se postigne dogovor, a ne da se previše zadržava na sitnim detaljima, iako je za Ukrajince đavo baš u detaljima. Međutim, vlast u Kijevu se nalazi u nezahvalnoj pregovaračkoj poziciji, jer se istovremeno sa porazima na frontu i izmorenim ukrajinskim trupama Zelenski suočava sa korupcionaškim skandalom koji preti da proguta njegovog moćnog šefa kabineta i sada glavnog pregovarača Andrija Jermaka.

"A Evropljani se pokazuju nesposobnim ili nevoljnim da pruže dovoljnu finansijsku i vojnu pomoć zemlji u njenoj sve nesigurnijoj situaciji. Kijevske mogućnosti za akciju blede. Vazduh postaje razređen. Šanse da se odbije mir koji diktiraju Rusija i SAD se smanjuju", ističe komentator švajcarskog javnog servisa SRF Fredy Gsteiger.

Drugo ime za kapitulaciju

Za uredništvo švedskog lista "Dagens Nyheter", drugo ime za ovaj plan je "kapitulacija", ističući da "Putinu neće biti dozvoljeno da proguta celu zemlju odjednom, ali mu se daje veliki zalogaj i sve se čini kako bi se osiguralo da se ostatak može progutati vrlo brzo". Urednici švedskog dnevnika smatraju da je sramota što SAD uopšte mogu ovako da pregovaraju.

Bloomberg

 

"Odgovor Evrope je ograničen na prilično jadne izjave da mir zahteva da Ukrajina pristane na uslove. Čovek u Beloj kući nesumnjivo počinje da nas vidi kao prilično poslušne. Šta će uraditi ako odluči da smo pokorni? Pretiće nam carinama i povlačenjem bezbednosnih garancija ako ne pristanemo na pokušaje da se Kijevu nametnu Putinovi uslovi", ističe švedski list.

Ono što je primetno u evropskoj štampi, a bilo je nezamislivo protekle bezmalo četiri godine rata, jeste to da je sve više reportaža i analiza u kojem se pozitivno gleda čak i na za Ukrajinu mirovne sporazume pod nepravednim uslovima ukoliko oni dovedu do prestanka borbi. Pa tako dopisnik nemačkog levo orijentisanog lista "Tageszeitung" iz Kijeva Bernhard Clasen ističe da je Evropa u pravu kada insistira da se ništa ne odlučuje bez Ukrajine, ali i da je Ukrajina više od samo svog predsednika, vlade ili parlamenta.

"Prema podacima ukrajinskog državnog tužioca, više od 300.000 muškaraca je dezertiralo ili otišlo bez dozvole. Više od milion ukrajinskih muškaraca trenutno živi u drugim evropskim zemljama. Mladi muškarci stalno odlaze u Evropu pre nego što napune 22 godine jer ne žele da se bore u ratu. Svi ovi muškarci su glasali nogama", navodi Clasen i dodaje da svako ko misli da svi u Ukrajini podržavaju stav vlade namerno zatvara oči pred ovim realnostima. "Vreme je da se stane na kraj ubijanjima."