Putin obeležio Paradu pobede nakon što je Trump posredovao u primirju u Ukrajini

Ruski predsednik Vladimir Putin održao je u subotu relativno skromnu vojnu paradu povodom Dana pobede nad nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu, nakon što je predsednik SAD Donald Trump posredovao u postizanju trodnevnog primirja između Rusije i Ukrajine.

Tradicionalna proslava Dana pobede na Crvenom trgu u Moskvi održana je bez prikaza teške vojne tehnike prvi put od 2007. godine, iako je organizovan prelet avijacije. Kontingent severnokorejskih vojnika pridružio se ruskim snagama na trgu, na kojem su se prvi put pojavile i jedinice za upravljanje dronovima.

 

U obraćanju okupljenima, Putin je pokušao da povuče paralelu između pobede Sovjetskog Saveza u Drugom svetskom ratu i sopstvenog rata u Ukrajini, koji je sada ušao u petu godinu, iako nije poimence pomenuo zemlju koja je zajedno sa Sovjetskim Savezom učestvovala u porazu nacista 1945. godine.

Ukrajina je "naoružana i podržana od celog NATO bloka", rekao je Putin, ne pominjući da je upravo Rusija započela invaziju punog obima u februaru 2022. godine. Rusi "imaju zajednički cilj. Svako daje lični doprinos pobedi", rekao je.

General-pukovnik Andrey Mordvichev, komandant Kopnene vojske Rusije koji je na tu funkciju postavljen pre oko godinu dana, prvi put je predvodio paradu na Crvenom trgu. Ranije je komandovao ruskim snagama koje su zauzele Marijupolj na početku invazije, a kasnije i Avdijivku na istoku zemlje.

Parada je protekla bez incidenata nakon višednevnog rasta tenzija između Rusije i Ukrajine, sve dok Trump kasno u petak nije iznenada objavio primirje. Kako je naveo, prekid vatre traje od 9. do 11. maja.

Rusija je upozorila da će gađati centralni deo Kijeva ukoliko Ukrajina pokuša da omete obeležavanje Dana pobede. Rusko ministarstvo spoljnih poslova čak je savetovalo stranim ambasadama da evakuišu diplomatsko osoblje i građane iz ukrajinske prestonice.

Bloomberg

Ministarstvo odbrane u Moskvi prošle nedelje je saopštilo da će parada 9. maja biti održana bez tenkova, raketnih lansera i druge vojne opreme zbog straha od mogućeg napada ukrajinskih dronova. Izostali su i kadeti vojnih škola i omladinskih ustanova.

U ponedeljak je dron pogodio luksuznu stambenu zgradu oko šest kilometara od Kremlja, što je redak napad u ruskoj prestonici, jer protivvazdušna odbrana obično presreće projektile van grada. U petak se Rusija suočila sa masovnim napadom dronovima, pri čemu su ukrajinski udari obuhvatili područja od juga Rusije do Urala, oko 1.700 kilometara od granice.

U jednom od napada oštećena je administrativna zgrada centra za kontrolu vazdušnog saobraćaja u Rostovu na Donu, što je na veći deo dana obustavilo rad aerodroma u 13 gradova na jugu Rusije i pogodilo najmanje 14.000 putnika.

Putin je ranije jednostrano proglasio primirje za 8. i 9. maj, a Ministarstvo odbrane saopštilo je da očekuje da će ga Ukrajina poštovati.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski predložio je, umesto toga, primirje koje bi počelo 5. ili 6. maja i bilo produženo ukoliko Rusija obustavi neprijateljstva. Međutim, ponoćni rok je istekao, a obe strane nastavile su međusobne napade.

Nijedna strana nije prijavila ozbiljnije incidente tokom noći nakon što je Trump objavio primirje. Moskva i Kijev su se, prema rečima američkog predsednika, takođe saglasili da razmene po 1.000 ratnih zarobljenika.

Nije bilo razgovora o produženju primirja nakon 11. maja, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov. Moskva, kako je naveo, nije videla Trumpove komentare o mogućem produženju i zasad nije planiran novi telefonski razgovor između dvojice lidera.

Među svetskim liderima sa kojima je Putin trebalo da se sastane u subotu bili su premijer Slovačke Robert Fico i malezijski kralj Sultan Ibrahim Iskandar. Sastao se i sa liderima bivših sovjetskih republika, uključujući predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka, predsednika Kazahstana Kassym-Jomarta Tokayevog i predsednika Uzbekistana Shavkata Mirziyoyevog.

Mnogi regionalni centri u Rusiji ove godine su smanjili obim obeležavanja ili ga potpuno otkazali. Među njima je i Perm, grad na Uralu udaljen oko 1.500 kilometara od granice, koji je Ukrajina počela da gađa tek u aprilu, nakon povećanja dometa svojih dronova.

Uoči 9. maja ruske vlasti privremeno su obustavile mobilni, a povremeno i fiksni internet u pojedinim gradovima, navodeći bezbednosne razloge. Moskva je od 5. maja pa do kraja subote imala prekide u mobilnom internetu.