EU i Rusija u lovu na glasove Moldavaca

Malo ko bi pre samo nekoliko godina verovao da će evropska javnost i političke elite sa nestrpljenjem biti zainteresovane za rezultate parlamentarnih izbora u Moldaviji. Ali politički kurs jedne od najsiromašnijih evropskih zemalja postao je od vrhunskog značaja za čelnike Evropske unije još prošle godine kada su predsednički izbori i referendum o promeni ustava bili svojevrsna prva velika bitka u geopolitičkom nadmetanju EU i Rusije za uticaj u ovoj malenoj državi čiji je geografski položaj čini strateški važnom za obe strane.

Tada je pobedila proevropska opcija, koju predvodi predsednica Maia Sandu, ali pobeda je bila vrlo tesnom većinom. Sada parlamentarni izbori, koji se održavaju u nedelju, 28. septembra, čine drugu bitku Brisela i Moskve za naklonost 2,6 miliona Moldavaca u kojoj su se poprilično potrudile obe strane svojevrsne nove hladnoratovske gvozdene zavese razdvajanja.

Rezultat izbora u ovoj nekadašnjoj sovjetskoj republici koja se graniči sa Ukrajinom, pri čemu su joj ruske trupe prisutne u regionu Pridnjestrovlju, poprilično je neizvestan. Sva relevantna istraživanja javnog mnenja ukazuju da će cenzus preći dve stranke i dve koaliciona bloka, od kojih nijedan nema ubedljivu većinu.

Proevropske i pseudoproevropske snage

Partija akcije i solidarnosti (PAS) predsednice Sandu je vladajuća i nastoji da se predstavi kao jedina jasno proevropska snaga. Patriotski izborni blok (BEP) otvoreno je proruski levičarski savez, koje su osnovali bivši moldavski predsednici Igor Dodon i Vladimir Voronin, potom bivša šefica moldavske autonomne oblasti Gagauzije Irina Vlah, kao i nekadašnji moldavski premijer Vasile Tarlev.

Bloomberg

 

Zapadni posmatrači preostale dve manje liste – blok "Alternativa" (BA) i Naša partija (PN) – smatraju takođe proruskim, jer zagovaraju da se Moldavija održava veze sa Rusijom i pominje teme poput "moldavskog suvereniteta" i "strateškog spoljnog angažovanja", koje zapadni analitičari procenjuju kao način na koji ove moldavske stranke zagovaraju slabije odnose sa Briselom. Uprkos ovakvim ocenama, blok "Alternativa", koji su osnovali gradonačelnik Kišnjeva Ion Ceban, bivši moldavski premijer Ion Chicu i bivši moldavski javni tužilac Alexandr Stoianoglo, kojeg je Sandu pobedila u drugom krugu predsedničkih izbora, tvrdi da su proevropski i da smatraju evropske integracije glavnim ciljem Moldavije.

A sve relevantne ankete ukazuju na poprilično izjednačen rezultat. Jedna od poslednjih sondaža naklonosti birača, koju je uradio iData, a prenosi ga moldavski portal "Agora", ukazuje da bi Patriotski blok dobio 33,9 odsto glasova opredeljenih birača, PAS predsednice Sandu 33,6 odsto, Alternativni blok 9,8, a Naša stranka 7,4 odsto.

Birači se suočavaju sa teškim zadatkom da razlikuju istinske proevropske političare u zemlji od varalica, smatra moldavski politikolog Laurentiu Plesca. U tekstu za moldavski portal "Agora", Plesca ističe da je uticaj "pseudoevropljana" na parlamentarnim izborima 28. septembra značajan.

"Ukoliko dođu na vlast, to bi moglo imati ozbiljne posledice po evropski kurs Moldavije. Mogli bi da sabotiraju odnose sa EU i stvore zabunu među proevropskim biračima", ocenjuje on "Štaviše, postoji rizik da 'pseudoevropljane' mogu iskoristiti neprijateljski akteri, posebno Rusija, da potkopaju put ka Evropi iznutra, pod maskom proevropske legitimnosti."

Ruski uticaji

Moldavske službe, vladini zvaničnici i prozapadni mediji uglavnom se slažu da su neposredni ciljevi Rusije da spreči većinu PAS-a, uspore ili zaustave proces evropskog pristupanja i stvore nestabilnost kroz slabu vladajuću koaliciju, što bi verovatno dovelo do raspuštanja parlamenta i vanrednih izbora.

Bloomberg

 

"Neposredni cilj Rusije nije pobeda, već sprečavanje pobede EU. Na kraju krajeva, ovaj period konfuzije i nesvrstanosti otvoriće put snažnijoj ruskoj kontroli u budućnosti", rekao je Nicu Popesku, bivši moldavski šef diplomatije i aktuelni kandidat PAS-a za poslanika.

Predsednica Sandu ističe da je Moldavija na udaru jake ruske kampanje u alterantivnim medijima, koristeći veštačku inteligenciju i nove tehnološke trikove kako bi izbegla otkrivanje i ostala u eteru sa porukama Moldavcima da će članstvom u EU Moldavija izgubiti svoj suverenitet, identitet i kulturu.

Prema EUvsDisinfo, od Brisela finansiranom projektu koji prati ruske narative, poruke poput "SAD i EU su potrošile milione dolara da unište tradicionalne vrednosti u Moldaviji" i "NATO nameće LGBTIQ+ agendu Moldaviji" su preovlađujuće.

Prema dokumentima do kojih je došao Bloomberg, Rusi su osmislili višestruku strategiju koja je "dovršena u proleće, a direktno ju je koordinisao Kremlj". Dokumenti sugerišu, navodi Bloomberg da je cilj ove strategije je potkopati šanse PAS-a predsednice Sandu i na kraju je ukloniti s vlast.

"Taktike uključuju regrutovanje Moldavaca u inostranstvu, uključujući Rusiju, za glasanje na biračkim mestima u EU i drugde, raspoređivanje drugih za organizovanje remetilačkih protesta i široko rasprostranjenu kampanju dezinformacija na društvenim mrežama, pokazuju dokumenta", piše Bloomberg, dodajući da plan uključuje korišćenje kompromitujućeg materijala kako bi se izvršio pritisak na javne zvaničnike.

Bloomberg se ograđuje da nije dobio potvrdu da li Rusija zaista sprovodi ove planove.

Bloomberg

 

Pripadnici vladajućeg PAS-a tvrde čak da su Rusi obučavali svoje ljude u kampovima u Srbiji i Bosni i Hercegovini, što je tvrdnja koja je dolazila od vladajuće moldavske stranke i prošle godine pred predsedničke izbore.

"Kremlj baca stotine miliona evra kako bi kupio stotine hiljade glasova na obe strane Dnjestra, ali i izvan zemlje. Ljudi su svakodnevno zatrovani desetinama laži. Stotine osoba plaćene su da izazivaju nerede, nasilje i da zastrašuju ljude", izjavila je Sandu u obraćanju na javnoj televiziji, dodajući da ako Rusija dođe do kontrole nad Moldavijom, posledice će biti "direktne i opasne za našu zemlju i ceo region".

"Svi Moldavci će patiti, bez obzira na to za koga su glasali. Evropa će završiti na granici s Moldavijom. Evropski fondovi će se zaustaviti na granici naše zemlje. Sloboda kretanja mogla bi biti ukinuta. Naša zemlja mogla bi postati odskočna daska za infiltraciju prema Odeskoj regiji. Pridnjestrovlje bi bilo destabilizovano. To su njihovi planovi i oni ih otvoreno govore."

Pre pet dana su moldavska policija, tužilaštvo i obaveštajne službe objavile da su u velikoj operaciji protiv jedne skupine koja je pripremala masovne nerede izvršili 250 pretresa širom zemlje, uhapsivši 74 osobe i zaplenivši veliku količinu novca, oružja i municije.

Evropski uticaji

Uredništvo rumunskog portala G4Media upozorava da Kremlj planira da manipuliše izborima. Prema njihovoj oceni, deo ruskog plana je da stvori utisak da su ovo fer izbori, a da istovremeno oslabi podršku predsednici Sandu.

"U toku je intenzivna kampanja poruka na Telegramu, TikToku i Facebooku, optužujući Sandu da je 'marioneta Zapada' koja da gura zemlju ka siromaštvu i ratu", navodi "G4Media" i dodaje da ruski plan, takođe, "poziva na nasilne proteste na dan izbora i nakon toga kako bi se osporili rezultati izbora i zahtevala ostavka Maie Sandu". "Ovo sugeriše period velikih tenzija u zemlji, sa potencijalno ozbiljnim implikacijama po bezbednost celog regiona."

Osim neposrednih suseda Rumuna, za situaciju u Moldaviji su poprilično zainteresovane i baltičke članice EU, koje su i na svom domaćem terenu zabrinute zbog ruskog uticaja. Litvanski poslanik Evropskog parlamenta Liudas Mažylis poziva Brisel da ispuni svoje obaveze, ističući da je odgovornost Evrope da podrži zemlju ne praznim obećanjima, već strukturnom podrškom, jasnim planom za pristupanje i odlučnom akcijom protiv hibridnih pretnji.

Bloomberg

"Dvadesetosmi septembar bi mogao da označi prekretnicu: hoće li se Evropa odupreti uticaju Moskve u svom neposrednom susedstvu? Ili će se pojaviti još jedna 'siva zona' gde se demokratija samo imitira", pita se Mažylis u tekstu za litvanski portal "Delfi". "Moldavija ne samo da testira svoje nade za proevropsku budućnost – ona takođe testira sposobnost Evrope da deluje kada se njen protivnik ponaša bezobzirno i cinično."

A da je čelnicima EU i te kako važan rezultat izbora u Moldaviji svedoči i to da su se dan pred početak predizborne kampanje, na proslavi Dana nezavisnosti Moldavije u Kišnjevu na bini da moldavskom predsednicom pojavili francuski predsednik Emmanuel Macron, nemački kancelar Friedrich Merz i poljski premijer Donald Tusk. Mesec dana pre izbora, njima je bilo važno da poruče Moldavcima da se ne okreću od Evrope, osudivši ruske "laži" i "hibridne napade" na ovu nekadašnju sovjetsku republiku.

"Propaganda Kremlja nam govori da Evropljani žele da produže rat i da Evropska unija ugnjetava ljude. To su laži. Za razliku od Rusije, Evropska unija nikome ne preti i poštuje svačiji suverenitet", rekao je Macron tada novinarima, izražavajući "odlučnu podršku" Francuske Moldaviji i njenoj kandidaturi za EU.

I Merz je dodao da su "vrata EU otvorena", ističući da će zemlja biti "srdačno dobrodošla u EU" te da će Berlin "učiniti sve što može da (Moldavija) otvori prvo poglavlje pregovora (sa EU) na jesen".

Bloomberg

"Uoči parlamentarnih izbora ovde, ne prođe dan bez masovnih ruskih hibridnih napada", rekao je Merz, dodajući da je moldavska "demokratija na nišanu, onlajn i oflajn".

Mediji prenose da je Brisel pomogao sada Kišnjevu ulaganjem u sajber i izbornu bezbednost, obukama za upravljanje krizama, tehničkom pomoći moldavskim vlastima, finansiranjem nezavisnih medija i građanskih nadzornih tela, kao i raspoređivanjem dugoročnih i kratkoročnih posmatrača izbora.

Nisu svi kritičari plaćeni od Kremlja

Iako zapadni mediji i političari skoro isključivo ističu samo rusko potplaćivanje birača i hibridni rat kao razlog za tesno vođstvo proevropskih snaga, slučaj Moldavije je mnogo kompleksniji. Svođenje svega isključivo na rusko hibridno ratovanje u maloj zemlji stešnjenoj između Ukrajine i Rumunije značilo bi prenebregavanje dubokih podela u ovom društvu, frustracije stanovništva korupcijom i narastajućim siromaštvom, ali i veoma proširenom stavu da Moldavije ne bi trebalo da zauzima stranu, već da ostane neutralna između EU i Rusije.

Bloomberg

Kad je pre pet godine došla na vlast, Sandu je obećala reformu pravosuđa i borbu protiv korupcije i siromaštva, ali ankete ukazuju da više od polovine Moldavaca i dalje smatra da sudije nisu nezavisne, a 60 odsto anketiranih ističu da sudovi nisu transparentni. Čak i proevropski nastrojeni građani, koji su dobrim delom glasali za aktuelnu predsednicu, ističu da su razočarani dosadašnjom reformom pravosuđa.

Ono što evropski i američki mediji zanemaruju jeste to da većina građana koji planiraju da glasaju protiv vlade nisu nužno proruski orijentisani. Upravo to napominje suosnivač ukrajinskog lista "Evropska pravda" Sergij Sidorenko, navodeći da sadašnja moldavska vlada nije savršena.

"Postoje ozbiljne tvrdnje prema kojima je (vladajuća) stranka PAS otela proevropsku ideologiju i ostavila proevropskim biračima praktično bez mogućnosti da glasaju za druge stranke. Ipak, održavanje vlade PAS na vlasti je ključno za Ukrajinu", navodi Sidorenko i dodaje da je moldavska vlada više puta naglašavala da se "u ratu protiv Rusije, Ukrajina i njene oružane snage takođe bore i za očuvanje nezavisnosti Moldavije".

Zašto je Moldavija važna

Sidorenko ukazuje da je čak i sada Moldavija izuzetno važan logistički partner Ukrajine, kako za izvoz tako i za uvoz, uključujući kritične zalihe kao što je gorivo.

"Put kroz Palanku, preko moldavske teritorije, trenutno je jedina brza ruta koja povezuje Odesu sa jugom Odeske oblasti. Činjenica da niko u Kišinjevu nikada ne postavlja neprijatna pitanja o ovoj tranzitnoj ruti zaslužuje poštovanje. Da li neko i dalje ima iluzije da će sve ovo ostati nepromenjeno ako proruske snage dođu na vlast?", ističe.

Višestrukost važnosti Moldavije i njenog geografskog položaja je ne samo zbog rata u Ukrajini i mogućnosti da sa poslušnom Moldavijom opkoli Ukrajinu sa zapada, već i zbog samog NATO-a i EU. Kako je za američki list "Foreign Policy" naveo jedan stručnjak za bezbednost Moldavija bi, sa Rumunijom na zapadnoj granici i približno 35 odsto Moldavaca koji poseduju rumunske pasoše, mogla da bude "trojanski konj preko kojeg Rusija može da se infiltrira u EU".

Bloomberg

 

Ovaj list prenosi analize prema kojima Moldavija može da posluži kao baza iz koje se mogu pokretati hibridne taktike na obližnje američke interese, poput američke vojne baze u Rumuniji. Kako navodi "Foreign Policy", fraza "operacije uticaja" je potpuno netačna za opis onoga što se dešava u Moldaviji, ističući da je ovde Rusija "uključena u viševektorski rat".

"Cilj joj je ne samo da osujeti put Moldavije ka članstvu u Evropskoj uniji – koju je odobrila tesna većina na referendumu 2024. godine – i da je dovede u sferu uticaja Rusije, već i da iskoristi zemlju kao geografski dobro lociranu bazu za sprovođenje hibridnih napada unutar EU i operacija u Ukrajini", navodi američki medij.

Uprkos svim bezbednosnim analizama, čak i bez spoljnih uticaja, očigledno je da je moldavsko društvo polarizovano, a da usred žestokih geopolitičkih pritisaka da izaberu stranu, biva još podeljenije.