Gaza gori, svet ćuti: raste broj žrtava, pritisak UN i podele oko optužbi za genocid

Deset dana široke izraelske kopnene ofanzive na Gazu, broj poginulih i izbeglih Palestinaca drastično raste baš kao i diplomatski pritisak sve više zemalja, koje najavljuju da će priznati državu Palestinu na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (UN), koja počinje ove nedelje u Njujorku.

I dok Izrael u vojnoj ofanzivi "Gideonove kočije 2", kako tvrdi, želi da potpuno eliminiše snage palestinske organizacije Hamas u Gazi, vlada izraelskog premijera Benjamina Netanyahua se suočava sa protestima i blokadama u kojem ih Izraelci, među kojima i porodice talaca koje i dalje drži Hamas, optužuju da kopnenom ofanzivom žrtvuju živote izraelskih talaca zarad političkih interesa. Načelnik Generalštaba izraelske vojske Eyal Zamir prethodno je nazvao ofanzivu u gradu Gazi "vitalnom" za oslobađanje zarobljenika, iako su izraelski mediji ranije izvestili kako je on upozorio vladu na opasnosti od ofanzive i za taoce i za vojnike.

Osim toga, specijalna komisija UN-a objavila je pre nekoliko dana izveštaj u kojem zaključuje da su u izraelskom ratu u Pojasu Gaze ispunjena četiri od pet međunarodnih kriterijuma za genocid, pojačavajući time međunarodni pritisak na izraelsku vladu da pristane na prekid vatre. To, međutim, nije smanjilo podele u međunarodnoj javnosti o tome da li je adekvatan izraelski vojni odgovor na to što su Hamasovi teroristi napali Izrael 7. oktobra 2023. godine, ubivši oko 1.200 i otevši 250 ljudi.

Protekle dve godine u izraelskoj vazdušnoj i kopnenoj ofanzivi na Pojas Gaze, prema podacima Ministarstva zdravlja Gaze kojim upravlja Hamas, ubijeno je oko 66.000 Palestinaca, a uništeno više od 70 odsto infrastrukture te palestinske enklave. Pojedini naučnici, međutim, procenjuju da je broj žrtava desetostruko veći.

Nestanak Gaze

I dok je Evropska unija pozvala na prekid "ciklusa nasilja, razaranja i patnje", američki državni sekretar Marco Rubio izrazio je sumnju da se rat u Gazi može okončati diplomatskim sredstvima. Ova izjava, kao i to što se prilikom odlaska iz Jerusalima nakon sastanka sa premijerom Netanyahuom sa stepenica avion srećno osmehivao i podigao palac u pobedničkom gestu, protumačeno je u evropskoj štampi kao jasan znak da je podrška administracije Donalda Trumpa Izraelu protiv Hamasa zagarantovana, bez obzira na posledice po civile.

Bloomberg

"Trumpova Amerika odobrava spiralu koja može samo dovesti do još većeg haosa, dublje mržnje i trajne nestabilnosti u celom regionu. SAD se predstavljaju kao posrednik, ali se ponašaju kao saučesnik. Propagiraju lažnu diplomatiju", ocenjuje komentator belgijskog lista "La Libre Belgique" Dorian de Meeus, koji smatra da SAD igraju sramotnu ulogu a da Netanyahuova vlada ismeva međunarodno pravo i zaštitu civila. "Odabrala je logiku najgoreg, gde se nečovečnost susreće sa nečovečnošću. Gaza gori, a kredibilitet i korisnost Ujedinjenih nacija se ruše zajedno sa njom. Šta će ostati od Gaze, ako ne ruševine, leglo mržnje i kolevka beskrajne osvete?"

Izraelska vojska je u petak upozorila da će upotrebiti "neviđenu silu" u Gazi, pozivajući stanovnike da beže ka jugu. Kako je potom u subotu saopštila izraelska vojska, samo u subotu njene vazduhoplovne snage su pogodile oko 100 meta, koje su "uključivale tunele, skladišta oružja, ćelije operativaca i drugu infrastrukturu koju koriste terorističke grupe".

U međuvremenu, vesti izraelskog Kanala 12 su javile da je Netanyahu u toku sastanka sa Rubiom zatražio od SAD da vrše pritisak na Egipat zbog njegovog vojnog gomilanja na Sinajskom poluostrvu, tvrdeći da Kairo gomila snage u regionu duž svoje granice kršeći mirovni sporazum između zemalja. Egipatske vlasti, inače, ne žele da otvore svoju granicu za palestinske izbeglice.

Poljska komentatorka Agnieszka Zagner se plaši da Gaza uskoro više neće postojati. Ona u tekstu za poljski list "Polityka" navodi da je izraelski cilj "'uništiti Hamas', ali je teško odoleti utisku da, zajedno sa Hamasom, sve ostalo takođe treba da bude uništeno, kao što smo već videli drugde".

"Kada je izvršila invaziju na neko područje, izraelska vojska je sistematski rušila zgradu za zgradom, ostavljajući gradove poput Rafahe i Beit Hanouna u ruševinama. Gaza će sada nesumnjivo doživeti istu sudbinu", smatra Zagner.

Bloomberg

 

U intervjuu za izraelski Kanal 12, francuski predsednik Emmanuel Macron je pohvalio istorijska dostignuća Izraela u oblasti bezbednosti, ali je rekao da se trenutna strategija u Gazi obija o glavu.

"Izazivate toliko civilnih žrtava i povređenih da potpuno uništavate imidž i kredibilitet Izraela. Ne samo u regionu, već i u javnom mnjenju svuda", rekao je Macron, koji je dodao da, iako Hamas mora da bude raspušten, isključivo vojna rešenja ne bi uspela da prekinu ciklus nasilja.

Izraelska vlada je potpuno pogrešno procenila situaciju, tvrdi i komentator italijanskog lista "La Stampa" Ettore Sequi, dodajući da Izrael ima pravo da se brani, ali doktrina zasnovana na totalnoj sili rizikuje da ignoriše logiku asimetričnih ratova u kojima svaka vojna pobeda može proizvesti strateški poraz.

"Hamas neće biti zbrisan tenkovima: može se ponovo podići iz ruševina. Izrael rizikuje da dobije bitku, a ipak izgubi rat: svaki metar osvojen u Gazi mogao bi dovesti do diplomatskih gubitaka u regionu i pretvoriti taktičke uspehe u ozbiljne strateške troškove u odnosu na SAD, arapski svet i Evropu", zaključuje Sequi.

Blokade ulica i 'oproštajna fotografija'

Hiljade Izraelaca demonstriralo je u subotu u više gradova, zahtevajući od vlade premijera Netanyahua sporazum o razmeni zarobljenika sa Palestincima, koji bi obezbedio oslobađanje njihovih rođaka koji su zarobljeni u Pojasu Gaze. Porodice izraelskih zarobljenika optužile su Netanyahua da kopnenom invazijom žrtvuje živote njihovih voljenih kako bi sačuvao svoju političku moć.

Kako je preneo Izraelski vojni radio, glavni skup je održan na Trgu talaca u Tel Avivu, uz učešće porodica zarobljenika. Hiljade drugih pridružilo se protestima u Jerusalimu, Haifi i drugim gradovima širom Izraela.

Bloomberg

 

U Kfar Sabi, u centralnom Izraelu, demonstranti su blokirali glavni put kao deo napora da se izvrši pritisak na vladu da postigne dogovor, preneo je izraelski list "Yedioth Ahronoth".

Izrael procenjuje da se 48 izraelskih talaca trenutno nalazi u Gazi, uključujući 20 za koje se veruje da su živi. Dok izveštaji izraelskih i palestinski medija i organizacija za ljudska prava ukazuju da je u više od 11.000 Palestinaca u izraelskim zatvorima te da su mnogi mučeni, izgladnjivani ili medicinski zanemarivani, oružano krilo Hamasa, Brigade Al-Qasaam, objavilo je "oproštajnu fotografiju" na kojoj se vidi 47 izraelskih talaca, okrivljujući ofanzivu i stavove izraelskih zvaničnika za njihovu sudbinu.

"Zbog nepopustljivosti Netanyahua i pokornosti (načelnika Generalštaba Eyala) Zamira, ovo je oproštajna fotografija na početku operacije u Gazi", napisano je na arapskom i hebrejskom jeziku ispod objavljene fotografije, koju je Hamas objavio na svojoj zvaničnoj veb stranici.

U pregovorima Izraela i Hamasa u kojima je posrednik bio Katar, Hamas je prihvatio da zaključi sveobuhvatni sporazum sa Izraelom o oslobađanju svih izraelskih zarobljenika u zamenu za palestinske zatvorenike, okončanju rata u Gazi i osiguravanju potpunog povlačenja izraelskih snaga, ali je Netanyahu u više navrata odbacio takve predloge, insistirajući umesto toga na delimičnim aranžmanima koji bi mu omogućili da odlaže i nameće nove uslove u svakoj fazi pregovora.

Sredinom avgusta, Hamas je prihvatio predlog o prekidu vatre, koji su kao posrednici podneli Katar i Egipat, a koji bi podrazumevao oslobađanje izraelskih talaca i palestinskih zatvorenika, potom da Izrael ponovo rasporedi svoje snage u Gazi, ali i omogući dovoljan broj humanitarne pomoći da uđe na teritoriju kako bi se zadovoljile potrebe Palestinaca.

Izraelska vlada je ostala nema na ove predloge posrednika, koju su praktično pali u vodu kada je 9. septembra Izrael napao stambeni kompleks u glavnom kradu Katara, Dohi, u nameri da ubije lidere političkog krila Hamasa koji su diskutovali o američkom predlogu za okončanje rata u Gazi. Među šestoricom ubijenih ipak nisu bili najviši funkcioneri Hamasa, a napad je naišao na osude arapskog sveta i zatezanje odnosa između Katara i Izraela.

Desetak dana kasnije, izraelski i američki mediji otkrivaju da Katar zahteva izvinjenje Izraela kako bi se vratio posredničkoj ulozi u pregovorima o prekidu vatre i oslobađanju talaca.

Podele oko optužbe za genocid

Izrael se suočava sa tužbom za genocid pred Međunarodnim sudom pravde zbog rata u Pojasu Gaze, a prošle nedelje je i komisija, koju je imenovao Savet UN za ljudska prava, objavila izveštaj u kojem zaključuje da su u izraelskom rat u Pojasu Gaze ispunjena četiri od pet kriterijuma za genocid navedenih u Konvenciji UN o genocidu: ubijanje, nanošenje teških telesnih ili mentalnih povreda, namerno nanošenje životnih uslova sračunatih na fizičko uništenje i nametanje mera za sprečavanje rađanja.

Ovaj izveštaj o genocidu, ocenjuju pojedini analitičari, na terenu neće promeniti ništa, već će biti samo biti još jedan argument koji se tiče rata u Gazi oko kojih su političari, novinari, stručnjaci i opšta javnost podeljeni. To dokazuju i reakcije komentatora u evropskoj štampi.

Bloomberg

 

Komentator italijanskog lista "Avvenire" Maurizio Delli Santi smatra da 75 stranica prepunih svedočenja, podataka i analiza "koje, iako trenutno nisu pravno obavezujuće, ipak uspostavljaju čvrst stav: ono što se dešava u Gazi više se ne može odbaciti kao 'neizbežna posledica' rata, već se dramatično približava definiciji genocida utvrđenoj u Konvenciji o genocidu iz 1948. godine".

"Snaga ovog dosijea leži upravo u njegovoj objektivnosti. Nema proglasa, već detaljan spisak radnji koje ispunjavaju kriterijume genocida prema međunarodnom pravu: široko rasprostranjena ubistva, nanošenje fizičke i mentalne patnje, namerno uništavanje osnovnih životnih uslova, uskraćivanje pristupa vodi, hrani i medicinskoj nezi i uništavanje bolnica i zdravstvenih ustanova", ističe on.

Nasuprot tome, njegov kolega iz britanskog dnevnika "The Daily Telegraph" Jake Wallis Simons smatra da su se UN diskreditovale ovim izveštajem.

"Smešan izveštaj u kojem se tvrdi da jevrejska država vrši 'genocid'. Prilično loš genocid, s obzirom na to da je više od dva miliona stanovnika Gaze ostalo živo uprkos tome što izraelska vojna mašina poseduje sredstva da ih sve uništi za jedno popodne. Ali zdrav razum nije problem, jer UN nemaju razloga da veruju da ljudi neće progutati ovo. Od masakra 7. oktobra 2023. godine, koje tada UN očigledno nisu osudile, koristile su svoj međunarodni ugled kao pokriće dok se preoblikuju u propagandno telo", optužuje Simons.

S druge strane, kolumnista francuskog javnog radija "Frans Inter" Pierre Haski smatra da izraelski premijer ima mentalitet opsade, te da je "duh Sparte, poput Netanyahuovog obećanja da će se 'vratiti u Gazu gde je sve počelo', odgovor na spoljne kritike".

"To je 'ne' priznavanju Palestine od strane Francuske i drugih država koje su dugo bile bliske Izraelu, 'ne' mogućnosti prvih evropskih sankcija o čemu se raspravljalo u Briselu, 'ne' stručnom komitetu UN koji je zaključio da se u Gazi dešava genocid i 'ne' arapskim državama – uključujući potpisnice Avramovih sporazuma (o saradnji sa Izraelom), koje su se okupile na samitu u Dohi nakon napada na Katar, smatra Haski.

Portugalska politikološkinja Marina Pereira Guimaraes pak smatra da ono što se dešava u Pojasu Gaze nije samo još jedan rat na Bliskom istoku već "vidljivi kolaps sistema koji je decenijama nudio iluziju trajnog mirovnog procesa". Kako kaže, u Gazi je stavljeno pod znak pitanja "sve što je preostalo od međunarodnog poretka".

"Ako međunarodna zajednica ne uspe da pronađe sredstva da preduzme akciju izvan deklaracija i samita, u pitanju su ne samo sudbina Palestinaca i bezbednost Izraela već i kredibilitet ideje da postoji globalni poredak sposoban da obuzda nasilje naoružanih država", navodi ona u tekstu za portugalski "Publico". "Gaza je epicentar, ali zemljotres je globalan."