Predlog američkog predsednika Josepha Bidena da se uvede minimalni porez za milijardere pokrenuo je brojna pitanja među najbogatijim Amerikancima i njihovim savetnicima.
Glavna briga je kako bi to funkcionisalo u praksi i koje su šanse da će zapravo postati zakon?
Plan, koji podrazumeva oporezivanje finansijskih i poslovnih sredstva ljudi u vrednosti od preko 100 miliona dolara, ima veliku podršku demokratskih glasača. To bi moglo da generiše stotine milijardi dolara novih prihoda od grupe koja tradicionalno koristi poreske zakone da smanji svoje uplate Službi za unutrašnje prihode.
Ovo je nova verzija stare ideje – pre desetak godina, predsednik Barack Obama je predložio tzv. Baffetov zakon, nazvan po Warrenu Buffetu, milijarderu koji je izjavio da mu zakon dozvoljava da plaća manji porez od svoje sekretarice.
Bidenov predlog bi uticao na jako mali deo Amerikanaca. Ipak, nije verovatno da će proći u Kongresu gde Demokrate imaju tanku većinu, jer su mnogi umereni poslanici skeptični u pogledu tako velike revizije poreza.
Ovo su odgovori na neka od najčešće postavljanih pitanja o Bidenovom porezu za milijardere:
Kako bi porez funkcionisao?
Predlog bi zahtevao da poreski obveznici vredni više od 100 miliona dolara plaćaju najmanje 20% na kapitalnu dobit svake godine, bez obzira da li su prodali aktivu radi profita ili je i dalje drže.
Trenutno, porez se plaća samo kada se ostvari dobit – drugim rečima, kada se kompaniji proda akcija ili udeo. Bidenov plan bi podrazumevao da bogataši plaćaju porez i na neostvarenu dobit, što bi prevrnulo dugoročne poreske principe.
Predlog bi zahtevao od poreskih obveznika da prate i prijavljuju svoje ukupno bogatstvo i dobit Poreskoj upravi svake godine. To bi omogućilo da se plaćanja poreza na nerealizovane dobitke rasporede na nekoliko godina. Ljudi sa nelikvidnim vlasništvom, poput preduzeća ili nekretnina, ne bi morali da plate pun porez na dobit dok ne prodaju, ali bi svake godine dugovali naknadu za odlaganje.
Koliko ljudi bi plaćalo ovaj porez?
Granica bogatstva od 100 miliona dolara znači da bi najbogatijih 0.01 odsto Amerikanaca ili oko 20.000 domaćinstava plaćalo ovaj porez.
Bela kuća procenjuje da bi ostvarila prihod od oko 360 milijardi dolara tokom jedne decenije, a preko polovine toga dolazi iz domaćinstava vrednih više od milijardu dolara.
Kako bogati sada izbegavaju plaćanje poreza?
IRS kod trenutno oporezuje samo prihod, a ne dobitak u portfoliju akcija ili ukupnom bogatstvu, a mnogi od najbogatijih Amerikanaca imaju male prihode svake godine u odnosu na svoje ukupno bogatstvo.
Megamilioneri i milijarderi imaju fleksibilnost da biraju kada će prodati svoje vlasništvo i mogu nadoknaditi oporezivu dobit gubicima, odbicima ili drugim beneficijama. Mnogi ne moraju često – ili uopšte – da prodaju jer mogu da pozajme od svog bogatstva kada im je potreban pristup gotovini.
To znači da najbogatiji Amerikanci često mogu da odlažu obaveze poreske uprave godinama, a ponekad i na nedoređeno vreme.
Zašto je ova ideja sve popularnija?
Zagovornici oporezivanja neostvarene dobiti kažu da trenutni poreski zakonik ima jedan skup pravila za većinu Amerikanaca - oni koji se redovno oporezuju kroz zadržavanje plate, a drugi za najbogatije, koji mogu da biraju kada ili da li će platiti.
Prošlogodišnji izveštaj Bele kuće otkrio je da milijarderi u proseku plaćaju poresku stopu od 8,2 odsto, što je daleko manje od srednje klase. Demokrate koje podržavaju ovu ideju tvrde da je to način da se finansiraju nove investicije u sektorima klime, brige o deci i zdravstvene zaštite. Predsednik odbora za finansije u Senatu Ron Wyden je radio na predlozima sličnim Bidenovim i delovalo je da je zagovornik ideje.
Koji su argumenti protiv ovog plana?
Protivnici ideje kažu da bi to izvrnulo dugogodišnja pravila koja oporezuju samo realizovane prihode. Republikanci i neke demokrate kažu da je nepravedno oporezovati takozvani fantomski prihod, ili dobitke na papiru gde nema gotovine.
Poreski stručnjaci kažu da bi ovo bila administrativna noćna mora i za poresku upravu i za one koji moraju da plate porez, kao i da bi dovelo do borbi oko vrednosti imovine koja se teško vrednuje. Pravnici su postavili pitanje da li je to uopšte u skladu sa Ustavom.
Koja je razlika u odnosu na porez na bogatstvo?
Senatori Elizabeth Warren i Bernie Sanders zalagali su se za ideju poreza na bogatstvo tokom primarnih izbora Demokratske partije 2020. godine.
To ide korak dalje od Bidenovog najnovijeg plana - ne samo da bi se oporezovali neostvareni dobici, već bi se stavio i godišnji namet na celokupno akumulirano bogatstvo najbogatijih Amerikanaca.
Biden je tokom kampanje odbacio direktan porez na bogatstvo, ali je etos oporezivanja milijardera od tada postao ključni prioritet politike za demokrate.
Kakvi su politički izgledi za porez na milijardere?
Kratkoročno gledano, nisu sjajni.
U roku od nekoliko sati nakon objavljivanja Bidenovog predloga, senator Joe Manchin, demokrata koji često ima odlučujući glas u domu, odbacio je tu ideju, nazvavši je teškom. Rekao je da više voli druge načine oporezivanja veoma bogatih.
Dugoročno, ideja o oporezovanju nerealizovanih dobitaka će verovatno postati uobičajena tema Demokrata. Koncept je za samo nekoliko godina prešao put od marginalne ideje, popularne samo među veoma progresivnim zakonodavcima, do glavne demokratske ideje.
.webp){kind=icon}
