Kongres SAD pokušava da zauzda Trumpov carinski uragan

Dok dobar deo političara, privrednika i investitora širom sveta pokušava da nađe pravu strategiju kako da se izbori sa uvođenjem carina od 10 do više od 50 odsto na robu koja se uvozi na američko tržište, Trumpov carinski uragan mogao bi da u vrtlog političke i ekonomske nestabilnosti uvuče i samog Donalda Trumpa i njegovu republikansku administraciju. Štaviše, sve se otvorenije govori o gubicima, kako za američke građane i privredu, tako i za Trumpovu Republikansku stranku, što je carine učinilo i par ekselans temom unutrašnje i stranačke politike u SAD.

Ne samo što šefovi američkih investicionih kompanija nazivaju tabelu sa carinama, koju je Trump pokazivao prošle srede, "grafikonom smrti" već i uticajni republikanski senatori upozoravaju da bi sve to moglo da dovede i do "političkog krvoprolića" za republikance na izborima, koji se održavaju u novembru 2026. godine.

Osim toga, čak i dosad Trumpu verna republikanska većina u Predstavničkom domu i Senatu američkog Kongresa počela je da se topi, jer su pojedini republikanski senatori i kongresmeni prihvatili da podrže rezolucije i predloge zakona, koji imaju nameru da ukinu carine ili da konačnu odluku o uvođenju carina stave u ruke Kongresa SAD.

Ograničavanje predsedničkih ovlašćenja

Da bi objavio - kako je rekao - "deklaraciju ekonomske nezavisnosti", Trump se pozvao na predsednička ekonomska ovlašćenja u vanrednim situacijama propisana zakonom iz 1977. godine, koji je tada korišćen za sankcionisanje odmetničkih država koje zloupotrebljavaju ljudska prava. Međutim, deo kongresmena i senatora prošle nedelje krenuo u borbu protiv ovih predsedničkih ovlašćenja.

Privremeni predsedavajući Senata republikanac Chuck Grassley i demokratska senatorka Mari Cantwell predložili su zakon kojim bi se zahtevalo od predsednika da 48 sati pre uvođenja obavesti Kongres, a Kongres bi mora da ratifikuje sve nove carine u roku od 60 dana ili će pravosnažnost predsedničkog dekreta o uvođenju tih carina isteći. Na sličan način su 1973. godine ograničena vanredna predsednička ovlašćenja po pitanju slanja američkih vojnika u oružane sukobe.

Osim toga, nekoliko sati nakon Trumpove objave "deklaracije ekonomske nezavisnosti" u sredu, Senat je doneo predlog da se ponište neke od užih carina nametnutih Kanadi prošlog meseca, pri čemu su taj predlog podržala četiri republikanca.

Republikanci kontrolišu oba doma Kongresa, ali američki komentatori procenjuju da Trumpov paket carina ne bi prikupio većinu ni u jednom ako bi mu bili potrebni glasovi da bi ostao na snazi.

Međutim, s druge strane, zasad je malo verovatno da bi predložene rezolucije o Kanadi i predlog zakona o predsedničkim ekonomskim ovlašćenjima dobile podršku većeg broja nastrojenih republikanaca i tim nadjačali Trumpov veto na takve poteze parlamentaraca. Iako su republikanci tradicionalno protržišno orijentisani, oni ni u predsedničkoj kampanji 2024. godine nisu protivurečili Trumpu, koji je tada govorio da je carina "najlepša reč".

Bloomberg

Proteklih dva i po meseca drugog mandata, Trump Amerikom vlada suštinski isključivo predsedničkim dekretima, za razliku od prvog mandata kada je ipak pokušavao da se drži uobičajenog funkcionisanja vlasti u SAD, gde predsednikova administracija sa predstavnicima većina u oba doma američkog Kongresa blisko sarađuje u skiciranju zakonskih predloga, nastojeći da napravi politički konsenzus oko konačnog predloga zakona koji ide u Predstavnički dom i Senat.

"Ako bi Kongres otežao nametanje i prilagođavanje carina jer bi poslanici morali da potpišu bilo kakve izmene, privreda bi stekla meru sigurnosti koja je od suštinskog značaja za podsticanje poslovnih investicija", ističe Washingthon Post u uredničkom uvodniku u kojem se navodi da su proteklih nekoliko decenija obe političke strane slobodnu trgovinu uzimale zdravo za gotovo. "Nisu se trudili da ubede glasače radničke klase - od kojih su se mnogi osećali kao gubitnici u modernoj ekonomiji - da zapravo imaju koristi od trgovinskih aranžmana koji će sada biti poništeni. Carine su porezi koje plaćaju uvoznici i potrošači. I stvaraju oskudicu, što podiže cene. Ovo nije teško razumeti i utiče na to koliko je porodicama lako da kupuju robu i namirnice."

Cruz: Carine bi mogle da budu 'užasne za Ameriku'

Politički najjači udar za Trumpa je bio taj što se protiv carina oglasio i uticajni republikanac i predsednik Senatskog odbora za trgovinu Ted Cruz, iako nije glasao za rezoluciju koja bi mogla da zaustavi carine za Kanadu, niti pristao da bude predlagač zakonskih predloga o tome da Kongres ima završnu reč o carinama. Cruz, koji sebe naziva Trumpovim "najjačim pristalicom" u Senatu, otvoreno je upozorio na velike rizike, kako za američku ekonomiju, njenu automobilsku industriju i cene za građane, tako i za političku sudbinu Republikanske stranke na izborima na pola predsedničkog mandata.

"Vidim mnogo republikanskih navijača kako refleksno brane ono što radi Bela kuća", rekao je Cruz u svom podkastu "Presuda" (Verdict), upozorivši da bi carine mogle "naštetiti poslovima i naškoditi Americi", kao da i mogle da dovedu do najvećeg povećanja poreza posle "mnogo vremena".

Bloomberg

 

Cruz je istakao da ako carine ostanu na snazi, a druge zemlje odgovore recipročnim carinama - koje neke poput Kine već imaju - to bi moglo biti "užasno za Ameriku". On je dodao da je razgovarao sa jednim od "velike trojke" američkih proizvođača automobila - GM, Ford i Chrysler - koji je rekao da bi carine mogle da povećaju prosečne cene njihovih automobila za 4.500 dolara. On je dodao da postoji zaostajanje u lancu snabdevanja, što znači da cene neće rasti preko noći, ali da bi mogle da se dogode već u junu.

"Ta američka automobilska kompanija mi je rekla da zapravo oni misle da će strane automobilske kompanije imati više koristi nego što bi imale one (američke)", rekao je Cruz, dodajući da bi to moglo poprilično da naškodi republikancima na izborima na sredini Trumpovog mandata kada se bira svih 435 poslanika u Predstavničkom domu i 33 od 100 senatora u Senatu američkog Kongresa, kao i guverneri u 39 od ukupno 50 američkih saveznih država. "Ako uđemo u recesiju - posebno u lošu recesiju - 2026. godina, po svemu sudeći, bila bi politički krvoproliće. Poboljšanja bi mogla biti ogromna, ali negativna strana bi mogla biti ogromna."

Bloomberg

 

Republikanci sa tankom većinom

Ovi Cruzovi komentari sugerišu da bi republikanska odbrana svega što Trump uradi mogla da popusti u Kongresu bar po ovom pitanju - čak i među onima koji sebe smatraju čvrstim Trumpovim saveznicima - ukoliko postane jasno da carine kao posledice imaju previsoku ekonomsku i političku cenu.

Republikanci imaju tanku većinu u Predstavničkom domu, a novija američka istorija pokazuje da partija na vlasti gubi kontrolu nad donjim domom Kongresa na izborima na polovini mandata predsednika iz svojih redova.

U Senatu pak Republikanska stranka u odnosu na Demokratsku ima većinu od 53 naspram 47 mesta, pri čemu su im ugrožena samo dva senatorska mesta, a nadaju se će penzionisanje nekoliko demokratskih senatora njima otvoriti mogućnost da održe većinu u gornjem domu Kongresa.

Da li će demonstracije nešto promeniti

Proteklog vikenda se, kako su preneli brojni američki mediji, značajno uvećao broj demonstranata koji su izašli na proteste pod nazivom "Sklanjaj ruke" usmerene protiv predsednika Donalda Trumpa i njegove politike od društvenih i spoljnopolitičkih do ekonomskih tema. Širom SAD, ali u Londonu, Parizu i Berlinu, kako se tvrdi, organizovano je više od 1.400 protesta kao odgovor na ono što ovaj pokret naziva "neprijateljskim preuzimanjem" i napadom na američka prava i slobode.

Prema pojedinim procenama, na svih tim protestima je ukupno bilo više od pola miliona ljudi, što bi bila najveća manifestacija javnog protivljenja Trumpovoj politici i njegovim napadima na podelu vlasti i osnovne slobode Amerikanaca.

Ove demonstracije izazvale su uvećanu pažnju evropske štampe, pa tako danski dnevno list "Politiken" u njima vidi nadu, tvrdeći da "otpor Trumpovoj politici ubrzano raste na mnogim frontovima, kako iznutra tako i spolja".

"I tako bi trebalo da bude. Što više saginjete vrat nasilnicima poput Trumpa i njegovog brutalnog potpredsednika JD Vancea, to postaje gore. Oni razumeju samo moć. U prvih 75 dana Trump je imao previše laku igru", smatra komentator "Politikena" Marcus Rubin. "Ali sada su se SAD i ostatak sveta konačno probudili i ušli u borbu."

Bloomberg

 

S druge strane, austrijski "Kleine Zeitung" ističe da će protesti vrlo malo promeniti, ističući da im se Trump "samo nasmejao i nastavio svoju partiju golfa".

"Republikanci imaju većinu u oba doma Kongresa. Snage bezbednosti i vojska su pod njegovom kontrolom. Svako ko želi stvarne promene moraće da glasa protiv njega na izborima za dve godine", ističe komentatorka Nina Korna, ali ukazuje da "demokrate još uvek ližu svoj rane i još nisu izaši sa svojim novim strategijama". "Neka Trump nastavi da radi svoje: do sada se pokazao kao svoj najveći neprijatelj."

U tom kontekstu, politikološkinja Marina Pereira Guimaraes ističe pobedu demokratske kandidatkinje Susan Crawford za Vrhovni sud Viskonsina, koji ocenjuje kao "redak izuzetak u trenutnom političkom pejzažu SAD: ovaj put novac nije bio odlučujući faktor".

"Uprkos rekordnom iznosu donacija milijardera, uključujući Elona Muska, koji je uložio više od 21 milion dolara u kampanju konzervativnog kandidata Brada Schimela, glasači su rekli ne", ističe ona u razgovoru za portugalski dnevno list "Publico". "Pobeda Crawford pokazuje da čak uprkos plutokratskoj dominaciji i normalizaciji 'novca za moć', američka demokratija možda nije tako podmitljiva kao što smo mislili."

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar