Vlada Bashara al-Assada pala je u nedelju i nastao je potpuni haos u Siriji. Dinastija Assad vladala je Sirijom više od pola veka, a Bashar al-Assad je nasledio vlast 2000. godine, uz obećanja o reformama, samo da bi brutalno potisnuo svoje protivnike u ratu koji je odneo stotine hiljada života. Građanski rat u Siriji zvanično je počeo 2001, a 13 godina kasnije Bashar al-Assad je svrgnut munjevitom akcijom pobunjenika. Ipak, stanje u Siriji još uvek je daleko od normalnog. Novonastalo stanje moglo bi da donese nove i ozbiljne geopolitičke rizike.
Assad je pobegao iz Damaska kada su opozicione snage, predvođene islamistima, ušle u glavni grad. On i njegova porodica stigli su u Moskvu, gde im je ruska vlada odobrila azil, izvestila je u nedelju ruska državna agencija TASS.
Početak sirijskog sukoba 2011. godine proterao je milione ljudi, pokrenuvši migrantsku krizu koja i danas ima odjeka u evropskoj politici. Njeni susedi na Bliskom istoku već se suočavaju s posledicama rata Izraela protiv Hamasa u Gazi i sukoba s Hezbolahom u Libanu.
Rusija ima vojne baze u Siriji i nastojaće da zaštiti svoje interese, ali je Kremlj zauzet ratom u Ukrajini. Iran, koji je u poslednjim mesecima razmenjivao direktne napade s Izraelom takođe je oslabljen. Međutim, arapski zvaničnici ne očekuju da će Islamska Republika odustati od svog uticaja u Siriji bez borbe.
Donosimo detaljan pregled razvoja događaja, te otkrivamo ko je Ahmed Al-Shara (poznatiji kao Abu Muhammad Al-Jolani), vođa munjevite ofanzive koja je srušila Assada.
Opasan vakuum
Više arapskih i američkih zvaničnika reklo je za Bloomberg kako bi vakuum moći, do kojeg je došlo, mogao biti opasan. Sećanja na Libiju Muammara Gaddafija i na Irak pod vođstvom Saddama Husseina još uvek su živa u regionu: u obe zemlje su ti ukorenjeni vladari bili zbačeni u trenucima euforije, samo da bi one, potom, upale u još dublje nemire.
"Haos se očekuje u prelazima, kao i frakcijska, pa čak i krvava konkurencija", rekao je za Bloomberg Bader Al-Saif, pomoćni profesor na Univerzitetu Kuvajt i saradnik na Chatham Houseu. "Sirija nije bila u normalnom stanju više od decenije, podeljena na enklave i sfere uticaja uz društvenu i političku dekadenciju."
Slavlje na ulicama zbog pada vlade Bashara al-Assada | Bloomberg
Šta sledi dalje, zavisiće od toga kako će se razne opozicione snage konsolidovati i kako će strani akteri iskoristiti nastali vakuum moći. Gotovo je sigurno da će privreda, već dovoljno uništena tokom 13 godina građanskog rata, nastaviti da pati.
Ko je Al-Shara
Zauzimanje Damaska predvodila je grupa HTS za oslobođenje Levanta, čime je njen vođa, Sirijac Ahmed Al-Shara, odnosno Al-Jolani iznenada dospeo na vrlo uticajnu poziciju s potencijalnim uticajem na budućnost Sirije.
HTS je, inače, naslednik Fronta Al Nusra, ogranka Al Kaide, koja stoji iza terorističkih napada na SAD, 11. septembra. Al-Jolani se pridružio Al Kaidi, a nakon američke invazije na Irak okupacione snage su ga zarobile i pritvorile.
HTS je na spisku terorističkih organizacija SAD, ali i drugih zemalja. Štaviše, Amerikanci nude nagradu od 10 miliona dolara za informacije o Al-Jolaniju. Njegova prošlost, svakako, otvara niz pitanja o tome koliko je zaista promenio svoje ekstremističke stavove i iskorenio ih unutar HTS-a, piše Bloomberg.
Ahmed Al-Shara, poznatiji pod ratnim imenom Muhammad Al-Jolani | Bloomberg
U poslednje vreme se predstavlja kao umerenija snaga, a donekle se distancirao od svoje prošlosti. Koreni preoblikovanja njegove grupe u HTS datiraju iz 2017. "Kažem, ne sudite po rečima, već po delima. Stvarnost govori sama za sebe. Te klasifikacije su prvenstveno političke i u isto vreme pogrešne", rekao je u intervjuu za CNN 6. decembra.
Čini se kako mu je trenutno misija da šarmira javnost. Ali pre osvajanja Damaska, 42-godišnji militant otkrio je vrlo malo o sebi ili o svom putu da postane islamistički borac.
Jedan od tragova nalazi se u intervjuu za emisiju Frontline PBS-a iz 2021. godine, gde je govorio o drugoj palestinskoj intifadi 2000. godine. "Imao sam 18 ili 19 godina. Tada sam počeo da razmišljam o tome kako mogu da ispunim dužnost odbrane nacije koju su proganjali strani okupatori i osvajači", rekao je tom prilikom.
Bloomberg
Veruje se kako Al-Jolani zapoveda borcima kojih je otprilike 15.000, a očekuje se da će se sada usredsrediti na izgradnju lokalne uprave u novoosvojenim gradovima, uključujući glavni grad Damask, te Alep, Hamu i Homs. Zanimljivo je što su se HTS-u pridružili i borci Nacionalnog oslobodilačkog fronta koji finansira Turska.
Ko su ostale relevantne lokalne snage
Pre svega, tu su ostaci snaga odanih Assadu koje su, uz pomoć Rusije, Irana i libanskog Hezbolaha, dosad uspevale da ograniče teritoriju pod kontrolom vojnih grupa na otprilike trećinu zemlje. Šta će se dogoditi s njima, ostaje otvoreno pitanje.
Tu je, zatim, Sirijska nacionalna vojska. Reč je o pobunjeničkoj grupi koju podržava Turska, a koja sarađuje s drugim pobunjenicima u napadu na režim. Nisu koherentna grupa, ali čini se da dele zajednički cilj svrgavanja režima i obuzdavanja HTS-a.
Bloomberg
Još jedan igrač su Jedinice narodne zaštite. To je oružano krilo Kurdske demokratske unije Sirije, koja traži autonomiju za sirijske Kurde i pokazala je spremnost na saradnju s bilo kojom silom koja može da unapredi taj cilj.
Šta strane sile očekuju u Siriji
Strane sile, uključujući Rusiju, Iran, SAD i Tursku, videle su rat kao priliku za širenje uticaja u zemlji koja se nalazi na geopolitičkim prekretnicama u regionu. Trenutno se gubitnicima smatraju Rusija i Iran, koji su aktivno podupirali Assadov režim. Turska ima potencijalnu korist, dok je pozicija SAD nejasna, s obzirom na prelazak na novog predsednika u januaru 2025.
Rusija, saveznik Sirije iz doba Hladnog rata, preokrenula je rat u korist Assadovog režima bombardovanjem koje je započelo u septembru 2015. godine. Rusija je dugo održavala svoju jedinu vojnu bazu van bivšeg Sovjetskog Saveza u sirijskoj mediteranskoj luci Tartus, a 2017. sklopila je sporazum kojim je osigurala pristup vazdušnoj bazi u blizini Latakije. Međutim, pažnja Rusije je u poslednje vreme usmerena na rat koji vodi s Ukrajinom. Državni medij TASS izvestio je da je Assadu i njegovoj porodici odobren azil u Rusiji.
Asad i Putin | Bloomberg
Iran je poslao svoju elitnu Revolucionarnu gardu u Siriju kako bi osigurao opstanak Assadovog režima, svog glavnog saveznika na Bliskom istoku. Taj savez je Iranu omogućio kopneni koridor kroz Irak i Siriju do Libana, čime je obezbedio lakši transport oružja i opreme do Hezbolaha, koji je znatno oslabljen nakon više od 12 meseci sukoba s Izraelom.
Turska je igrala složenu ulogu u ratu. Isprva saveznik Assada, na početku pobune 2011. godine, a zatim podržavalac sirijskih pobunjenika, Turska je bila deo koalicije predvođene Sjedinjenim Državama protiv Islamske države, ogranka Al-Kaide koji je iskoristio haos sirijskog rata za osvajanje teritorija u toj zemlji i Iraku. Međutim, Turska je više puta napadala najefikasniju kopnenu snagu koalicije, američki naoružane Kurde. Turska smatra Kurde neprijateljem, jer imaju korene u Radničkoj partiji Kurdistana, koja se povremeno bori za autonomnu regiju unutar Turske od 1984. godine.
Donald Trump | Bloomberg
SAD su godinama pružale tajnu podršku sirijskim pobunjenicima koji su se borili protiv režima, ali su napustile taj program sredinom 2017. godine. Inače, igrale su ključnu ulogu u borbi protiv Islamske države vazdušnim napadima na tu grupu 2014. godine, a sledeće godine poslale su kopnene trupe kako bi pomogle kurdskim snagama koje su se borile protiv džihadista. Nakon što je Islamska država izgubila teritoriju koju je kontrolisala u Siriji, SAD su smanjile svoju prisutnost, ali su tamo i dalje zadržale manje snage da bi se borile protiv ostataka radikalne grupe. Međutim, novoizabrani predsednik Donald Trump izjavio je da SAD "ne bi smele da imaju bilo kakve veze" sa Sirijom.
Šta je ostalo od sirijske ekonomije
Četrnaestogodišnji rat naneo je ogroman udarac sirijskoj ekonomiji. Nedostatak pouzdanih podataka otežava precizno određivanje tačne proizvodnje zemlje. Međutim, Svetska banka je 2022. godine procenila da je bruto domaći proizvod Sirije do 2020. godine prepolovljen u odnosu na predratnih oko 60 milijardi dolara, a zemlja je od 2018. godine klasifikovana kao nacija s niskim dohotkom.
Prema podacima Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, zaposlenost je 2020. godine bila na otprilike 50 odsto, a ljudski razvojni indeks Sirije vratio se 35 godina unazad zbog oslabljene obrazovne i zdravstvene službe.
Bloomberg
Sirija je bila mali proizvođač nafte čak i pre izbijanja građanskog rata, gotovo da nije ni zadovoljila sopstvene potrebe za gorivom. Postojao je niski izvoz maslinovog ulja i pistaća, ali to je uglavnom nestalo jer je rat doveo do kolapsa sirijske poljoprivredne proizvodnje. Zemlja je sada poznata po eksponencijalnom rastu ilegalne trgovine drogama, posebno jeftinim amfetaminima poput kaptagona.
Zašto je Sirija postala problematično područje
Kao bivša francuska kolonija, Sirija je stekla nezavisnost nakon Drugog svetskog rata. Godine 1966. grupa iz stranke Baath, predvođena vojnim časnicima iz alavitske manjine, preuzela je vlast. Time je osigurana dominacija te grupe, čija je vera podgrana šijitskog islama, u zemlji u kojoj je oko 74 odsto stanovništva sunitsko. U Siriji takođe žive značajne hršićanske, druške i kurdske zajednice.
Hafez al-Assad, jedna od figura puča iz 1966. godine, izveo je vojni puč u novembru 1970. protiv svojih vojnih kolega i izgradio režim baziran na apsolutnoj moći, kultu ličnosti i brutalnosti prema protivnicima. Nakon što je njegov najstariji sin Bassel poginuo u saobraćajnoj nesreći 1993. godine, Hafez je pripremao svog drugog sina Bashara da ga nasledi.
Hafez al-Assad je preminuo 2000. godine, a njegovog sina su Sirijci i zapadne sile isprva prihvatili kao reformatora.
Bloomberg
Kao deo talasa prodemokratskih nemira poznatih kao Arapsko proleće, u Siriji su izbili protesti u martu 2011. godine. Po uzoru na očevu taktiku, Bashar al-Assad je u obračunu s njima koristio sve dostupne mere, čak i hemijsko oružje. Sukob je, uglavnom, karakterisala podela po sektaškim linijama.
Šta je Assadovo nasleđe
Preuzevši autoritarnu vlast s 34 godine, visok i staložen Assad obećao je da će slediti put reformi i ekonomske liberalizacije. Mnogi Sirijci, kao i arapski i zapadni lideri, bili su voljni da mu pruže priliku, delimično zato što je zračio mladalačkom energijom. U svojim prvim mesecima kao predsednik 2000. godine, naredio je puštanje 600 političkih zatvorenika, od kojih su neki bili članovi zabranjene islamske grupe Muslimanske braće.
Assad je izjavio da Siriji treba konstruktivna kritika, što je tada bila radikalna ideja u zemlji koja je zatvarala političke protivnike. Intelektualci su otvoreno tražili veće građanske slobode i demokratske reforme. Prvi meseci Assadove vladavine optimistično su nazvani Damaškim prolećem.
Bloomberg
Međutim, otprilike godinu nakon što je postao predsednik, vlada je ugasila prodemokratski pokret, bacajući njegove vođe u zatvor. Optužbe su varirale od onih za pokušaj rušenja ustava pa sve do podsticanja sektaških sukoba.
Godine 2005. okupile su se opozicione grupe kako bi izdale deklaraciju kojom su tražili slobodne parlamentarne izbore, nacionalnu konferenciju o demokratiji i ukidanje vanrednog stanja i drugih oblika političke represije. Assad je na to odgovorio zatvaranjem vodećih potpisnika tog dokumenta.
Početak Arapskog proleća 2011. doneo je ulične proteste i u Siriji. Otprilike istovremeno, Arapsko proleće rezultiralo je padom čelnika u Egiptu, Tunisu, Libiji i Jemenu, pod pritiskom ustanka koji se poput požara proširio severnom Afrikom i Bliskim istokom.
Assad je taj scenario želeo da izbegne nasilnom reakcijom prema protestantima, koja je uključivala mučenja, bombe i hemijsko oružje. To je, ujedno, bila meta dugotrajnog građanskog rata koji je dobrim delom iznedrio neke od najradikalnijih grupa, poput Islamske države.
.webp){kind=icon}