Trump kaže da ga je Putin izneverio, saveznici moraju prestati da kupuju naftu

Predsednik SAD Donald Trump izjavio je da ga je ruski predsednik Vladimir Putin "zaista izneverio", ali je insistirao da saveznici moraju prestati da kupuju naftu iz Rusije ukoliko žele da SAD dodatno intervenišu i izvrše pritisak na Kremlj da okonča rat u Ukrajini.

"Vrlo jednostavno, ako cena nafte padne, Putin će odustati", rekao je Trump u četvrtak nakon sastanka sa britanskim premijerom Keirom Starmerom. "Neće imati izbora. On će odustati od tog rata."

Dok je Trump rekao da je spreman da razmotri druge mere za kažnjavanje Putina, naglasio je da bi ti potezi zavisili od toga da li će saveznici prestati da kupuju ruske energetike.

"Spreman sam da uradim i druge stvari, ali ne kada ljudi za koje se borim kupuju naftu iz Rusije", rekao je Trump.

Evropska unija razmatra načine kako da brže ukine uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa. Takođe se planira i potencijalni sastanak između Trumpa i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku naredne nedelje.

Jednim američkim predlogom koji je iznet predviđaju se sekundarne carine i do 100 odsto na robu iz Kine i Indije, kao i druge trgovinske restrikcije osmišljene da ograniče tok ruske energije i spreče transfer tehnologija dvostruke namene u Rusiju.

Međutim, agresivne poteze, uključujući prekid kupovine energenata, verovatno neće prihvatiti neke države koje mogu da blokiraju zajedničke akcije Evropske unije, što pregovore ostavlja u pat-poziciji i otvara pitanja o tome da li je Trump, koji je dugo uživao prijateljski odnos sa Putinom, zaista posvećen kampanji pritiska.

Izazov za Evropu

Starmer je takođe sugerisao da neke evropske zemlje nisu učinile dovoljno da se oslobode zavisnosti od ruskih energetskih izvora.

"Mislim da je to izazov za Evropu", rekao je. "Postoji određeni broj evropskih država koje previše zavise od energije iz Rusije."

Trump je kasnije rekao novinarima u avionu Air Force One da Starmerova Velika Britanija "nije među krivcima" kada je reč o kupovini nafte, dodajući da se britanski lider složio da saveznici moraju da "prestanu da kupuju naftu iz Rusije".

Predsednik je rekao da je Starmeru rekao da je "uhvatio" evropske zemlje i članice NATO-a kako "kupuje naftu iz Rusije".

Bloomberg

 

Starmer je istakao da "to nije dobro", kako je naveo Trump, dodajući: "Cenim što mi je to rekao."

Direktne kupovine ruske nafte od strane većine evropskih država prestale su otkako je Moskva započela invaziju 2022. godine, međutim, manja količina i dalje ide u kontinentalne zemlje Istočne Evrope, uključujući Mađarsku.

Situacija je složenija sa prerađenim gorivima poput dizela. Evropa, koja mora da uvozi da bi zadovoljila svoje potrebe, kupuje velike količine goriva iz Indije i Turske, zemalja koje kupuju sirovu naftu iz Rusije, potom je prerađuju i prodaju u inostranstvu uz profit. Te kupovine su zasad dozvoljene, mada bi trebalo da budu zabranjene od početka naredne godine. Tačni detalji kako bi zabrana funkcionisala i dalje nisu jasni.

Trgovci naftom su već nedeljama na oprezu zbog potencijalnog rizika po ruske tokove isporuka, usled napora SAD da okončaju rat, kao i ukrajinskih napada dronovima na ruske energetske objekte. Do sada, međutim, nije došlo do poremećaja snabdevanja dovoljno velikog da bi sirovu naftu izbacilo iz raspona od 65 do 70 dolara po barelu, u kojem se trguje od početka avgusta, a Indija nastavlja da kupuje rusku naftu.

Trump je insistirao da je posvećen okončanju sukoba i više puta izrazio frustraciju zbog Putina, iako je tvrdio da je malo verovatno da će sukob direktno pogoditi SAD.

"On me je izneverio. Mislim, ubija mnogo ljudi, a gubi više ljudi nego što ubija."

Starmer je rekao da je u njihovim diskusijama bilo reči o tome "kako možemo da izgradimo našu odbranu da bismo dodatno podržali Ukrajinu i odlučno pojačali pritisak na Putina da pristane na trajni mirovni sporazum".

Pravo lice Putina

"Poslednjih dana Putin je pokazao svoje pravo lice, pokrenuvši najveći napad od početka invazije, sa još više krvoprolića, još više ubijenih nevinih i bez presedana kršenjem vazdušnog prostora NATO-a", rekao je Starmer. "To nisu postupci nekoga ko želi mir."

Britanski premijer je rekao da je važno da Trump interveniše jer je samo pod njegovim pritiskom Putin "zaista pokazao bilo kakvu spremnost da se pomeri".

Bloomberg

 

Iako je Trump veći deo vremena izražavao frustraciju zbog saveznika, predsednik je u jednom trenutku nagovestio da bi moglo da bude "neke dobre vesti uskoro" u vezi sa situacijom sa Rusijom.

Trumpa su pozivali da pojača pritisak na Putina nakon njihovog avgustovskog sastanka na Aljasci. Trump je snažno podsticao naknadni susret Putin–Zelenski, ali od toga nema naznaka, jer su obnovljeni napori da se brzo postigne prekid vatre ili mirovni sporazum propali.

Istovremeno, države Grupe sedam razvijaju novi paket sankcija.

Upitan u avionu Air Force One, dok se vraćao u Vašington, da li je vreme da ponovo zatraži od Putina prekid vatre, Trump je rekao: "Ne osećam da je vreme za to."

"Ali u pravom trenutku, ako budem morao to da uradim, biće oštro", dodao je.

Sam protiv Indije

Dalji potezi za suzbijanje ruske prodaje nafte mogli bi da uskrate Kremlju prihod kojim finansira rat u Ukrajini, ali i da dodatno zategnu globalno snabdevanje energijom. U međuvremenu, udvostručavanje carina na Indiju zateglo je odnose između Vašingtona i Nju Delhija.

Trump je u četvrtak rekao da je frustriran što drugi nisu spremni na agresivne poteze kada se on sam usmerio protiv Indije, za koju je rekao da mu je "vrlo bliska".

Zelenski je sugerisao da bi pojačana ekonomska kampanja pritiska, uključujući američke sankcije, mogla naterati Putina za pregovarački sto, rekavši za Sky News ranije ove nedelje da Trump ima "dovoljno snage da uplaši Putina".

Evropske sankcije su već pooštrene, rekao je Zelenski, dodajući: "Sve što sada nedostaje jeste snažan paket sankcija iz SAD. Treba uraditi više, brže."

Ukrajina se više puta pominjala tokom Trumpove posete Velikoj Britaniji, a kralj Charles III je u sredu pozvao na jedinstvenu odlučnost u podršci Ukrajini, suprotstavljanju tiraniji i "odvraćanju agresije".

Trump je sve više pokazivao frustraciju prema Putinu od samita 15. avgusta sa ruskim liderom i često je opisivao rat u Ukrajini kao najteži međunarodni spor u čijem je rešavanju učestvovao. Trump je u početku sugerisao da bi rat mogao biti okončan njegovog prvog dana povratka u Belu kuću.

Umesto toga, Rusija je pojačala svoje raketne napade i napade dronovima na Ukrajinu, izvodeći masovne, smrtonosne udare na Kijev, uprkos Trumpovim pozivima na mir. Nakon što su ruski dronovi ovog meseca preleteli u Poljsku, članica NATO-a zatražila je dodatne sisteme protivvazdušne odbrane kako bi se zaštitila od budućih upada.

Tokom proteklog meseca, ukrajinske vojne snage pojačale su napade dronovima na ruske energetske objekte, uključujući napad na rafineriju nafte u oblasti Volge, što se smatra pokušajem da se ograniči dotok goriva na linije fronta. Dve druge rafinerije napadnute su u četvrtak.