Putinovo cenkanje sa Trumpom nije oko Ukrajine

Kada je Bela kuća u utorak, posle trodnevnih pregovora na tehničkom nivou u Rijadu, saopštila da su se Rusija i Ukrajina dogovorile o prekidu vatre na Crnom moru, bilo je uočljivo da Kremlj u odvojenom saopštenju navodi i niz preduslova za primenu sporazuma, ukljućujući i ukidanje sankcija ruskim bankama i kompanijama koje se bave izvozom poljoprivrednih proizvoda i veštačkih đubriva.

Iako je i Bela kuća saopštila da će SAD "pomoći u vraćanju pristupa Rusije svetskom tržištu za izvoz poljoprivrednih proizvoda i đubriva, snižavanju troškova pomorskog osiguranja i poboljšanju pristupa lukama i platnim sistemima za takve transakcije", postalo je i očigledno da je i samom predsedniku Donaldu Trumpu jasno da Putinovoj Rusiji u pregovorima nije prioritet da zaustavi ratna dejstva u Ukrajini, već da ostvari svoje geopolitičke i ekonomske interese.

Bloomberg

 

Trump je u intervjuu za američku televiziju Newsmax rekao da je moguće da ruski predsednik pokušava da odloži postizanje potpunog primirja sa Ukrajinom.

"Mislim da Rusija želi da vidi kraj tome, ali može biti da odugovlače sa vremenom", rekao je Trump za Newsmax, dodajući da je u prošosti i sam koristio istu taktiku u svojim poslovima kako bi kupio vreme. "Radio sam to godinama. Znate kada ne želim da potpisujem ugovor. Želim da nekako ostanem u igri, ali možda ne želim to da uradim sasvim - nisam siguran."

Obaveštajci SAD: Putinu i Zelenskom se ne žuri

I američke obaveštajna službe procenjuju da su Rusija, ali i Ukrajina, možda spremnije da produže trogodišnja ratna dejstva nego da žure sa potpunim razrešenjem, uprkos značajnim vojnim i ekonomskim rizicima, čulo se juče u Senatu američkog Kongresa na saslušanju direktora američkih obaveštajnih agencija.

"Lideri zasad verovatno i dalje vide rizike dužeg ratovanja kao manje od onih koje bi donelo nezadovoljavajuće rešenje", navedeno je u najnovijoj nepoverljivoj proceni direktora Nacionalne obaveštajne službe objavljenoj u utorak, preneo je Bloomberg, koji podseća da su zvaničnici Trumpove administracije imali nameravali da postignu potpuni prekid vatre do Uskrsa, to jest do 20. aprila.

Za Putina, "pozitivni trendovi na bojnom polju omogućavaju određeno strateško strpljenje, a za Ukrajinu, ustupanje teritorije ili neutralnost prema Rusiji bez značajnih bezbednosnih garancija sa Zapada moglo bi da izazove reakcije na unutrašnjem planu i buduću nesigurnost", procenjuju američki obaveštajci, koji i dalje vide rizik da bi Putin mogao da pribegne nuklearnom oružju. "Nesposobnost Rusije da postigne brze i odlučujuće pobede na bojnom polju, zajedno sa ukrajinskim udarima unutar Rusije, i dalje izaziva zabrinutost da bi Putin mogao da upotrebi nuklearno oružje."

Međutim, Trump je rekao da lično veruje da bi i Putin i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski želeli da vide kraj borbi, kao i da on lično želi da vidi kraj nasilja, ali i američke potrošnje na pomoć Kijevu.

"Samo želim da vidim da to prestaje. Takođe ne želim da platim", rekao je Trump.

Zelenski je juče istakao da Ukrajina bezuslovno podržava ideju o potpunom prekidu vatre, kao i da će ukrajinske snage odmah poštovati delimično primirje.

"Pokazujemo da želimo da okončamo rat", rekao je Zelenski novinarima u Kijevu. "Kada Rusi počnu da se muče oko toga da ne žele potpuni prekid vatre, već delimičan, i to ne ovde nego tamo, to pokazuje ko zaista želi da produži rat."

Sve se vrti oko žita i đubriva

Iako se u proceni američkih obaveštajaca navodi da bi dugotrajni sukob mogao da ugrozi  rusku ekonomiju i rizikuje "neželjenu eskalaciju sa Zapadom", evropski nezavisni stručnjaci za geostrategiju ukazuju da je aktuelno Putinovo cenkanje zapravo već poznati deo ruske geoekonomske strategije koji je postao očigledan kada je u julu 2023. Rusija "potopila" Crnomorsku incijativu za žito koja je godinu dana omogućavala bezbedan prolaz brodova kojima se izvoze ukrajinske žitarice.

Bloomberg

 

Baš kao i pre dve godine, Rusija zahteva da se ukinu ograničenja za rusku državnu poljoprivrednu banku, Rosselkhozbank, i druge finansijske institucije uključene u trgovinu prehrambenim proizvodima i đubrivima, uključujući njihovo povezivanje sa međunarodnim platnim sistemom SWIFT. Drugim rečima, Kremlj želi da time stvori jedan uspešan presedan za zaobilaženje zapadnih sankcija i, kako ističu pojedini evropski analitičari, "pumpanje devizne likvidnosti u rusku ekonomiju".

"Putin se oseća samouvereno i misli da ima prednost", rekla je Aleksandra Prokopenko, saradnica u Carnegie centru za Rusiju i Evroaziju. "Odugovlačenjem pregovora i proširenjem dnevnog reda, Kremlj izgleda postavlja uslove za buduće razgovore".

Pre početka invazije na Ukrajinu 2022. godine, Rusija je bila jedan od svetskih lidera u izvozu veštačkih đubriva i žita, pri čemu je bila rangirana kao najveći svetski izvoznik pšenice, sa više od petine globalne trgovine. Ali sankcije koje su zbog invazije uvele SAD i Evropska unija, u ogromnoj meri se ograničila Rusiju da prodaje hranu i đubriva u inostranstvu i samim tim joj smanjila državne prihode.

Rizik od naftnog sloma Rusije

A upravo umanjeni prihodi države teraju Putina da mu je preče bar delimično ukidanje sankcija nego primirje u Ukrajini. Naime, Centralna banka Rusije je, kako je prenela agencija Reuters, upozorila rusku vladu i premijera Mikhaila Mishustina da SAD i Organizacija država izvoznica nafte OPEC imaju kapacitet da preplave tržište nafte i izazovu ponavljanje dugotrajnog kolapsa cena iz osamdesetih godina, što je tada doprinelo raspadu Sovjetskog Saveza.

Bloomberg

 

Ruska centralna banka je i ranije navodila cenu nafte kao jedan od rizika za rusku ekonomiju, ali nikada nije bila toliko precizna o tome kako bi mogao da nastane produženi ciklus niske cene nafte. U dokumentu u koji je imao uvid Reuters ne navodi se po kom scenariju bi OPEC i SAD mogle da preplave tržište i kolika je verovatnoća za te rizike, ali je ova novinska agencija imala uvid u slične procene ruskom ministarska ekonomije u kojoj se takođe ukazuje da "značajan rizik predstavlja cena nafte", kao i da je među rizicima "značajno povećanje proizvodnje u SAD i van OPEC-a".

Iako bi SAD mogle dalje da povećaju proizvodnju nafte, lavovski deo povećanja će verovatno doći od drugih proizvođača koji nisu u OPEC-u, kao što su Gvajana, Brazil i Kazahstan, gde globalne naftne kompanije povećavaju proizvodnju, preneo je Reuters.

Inače, Trump je u toku pregovora upozorio da bi mogao da uvede dodatne sankcije Rusiji ako ne bude mirovnog sporazuma, pri čemu je obećao i veću proizvodnju nafte u SAD i pozvao Saudijsku Arabiju, koja predvodi OPEC, da pumpa više nafte kako bi pomogla globalnoj ekonomiji.

Za Rusiju, drugog najvećeg svetskog izvoznika, nafta i gas su njena snaga i slabost otkako su otkrili jedan od najvećih svetskih nalazišta u Zapadnom Sibiru decenijama posle Drugog svetskog rata. Decenijama prodaja nafte i gasa čini ključni izvor za punjenje ruske državne kase.

Nafta se trenutno na svetskom tržištu prodaje za oko 70 dolara po barelu, što ne bi bila tako niska cena za Rusiju da rublja nije ojačala, pa se u martu cena ruske nafte u rubljama kreće za 24 odsto ispod nivoa predviđenog ruskim državnim saveznim budžetom za 2025. godinu.

"Budžet verovatno ne ide dobro, jer je već kraj marta, a mi ne ispunjavamo budžetske parametre koji su planirani za 2025. godinu", rekao je za Reuters Igor Yushkov, profesor na Finansijskom univerzitetu ruske vlade, objašnjavajući da je ruska centralna banka zabrinuta zbog niskih cena nafte i jake rublje.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar