Vučić razgovarao sa Rubiom o carinama na robu iz Srbije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa državnim sekretarom SAD Marcom Rubiom, tokom posete Njujorku na  80. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Vučić je sa Rubiom razgovarao o jačanju političkog dijaloga Srbije i SAD, unapređenju ekonomske saradnje i zajedničkim bezbednosnim izazovima.

Predsednik Srbije je u objavi na Instagramu naveo da je težište razgovora bilo na oblasti ekonomije i trgovine, posebno kada je reč o rešavanju pitanja američkih carina, a razmotrili su i mogućnost novih investicija, saradnje u oblasti energetike i novih tehnologija, kao i perspektive koje pruža mehanizam strateškog dijaloga.

 

 

"Naglasio sam i da je Srbija posvećena očuvanju mira i stabilnosti, kao preduslovu svakog daljeg napretka i boljeg života svih građana, izrazivši zahvalnost na ulozi Sjedinjenih Američkih Država u zaštiti bezbednosti srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, kao i na njihovom doprinosu procesu dijaloga Beograda i Prištine. Istovremeno, cenimo i podršku SAD na našem putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji, što predstavlja jedan od strateških ciljeva naše zemlje", napisao je Vučić.

Povodom susreta oglasio se i Stejt departmenta, koji je saopštio da su Rubio i Vučić razgovarali o produbljivanju partnerstva između dve zemlje. Kako se navodi u saopštenju, na marginama zasedanja Generalne skupštine UN, Rubio i Vučić razgovarali su i o bilateralnom strateškom dijalogu Vašingtona i Beograda, kao i o učešću SAD na EXPO 2027.

Vučić bi u sredu trebalo da se obrati učesnicima Generalne skupštine UN, a u delegaciji sa predsednikom je i ministar spoljnih poslova Marko Đurić. 

Srbiji su SAD uvele carine od 35 odsto. Povećanje carine za srpsku robu najviše je pogodilo najveće izvoznike, a to su industrije auto-delova, pre svega guma, oružja i municije, kao i proizvođače hrane za kućne ljubimce.

 

 

Rešavanje carina važno zbog novih investicija

Rešavanje pitanja američkih carina važno je za Srbiju, a na to je Vučić ukazao i prilikom posete Japanu sredinom septembra. On je o tome razgovarao sa premijerom Japana Shigeruom Ishibom jer visoke američke carine pogađaju i japanske ulagače u Srbiji.

"Važno nam je zbog kompanije Toyo Tires i drugih japanskih proizvođača kojima je delimično ili većim delom tržište na teritoriji SAD. Toyo Tires je do sada uložio 382 miliona evra i znam da bi oni želeli da krenu u drugu fazu ulaganja u Srbiji, kao i druge kompanije, ali da bi to uradili, moraju da imaju osigurano američko tržište, koje su do uvođenja tarifa imali", rekao je tada novinarima Vučić.

Toyo Tires izvozi gume u SAD i zbog toga je veoma važno smanjenje carina.

 

 

 

Američki predsednik je početkom jula uputio pismo predsedniku Srbije u vezi sa carinama, koje je objavio na društvenoj mreži TruthSocial. Trump je u pismu objasnio da će se te carine naplaćivati za sve srpske proizvode poslate u Sjedinjene Američke Države (SAD), odvojeno od svih sektorskih carina, kao i da će roba koja se pretovaruje radi izbegavanja viših carina takođe biti podložna tim višim nametima.

U dokumentu se ističe da su SAD imale godine da razmotre trgovinske odnose sa Srbijom i da je zaključak da sada moraju da odstupe od "ovih dugoročnih i vrlo upornih trgovinskih deficita koje su izazvale srpske carinske, necarinske politike i trgovinske barijere". "Naš odnos, nažalost, nije bio ni približno uzajaman", ocenjuje se u spisu Bele kuće.

Ipak, Trump je u pismu naveo i da ove carine mogu biti izmenjene, naviše ili naniže, u zavisnosti od odnosa SAD i Srbije, dodavši da Beograd "nikada neće biti razočaran Sjedinjenim Američkim Državama".

"Ako želite da otvorite svoja do sada zatvorena tržišta za SAD i eliminišete svoje carinske i necarinske politike i trgovinske barijere, možda ćemo razmotriti izmene ovog pisma", napisao je Trump.

On je u pismu zamolio Vučića da razume da je carina od 35 odsto daleko manja od onoga što je potrebno da se eliminiše razlika u trgovinskom deficitu između dve zemlje.

Razgovori i oko NIS-a

Vučić je pre puta u Njujork najavo da će zatražiti susret sa Scottom Bassettom, američkim ministrom finansija u vezi sa američkim sankcijama Naftnoj industriji Srbije (NIS). Predsednik je nedavno izrazio zabrinutost da američke sankcije NIS-u, više neće biti odlagane.

Depositphotos

 

Podsetimo, sankcije NIS-u su dosad odlagane šest puta. Kompanija je Ministarstvu finansija SAD podnela novi zahtev za izdavanje posebne licence kojom se odlaže puna primena sankcija i omogućava nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti kompanije i posle 26. septembra, kada ističe rok predviđen prethodnom licencom. Takođe, kompanija je 14. marta uputila i zahtev za uklanjanje sa SDN liste (engl. Specially Designated Nationals), što predstavlja kompleksan i dugotrajan proces.

Novina je i da je pre nekoliko dana došlo do promene u vlasničkoj strukturi Naftne industrije Srbije. Akcionarsko društvo Intelligence preuzelo je 11,3 odsto akcija u NIS-u, to jest celokupan udeo koji je držao matični koncern Gazprom. Time je lista najveća tri akcionara srpske naftne kompanije izmenjena, pa nju trenutno čine: PJSC Gazprom Neft (Gazpromova ćerka-firma, koja je pod direktnim sankcijama Amerike i drugih zapadnih zemalja i koja je i dosad bila najveći vlasnik NIS-a, sa 44,85 odsto), Republika Srbija (čiji se udeo takođe nije sada menjao i iznosi 29,87 odsto) i pomenuti JSC Intelligence (sa 11,3 odsto). 

U dokumentima objavljenim na Beogradskoj berzi nije precizirano zbog čega je došlo do transakcije, kojom je Intelligence (koji, inače, ranije nije posedovao akcije u NIS-u) prešao prag značajnog učešća u preduzeću.