SAD i Iran daleko od dogovora - novi napad dronom pogodio nuklearku u UAE

Deluje da su SAD i Iran veoma daleko od postizanja sporazuma kojim bi bio okončan višenedeljni rat i ponovo otvoren ključni Ormuski moreuz, nakon što je napad dronom izazvao požar u nuklearnoj elektrani u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE), čime je dodatno izražena krhkost primirja.

Iranska poluzvanična agencija Fars objavila je da su SAD postavile pet glavnih uslova za mirovni sporazum, uključujući prebacivanje uranijuma iz iranskog nuklearnog programa u SAD, odbijanje Vašingtona da plati bilo kakvu kompenzaciju koju Teheran traži, kao i odmrzavanje manje od četvrtine suspendovane iranske imovine. Fars nije naveo izvor tih informacija, dok se SAD nisu javno oglašavale o navodnim uslovima.

Istovremeno, poluzvanična agencija Mehr prenela je da Vašington nije ponudio "nikakve konkretne ustupke", dok pokušava da "izdejstvuje ustupke koje nije uspeo da dobije tokom rata, što će dovesti do zastoja u pregovorima".

Napad dronom dogodio se samo nekoliko dana nakon što se američki predsednik Donald Trump vratio sa dvodnevnog samita u Pekingu, gde se sastao sa kineskim predsednikom Xi Jinpingom, saveznikom Irana. Obojica lidera saglasila su se da moreuz - kroz koji je ranije prolazila petina svetske nafte i tečnog prirodnog gasa - treba da ostane otvoren za plovidbu, ali još nema vidljivog napretka ka tom cilju.

Bloomberg

 

Požar je izbio u električnom generatoru izvan unutrašnje bezbednosne zone nuklearne elektrane Barakah u UAE i nije uticao na radiološku bezbednost, saopštila je medijska kancelarija Abu Dabija. Vlasti rade na gašenju požara, u kojem nije bilo povređenih.

Iranske pretnje brodskom saobraćaju u Persijskom zalivu gotovo su zaustavile energetski izvoz iz regiona, podigle globalne cene i dale Teheranu značajnu pregovaračku prednost u razgovorima sa SAD.

Rat SAD i Izraela protiv Irana, koji je počeo 28. februara, odneo je hiljade života, uglavnom u Islamskoj Republici. Odmazde Teherana bile su usmerene na američke saveznike širom Zaliva, uključujući UAE, koji su povremeno izvodili napade na Iran kao odgovor, preneo je Bloomberg.

U Jerusalimu je izraelski premijer Benjamin Netanyahu, obraćajući se kabinetu povodom iranske krize, rekao da će kasnije tokom dana razgovarati sa Trumpom kako bi dobio informacije o poseti Kini. Član Netanyahuvog bezbednosnog kabineta Zev Elkin izjavio je da je Izrael spreman da nastavi napade na Iran ukoliko Trump donese takvu odluku.

"Naravno da imamo mete koje želimo da pogodimo", rekao je Elkin za radio Kan. "Trenutna situacija, uz nastavak američke blokade, takođe odgovara Izraelu jer svakodnevno nanosi veliku štetu iranskoj ekonomiji."

Iranski predsednik Masoud Pezeshkian izjavio je da je njegova zemlja posvećena diplomatskom rešavanju sukoba. Nekoliko energetskih pošiljki uspelo je poslednjih nedelja da prođe kroz Ormuz, a jedan iranski zvaničnik rekao je ovog vikenda da vlasti rade na formalnom zakonu i okviru koji bi omogućio prolaz pojedinim brodovima.

SAD i Kina, dve najveće svetske ekonomije, pokušale su tokom Trumpovih sastanaka sa Xijem da istaknu tačke saglasnosti o sukobu na Bliskom istoku, iako podržavaju suprotstavljene strane.

Po povratku iz Azije, Trump je novinarima rekao da je sa kineskim liderom razgovarao o mogućem ukidanju sankcija kineskim naftnim kompanijama koje kupuju iransku naftu. Ministarstvo finansija SAD poslednjih nedelja pooštrilo je sankcije kako bi izvršilo dodatni pritisak na Teheran tokom pregovora, dok je Peking naložio svojim kompanijama da ignorišu američke mere.

"Doneću odluku u narednih nekoliko dana", rekao je Trump u predsedničkom avionu Air Force One odgovarajući na pitanje da li razmatra ukidanje sankcija. "Razgovarali smo o tome", dodao je.

Trump je u intervjuu za Fox News rekao da su tri kineska tankera koja su ove sedmice prošla kroz Ormuz sa iranskom naftom to učinila zato što su im SAD to dozvolile.

 

Iranska državna televizija prethodno je prenela da je više od 30 brodova dobilo dozvolu za prolazak kroz moreuz od srede uveče, pozivajući se na zvaničnika mornarice Iranske revolucionarne garde.

Bela kuća suočava se sa ozbiljnom dilemom: kako ponovo otvoriti moreuz, oboriti globalne cene energije i okončati sve zamršeniji sukob koji je izazvao najveći poremećaj u snabdevanju naftom u istoriji, uoči kongresnih izbora u novembru.

Cena brenta skočila je oko 50 odsto od početka rata, dok trgovci strahuju od nove eskalacije sukoba između SAD i Irana nakon što Trumpova poseta Kini nije donela konkretan napredak u planu za ponovno otvaranje Ormuza.

Pakistanski ministar unutrašnjih poslova Mohsin Naqvi doputovao je u subotu u Teheran, gde se sastao s iranskim kolegom. Razgovarali su o bilateralnim odnosima i mogućnostima nastavka mirovnih pregovora između SAD i Irana, u kojima Pakistan ima ulogu glavnog posrednika, prenela je poluzvanična agencija Tasnim.

Iranski visokoobogaćeni uranijum, čija lokacija nije poznata još od američko-izraelskog bombardovanja u junu prošle godine, ostaje jedna od glavnih prepreka za postizanje mirovnog sporazuma.

Član izraelskog bezbednosnog kabineta Elkin izjavio je da obogaćeni uranijum nije van domašaja. "Svakako bi moglo da se dođe do njega, ukoliko postoji volja", rekao je.

U međuvremenu, izraelska ekonomija zabeležila je pad u prvom kvartalu godine, nakon što su posledice rata u Iranu dovele do višenedeljnih bezbednosnih obustava poslovanja. Predsednik iranskog parlamenta Mohammad Bagher Ghalibaf imenovan je za specijalnog izaslanika Irana za odnose sa Kinom, prenela je agencija Fars.