Hoće li Donald Trump zgrabiti Nobelovu nagradu za mir u pet do dvanaest

Kako se približava termin za objavu ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za mir, zakazan za petak (10. oktobra) u 11 časova, raste neizvesnost oko toga da li će se američkom predsedniku Donaldu Trumpu ispuniti velika želja da se okiti tom nagradom, što bi za njega svakako predstavljalo ogromno priznanje i donelo mu političke poene i na domaćoj i na međunarodnoj sceni.

Čini se da se kockice slažu u njegovu korist, s obzirom na to da su se, samo nekoliko dana pre objave ovogodišnjeg laureata, Izrael i Hamas dogovorili o uslovima za oslobađanje svih talaca koje palestinska militantna grupa drži u Gazi, što predstavlja značajan korak napred u pregovorima u kojima posreduju Sjedinjene Američke Države i Katar, s ciljem okončanja njihovog dvogodišnjeg rata.

"Veoma sam ponosan što mogu da objavim da su Izrael i Hamas zvanično odobrili prvu fazu našeg mirovnog plana", naveo je američki predsednik u objavi na društvenim mrežama u sredu. "To znači da će svi taoci uskoro biti oslobođeni, a Izrael će povući svoje trupe do ugovorene linije kao prvi korak ka snažnom, trajnom i večnom miru."

Ranije su Trump i izraelski premijer Benjamin Netanjahu saopštili da su se usaglasili oko plana od 20 tačaka kojim bi se okončao rat u Gazi. Ukoliko ne bude iznenađenja, odnosno naglih promena u sprovođenju plana, mir u Gazi bio bi veliki uspeh za američku spoljnu politiku.

Potvrda i od kladioničara

Do drastične promene kvota za osvajanje Nobelove nagrade za mir došlo je tokom noći između utorka i srede (8. oktobra), kada su britanske kladionice snizile kvotu na Donalda Trumpa kao mogućeg dobitnika nagrade za 2025. godinu, objavio je Oddschecker. Do sada je čak 76 odsto svih uplata na budućeg laureata išlo u prilog Donaldu Trumpu. Trenutno su u kladionicama favoriti za osvajanje Nobelove nagrade za mir 2025. godine Trump i Sobe za hitne reakcije Sudana (Sudan’s Emergency Response Rooms), oba sa kvotom 3/1. Julija Navaljna trenutno je treći favorit, sa kvotom 6/1.

 

Agresivna kampanja za Trumpa

Bloomberg je objavio da Trump vodi agresivnu javnu i zakulisnu kampanju lobiranja, koja se, čini se, intenzivirala u danima pred objavu dobitnika 10. oktobra. On je nedavno, obraćajući se Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, izjavio: "Svi kažu da treba da dobijem Nobelovu nagradu za mir", tvrdeći da on i Sjedinjene Države nikada nisu dobili zasluge za postizanje Abrahamovog sporazuma, koji su 2020. godine tokom njegovog prvog predsedničkog mandata normalizovali diplomatske odnose između Izraela i nekoliko arapskih zemalja.

Trump tvrdi da je okončao najmanje šest ratova - uključujući oružani sukob između Indije i Pakistana u maju, borbe između Demokratske Republike Kongo i pobunjenika koje podržava Ruanda, kao i granične sukobe između Tajlanda i Kambodže - otkako se početkom januara vratio u Belu kuću. Taj uspeh, međutim, osporavaju kritičari koji tvrde da su konflikti za koje Trump sebi pripisuje zasluge bili manjeg obima, da je njegova uloga bila ograničena ili da je reč o sukobima koji su odavno završeni.

Ipak, njegov specijalni izaslanik za Bliski istok Steve Witkoff, koji je uključen u napore za okončanje rata između Rusije i Ukrajine, kao i sukoba u Gazi, izjavio je na sednici kabineta u Vašingtonu u avgustu da bi Nobelov komitet "konačno trebalo da se sabere" i dodeli nagradu njegovom šefu.

Ranije je Trump, na sastanku s visokim američkim vojnim zvaničnicima, rekao da ne očekuje da će dobiti nagradu: "Daće je nekome ko nije uradio ništa." Takav ishod, dodao je, bio bi "velika uvreda za našu zemlju", pojačavajući pritisak na komitet svega nekoliko dana pre objave odluke.

Daleko od očiju javnosti, Witkoff je promovisao Trumpovu kandidaturu za Nobelovu nagradu za mir u privatnim razgovorima s evropskim kolegama, prema navodima zvaničnika upoznatih sa slučajem, koji su tražili da ostanu anonimni zbog osetljive prirode tih razgovora. Državni sekretar Marko Rubio takođe je u više navrata bio angažovan kako bi podržao kampanju za dodelu nagrade.

Bivši dobitnici

Nagrada za mir ustanovljena je 1901. godine i izdvaja se od drugih globalnih priznanja ne samo po prestižu koji nosi već i po brojnim kontroverzama koje izaziva. Utemeljena je testamentom Alfreda Nobela, švedskog pronalazača dinamita, s namerom da se dodeljuje osobi koja je "najviše ili na najbolji način doprinela bratstvu među narodima".

Nobelova nagrada za mir dodeljena je 105 puta, ukupno 142 laureata između 1901. i 2024. godine, među kojima su 111 pojedinaca i 31 organizacija. Međunarodni komitet Crvenog krsta tri puta je bio dobitnik Nobelove nagrade za mir (1917, 1944. i 1963), dok je Kancelarija Visokog komesara Ujedinjenih nacija za izbeglice nagrađena dva puta - 1954. i 1981. godine.

 

Od dodele nagrade 1973. godine tadašnjem američkom državnom sekretaru Henriju Kisingeru i Le Duku To, vođi severnovijetnamskih snaga, za zajedničko dogovaranje oko prekida vatre i okončanje američke uloge u vijetnamskom ratu, pa do nagrade Baracu Obami 2009. godine - koja mu je uručena svega nekoliko meseci nakon početka prvog predsedničkog mandata i prethodila jačanju prisustva američkih trupa u Avganistanu - odluke o dobitnicima često su izazivale bes ili nedoumice.

Noviji primer je nagrada dodeljena etiopskom premijeru Abiju Ahmedu 2019. godine, koji je samo godinu kasnije bio uvučen u građanski rat u regionu Tigraj, u kojem je, prema projektu o ratu u Tigraju Univerziteta u Gentu, stradalo na stotine hiljada ljudi.

Ko odlučuje

Prema testamentu Alfreda Nobela, Nobelovu nagradu za mir dodeljuje Norveški Nobelov komitet od 1901. godine. Nobel nije dao nikakvo objašnjenje zašto bi nagradu za mir trebalo da dodeljuje norveški, a ne švedski komitet, kao što je slučaj s ostalim priznanjima. Norveški Nobelov komitet sastoji se od pet članova koje imenuje Storting, norveški parlament.

Za Nobelovu nagradu za mir za 2025. godinu nominovano je 338 kandidata, među kojima su 244 pojedinca i 94 organizacije. To predstavlja značajan porast u odnosu na prošlu godinu, kada ih je bilo 286. Rekordan broj nominacija zabeležen je 2016. godine - ukupno 376 kandidata.

Nobelov komitet ne potvrđuje imena nominovanih, ni medijima ni samim kandidatima. Povremeno se imena pojavljuju u javnosti, bilo kao rezultat nagađanja, bilo zato što pojedinci sami otkrivaju da su nekoga nominovali. Konačna lista kandidata za Nobelovu nagradu za mir objavljuje se tek 50 godina nakon dodele nagrade, u skladu sa statutom Nobelove fondacije.