.webp){kind=icon}
Vladajuća Škotska nacionalna partija (SNP) želi da organizuje drugi referendum o nezavisnosti Škotske u drugoj polovini naredne godine uprkos tome što statistika ne ukazuje na to da bi glasači izabrali da izađu iz Ujedinjenog kraljevstva (UK).
Premijerka Škotske Nicola Sturgeon najavila je da želi da održi drugi referendum o nezavisnosti 23. oktobra 2023. godine. Prethodni referendum za škotsku nezavisnost održan je 18. septembra 2014.
Premijer UK Boris Johnson je već odgovorio da se protivi održavanju novog referenduma koji su konzervativci i odobrili pre osam godina kao temu o kojoj će se odlučivati „jednom u ovoj generaciji“. Međutim, Johnsonov portparol je najavio da će vlada svakako pažljivo proučiti novi predlog Nicole Sturgeon.
Naime, Stugeon nije samo tražila novo glasanje. Ona se i obratila Ustavnom sudu UK kako bi saznala da li pravno ima mogućnost da raspiše referendum bez odobrenja Londona. U govoru u Škotskom parlamentu, dalje je rekla da i ako ne dobije odobrenje da održi referendum krajem 2023, SNP će smatrati izbore koji treba da se održe posle toga „defakto referendumom“ jer će svoju platformu zasnivati isključivo na nezavisnosti.
U svom tekstu za Bloomberg Opinion, Therese Raphael je navela da su šanse da Ustavni sud presudi u korist SNP male. „Ona možda i ne želi pravu bitku za nezavisnost sada, ali svakako smatra da je dobrodošla bitka na temu održavanja referenduma. Pravnim i političkim potezom, ona će motivisati trupe SNP, pokupiti simpatije na račun toga što Škoti vole da mrze Borisa Johnsona, a pritom će skrenuti pažnju sa ozbiljnijih problema u državi“, napisala je. Ona smatra da Škotska pre mora da radi na socijalnim i ekonomskim reformama nego na referendumu.
Statistika takođe podržava tezu da sada nije savršen trenutak za održavanje referenduma o nezavisnosti. Iako je ljutnja SNP zbog izbacivanja Škotske iz Evropske unije (EU) velika jer je većina Škota bila protiv Bregzita 2016. godine, istraživanje koje je objavio YouGov u junu pokazuje da nezavisnost nije prioritet glasača. Samo 16 odsto glasača je navelo nezavisnost kao jednu od tri teme koje bi trebalo da budu prioritet škotska vlade. Škote danas mnogo više interesuju ekonomija, zdravstvo i obrazovanje, pokazuje ovo istraživanje.
Pritom, čak 59 odsto Škota reklo je u istraživanju koje je YouGov sproveo u maju da ne treba održati referendum o nezavisnosti 2023. godine. Pored toga, isto istraživanje ukazuje na to da bi danas rezultati glasanja o nezavisnosti Škotske bili isti kao pre osam godina.
Ostaje da se Ustavni sud izjasni o opsegu vlasti u Edinburgu i kako će se Boris Johnson nositi sa pitanjem referenduma na duge staze.
Referendumi u UK – nasleđe Davida Camerona
UK nije država koja tradicionalno organizuje referendume. Makar to nije bila do pre nekih 10 godina.
Prvi referendum o škotskoj nezavisnosti odobrio je bivši premijer David Cameron, koji je u nizu presedana za vreme svog mandata odobrio nekoliko ključnih referenduma koji su drastično promenili odnose u Evropi, a pri tom se ni njemu nisu politički isplatili.
Prvo je 2013. godine podržao održavanje referenduma na Foklandskim Ostrvima (u Argentini poznatih kao Malvini) na kom je čak 99,8 odsto glasača izabralo da ostanu prekomorska teritorija UK. To je bio uspeh za Camerona, ali je bio i očekivani uspeh jer na Foklandima žive pretežno britanski vojnici i drugi zaposleni ministarstva odbrane UK.
Bloomberg Mercury
Posle toga je 2014. godine došao na red referendum za nezavisnosti Škotske. U tom trenutku, analitičari su procenjivali da je Cameron i doneo odluku o održavanju referenduma jer je smatrao da će Škoti odlučiti da ostanu u UK – to se i desilo, ali je bilo mnogo neizvesnije nego na Foklandima. Pobedu ostanku u UK donelo je 55 odsto glasača, dok je 45 odsto želelo nezavisnost. Pri tom je jedan od glavnih argumenata strane koja je želela da Škotska ostane, uključujući i konzervativce, bio da će ostankom u UK, Škotska ostati u EU.
Treći Cameronov referendum doneo je najveći šok. Bregzit. Cameron je lično bio protiv izlaska UK iz EU, a sadašnji premijer Johnson, iako deo iste partije, bio je veliki zagovornik Bregzita. Te 2016. godine pobedio je izlazak iz EU sa 52 odsto glasova, dok je 48 odsto bilo za ostanak u EU.
Cameron je ubrzo posle objavljivanja rezultata objavio svoju ostavku, a nasledila ga je Theresa May, koja je započela proces izlaska iz EU, ali prolazeći kroz niz međupartijskih i partijskih nesuglasica i ona napustila kada je dala ostavku 2019. godine. Johnson je, kao neko ko je zastupao Bregzit, preuzeo kormilo.
