text size
Predsednik Donald Trump i njegov tim imali su nekoliko crvenih linija koje su koristili da opravdaju američki rat protiv Irana. Na konferenciji za novinare u sredu, Trump ih je uglavnom odbacio.
Objašnjavajući svoju odluku da pristane na privremeni mirovni sporazum, Trump je ponovio svoju tvrdnju da ta zemlja nikada neće dobiti nuklearno oružje. Ipak, zatim je nagovestio da bi Iran trebalo da ima pravo da obogaćuje uranijum, da mu bude dozvoljeno da razvija balističke rakete i da dobije pristup milijardama dolara zamrznutih sredstava.
Te tri stvari bile su u središtu rasprave o tome kako pristupiti Iranu godinama, još od sporazuma iz 2015. godine koji su SAD, pod predsednikom Barackom Obamom i druge velike sile potpisale sa Iranom kako bi ograničile njegov nuklearni program.
I ne samo to: Trump je više puta navodio ta pitanja kao razloge zbog kojih su Obama i prethodni predsednici tako loše uspeli da obuzdaju pretnju koju predstavlja režim u Teheranu.
U događajima koji su mnoge ostavili bez daha, zagovornici oštrijeg pristupa Iranu, uključujući bivšeg potpredsednika Mikea Pencea i bivšu američku ambasadorku pri Ujedinjenim nacijama Nikki Haley, žalili su zbog Trumpove nove vizije, dok su neki od najžešćih kritičara predsednika pozdravili taj potez.
"Radi mnogo stvari zbog kojih je Trump kritikovao Obamu", rekao je Christian Whiton, savetnik Stejt departmenta u administracijama Georgea W. Busha i prvog Trumpa, govoreći o predsednikovim komentarima. "I bez obzira na to da li to zaista misli, poručio im je da neće nastaviti vojne operacije jer bi to izazvalo najgoru recesiju od Velike depresije."
Nacionalni iransko-američki savet je, u međuvremenu, pozdravio ono što je video od Trumpa.
"Mere iz ovog sporazuma ne treba tumačiti kao ustupke, već kao ispravke višedecenijske politike prinude koja je bila potpuni neuspeh i učinila rat neizbežnim", navela je grupa u saopštenju.
Nekoliko sati kasnije, u palati Versaj kod Pariza, predsednik je potpisao takozvani memorandum o razumevanju kojim se okončava rat i ponovo otvara Ormuski moreuz.
Treba ipak imati u vidu da on ima istoriju zauzimanja tvrdog stava koji potom promeni posle nekoliko dana, ponekad čak i nekoliko sati, kasnije. A zagovornici oštrijeg pristupa Iranu možda ne moraju previše da brinu: privremeni sporazum otvara vrata za 60 dana pregovora i Trump još ništa nije prepustio.
Trumpova administracija je takođe saopštila da je Iran toliko ekonomski i vojno oslabljen da su SAD ostvarile svoj cilj smanjenja pretnje i čak otvorile vrata da se zemlja ponovo priključi globalnoj ekonomiji, ukoliko njeni lideri izaberu taj put.
Ali na konferenciji za novinare bilo je mnogo toga što je iznenadilo čak i predsednikove pristalice.
Uzmimo za primer iranski program balističkih raketa. Nekoliko dana nakon što su SAD i Izrael pokrenuli rat protiv Irana krajem februara, ministar odbrane Pete Hegseth rekao je da je cilj SAD-a da "uništi raketnu pretnju" koju predstavlja Iran.
Trump je odbacio tu ideju na konferenciji za novinare kojom je obeležen kraj samita Grupe sedam u Evijanu, u Francuskoj. Čak je ismejao one koji mu daju savete, nazvao ih je "momcima koje volim", rekavši da su fokusirani na pogrešnu stvar opsednutošću balističkim raketama. "Mislim, moraju da imaju neke, jer ih imaju i drugi", rekao je Trump.
"Rakete nisu problem", rekao je Trump novinarima. "One pogode neku manju lokaciju, ali ne raznesu planetu."
Predsednik je zauzeo isti pristup i po pitanju obogaćivanja uranijuma. Godinama su on i mnogi republikanski kritičari Irana postavljali pitanje zašto bi toj zemlji trebalo dozvoliti da obogaćuje uranijum ako, kako tvrdi, ne želi nuklearno oružje. Državni sekretar Marco Rubio rekao je za Fox News u maju da Iran mora da "odustane od obogaćivanja".
Sa Rubiom koji je stajao odmah iza njega u sredu, Trump je jasno stavio do znanja da se više ne slaže sa tim stavom.
"Malo je teško kada ga drugi imaju, susedne države ga imaju, a vi njima ne dozvoljavate da ga imaju za potrebe električne energije i slične stvari", rekao je Trump. "Morate koristiti malo zdravog razuma."
Treća crvena linija koju je Trump prešao odnosila se na zamrznutu iransku imovinu. Ta zemlja ima milijarde dolara na računima u inostranstvu koje su SAD blokirale i bankama zabranile da ih oslobode. Deo opravdanja tokom godina bio je da je Iran vodeći državni sponzor terorizma, koji finansira posredničke grupe kao što su Hezbollah u Libanu i Hamas u Gazi, te da mu se ne može verovati da to neće ponovo činiti.
"To nije naš novac, to je njihov novac, a mi smo ga zamrzli u određenom trenutku", rekao je Trump. "Pretpostavljam da ćemo morati da ga vratimo, znate. Ako ga ne bismo vratili, niko više nikada ne bi ulagao u dolar."
Ta ideja naišla je na snažno protivljenje nekih od najodanijih predsednikovih pristalica, uključujući senatora Teda Cruza, republikanca iz Teksasa.
"Istorija nas uči da davanje milijardi dolara teokratskim ludacima koji žele da nas ubiju nije dobra ideja", rekao je Cruz u intervjuu.
— Uz pomoć Aidana Williamsa
.webp){kind=icon}
