Amerika napala iranske nuklearne objekte

Američki predsednik Donald Trump objavio je da su američki bombarderi napali tri glavna iranska nuklearna postrojenja i zapretio novim napadima ako Teheran ne kapitulira, čime je direktno uvukao SAD u sukob u zemlji, uprkos dugogodišnjim obećanjima da će izbeći nove ratove.

U televizijskom obraćanju naciji, Trump je rekao da su iranska "ključna postrojenja za obogaćivanje uranijuma potpuno uništena". Zapretio je "mnogo gorim" napadima ako Iran ne pristane na mir, nagoveštavajući još dublje učešće SAD.

Trump je ranije na društvenim mrežama napisao da je na Fordov, postrojenje za obogaćivanje urana zakopano duboko ispod planine i ranjivo samo na bunker-bombe koje poseduju SAD, bačen "BOMB teret". Pogođeni su i Natanz i Isfahan, još dve lokacije.

Mete na koje su ciljali američki bombarderi | Bloomberg

 

 

"Naš cilj je bio da uništimo iranske kapacitete za obogaćivanje uranijuma i zaustavimo nuklearnu pretnju koju predstavlja najveći svetski državni sponzor terorizma", rekao je Trump. "Iran, nasilnik Bliskog istoka, mora sada da pristane na mir. Ako to ne učini, budući napadi će biti mnogo žešći – i mnogo lakši."

Ovaj potez predstavlja izuzetnu eskalaciju u nedelji kada je Izrael pokrenuo vazdušne napade na Iran i označava Trampovu najozbiljniju spoljnopolitičku odluku u njegova dva mandata do sada. Ovo je suprotno savetima američkih saveznika u Evropi i Međunarodne agencije za atomsku energiju Ujedinjenih nacija, koja je više puta upozoravala da nuklearna postrojenja nikada ne treba napadati zbog moguće pretnje po nuklearnu bezbednost i rizika od curenja zračenja.

Bloomberg

 

 

Iran je saopštio da ne želi nuklearnu bombu, dok su Trumpove obaveštajne službe nedavno procenile da još nije doneo odluku o razvoju takvog oružja. Trump je odbacio nalaze i nije isključio mogućnost pridruživanja izraelskim napadima, u kojima je takođe ubijeno nekoliko istaknutih iranskih vojnih zapovednika i nuklearnih naučnika.

SAD mogu odmah da otkriju svoje interese na Bliskom istoku ovim napadima, pošto je Iran upozorio kako će odgovoriti ako Trump naredi napad.

Iranske kontramere bi mogle biti i sajber-napadi na američke ili izraelske interese, koje bi izveli hakeri povezani sa režimom u Teheranu.

Stejt department je ranije u subotu objavio da Sjedinjene Države počinju evakuaciju svojih građana iz Izraela. Agencija je organizovala dva leta iz Tel Aviva za Atinu sa približno 70 američkih državljana, članova njihovih porodica i stalnih stanovnika.

"Nadam se da će iranski odgovor biti promišljen. Odgovora će svakako biti - ovo je ratni čin Sjedinjenih Država protiv strane zemlje koja nas nije napala u skorije vreme", rekla je Barbara Slavin, viši saradnik u Stimson centru.

Zvanična iranska novinska agencija IRNA izvestila je da su vlasti u Isfahanu potvrdile više istovremenih eksplozija u Natanzu i Isfahanu u ranim jutarnjim satima u nedelju, nazvavši ih "agresijom". Izrael je unapred obavešten o napadima, rekao je izvor upoznat sa situacijom, govoreći pod uslovom anonimnosti. Trump je razgovarao sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanyahuom, nakon napada, rekao je visoki zvaničnik Bele kuće.

Bloomberg

 

 

Strahovi od neposrednog napada su se ove nedelje smanjili nakon što je Trumpov tim u četvrtak saopštio da će odluka biti doneta u roku od dve nedelje. U petak su se ministri spoljnih poslova Francuske, Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva sastali sa iranskim zvaničnicima u Ženevi kako bi pokušali da spreče američki napad.

Nastavak sukoba je podigao strah od regionalnog rata sa velikim brojem civilnih žrtava i poremećajima u snabdevanju energijom i drugoj trgovini širom regiona. Oko petine svetskih dnevnih zaliha nafte prolazi kroz Ormuski moreuz između Irana i njegovih arapskih suseda, uključujući Saudijsku Arabiju.

Trump je poslednjih dana dobio pomešane savete od svojih pristalica, nakon što je vodio kampanju zasnovanu na obećanjima da će povući Sjedinjene Države iz stranih ratova, navodeći povlačenje SAD iz Avganistana i Iraka kao dokaz. Saveznici iz MAGA, uključujući dugogodišnjeg Trumpovog saveznika Stevea Bannona, upozorili su na američko učešće i insistirali da je ovo sukob koji Izrael mora da reši.

Drugi republikanci su pozvali Trumpa da se uključi u borbu protiv Irana, tvrdeći da je Teheran ranjiv nakon višednevnih izraelskih vazdušnih napada i da je došlo vreme da se sprovede predsednikov dugogodišnji stav da režimu ne treba dozvoliti da poseduje nuklearno oružje.

Trump i njegovi savetnici su poslednjih dana nagovestili da bi svaki napad bio ograničene prirode. Izvori su potvrdili da je Trump obavestio lidera većine u Senatu Johna Thunea i predsednika Predstavničkog doma Mikea Johnsona o situaciji.

"Ovo nije početak beskrajnog rata", napisao je senator Jim Risch, republikanac iz Ajdaha i predsednik Odbora za spoljne poslove, na mreži X. "Neće biti američkih čizmi na iranskom tlu. Ovo je bio precizan, ograničen udar koji je bio neophodan i, po svemu sudeći, veoma uspešan." 

Moguća energetska kriza

Energetski stručnjaci izrazili su zabrinutost da bi protok sirove nafte u regionu mogao biti poremećen ako Iran i njegovi saveznici odgovore na američki napad. Strahovi se fokusiraju na Ormuski moreuz, uski morski prolaz na ulazu u Persijski zaliv koji je ključna tranzitna tačka za 26 odsto svetske trgovine naftom. Huti su ranije poremetili brodarski saobraćaj u Crvenom moru napadajući brodove u moreuzu Bab el Mandeb, primoravajući brodare da plove oko Afrike.

Američki saveznik Izrael je 13. juna pokrenuo iznenadni napad na Iran, rekavši da je to neophodno kako bi se neutralisala neposredna pretnja da Teheran dobije nuklearno oružje. Iranska vojna infrastruktura je teško oštećena, a nekoliko visokorangiranih generala i nuklearnih naučnika je ubijeno. Ali Izrael nije imao teške bombe niti bombardere B-2, za koje se veruje da su neophodni za uništavanje duboko podzemnih nuklearnih postrojenja.

Teheran je odgovorio na izraelske napade ispaljivanjem talasa balističkih raketa i dronova, probivši protivvazdušnu odbranu, pogodivši više gradova i nanevši neviđenu štetu. Međutim, broj ispaljenih raketa je naglo opao posle nekoliko dana, što je dovelo u pitanje zalihe raketa i sposobnost Irana da nastavi napade.

"Iran će se naći pred pravom dilemom jer je već ozbiljno oslabljen", rekao je Dennis Ross, bivši posebni izaslanik predsednika Billa Clintona za Bliski istok, a danas saradnik Vašingtonskog instituta za bliskoistočnu politiku. "Pokušaće da učine nešto kako bi pokazali da se nisu jednostavno predali ili kapitulirali, ali i sami imaju interes da ograniče dalju eskalaciju."

- U pisanju pomogli Natalije Drozdiak, Erica Martina, Courtney McBride, Erika Wassona i Stevena T. Dennisa.