.webp){kind=icon}
Stanovništvo Srbije godinama potresa kombinacija negativnitnih tendencija - prirodnog priraštaja, starenja i migracionog salda, pa ne treba da nas čudi procena Republičkog zavoda za statistiku (RZS) da smo u protekloj deceniji izgubili oko 400 hiljada ljudi.
Taj broj je još uvek samo na nivou procene jer, iako je prošle godine trebalo da saznamo tačan broj stanovnika u Srbiji prvi put nakon deset godina, popis stanovništva je odložen za oktobar.
Demograf Goran Penev objasnio je za Bloomberg Adriju da je problem još veći jer su svi procesi koji oslikavaju nepovoljnu demografsku sliku dugoročni i nema naznaka poboljšanja.
"Stanovništvo Srbije se kontinuirano smanjuje od početka 21. veka, neto emigracija je nakon 2000. godine sve veća", rekao je Penev.
Prema podacima RZS-a, broj umrlih u Srbiji prošle godine iznosio je skoro 136.000, što je rast od 18 odsto u odnosu na prvu godinu pandemije. Drugim rečima, Srbija je tokom prošle godine zbog negativnog prirodnog priraštaja svakog dana ostajala bez 202 stanovnika.
Migracije
Iako je negativan prirodni priraštaj tipičan za Evropu, Srbija na listu problema dodaje i problem negativnog migaracionog salda, a posebno emigracija radnosposobnih, visokoobrazovanih ljudi.
"Negativan prirodni priraštaj je prisutan i u nekim najrazvijenijim evropskim zemljama, kao što su Nemačka, Italija i Španija. Međutim, negativno dejstvo većeg broja umrlih od broja živorođenih na kretanje ukupnog stanovništva potpuno je neutralisano pozitivnim migracionim saldom", rekao je Penev.
Vera Gligorijević sa odseka za demografiju na Geografskom fakultetu rekla je da u slučaju Srbije malobrojni imigranti ne utiču značajno na reprodukciju radne snage.
"Njihov je uticaj osetniji kada su u pitanju zarade i nelojalna konkurencija domaćim radnicima u pojedinim sektorima, na primer u sektoru građevinarstva, ali ako želimo da se oslonimo na migracije kao mehanizam za ublažavanje nedovoljne reprodukcije radne snage, bojim se da za to nema preduslova", istakla je Gligorijević.
Ona je dodala da je Srbija po broju visokoobrazovanih lica ispod proseka EU, pa se tako na primer kod lica od 30 do 34 godine (što je mlado, najškolovanije stanovništvo) udeo visokoobrazovanih kreće od 45 odsto u većini zemalja EU, dok je u Srbiji 33, a u Sloveniji 47 odsto. "Zbog toga naša predstava da imamo kvalifikovanu radnu snagu i ne stoji baš. S druge strane, nema dovoljno kvalitetnih poslova za sve visokoobrazovane", zaključila je Gligorijević.
Starenje stanovništva
Još jedno pitanje od milion dolara je kako povećati deo mladih u stanovništvu koji je iz godine u godinu sve manji.
"Prema najnovijim procenama Republičkog zavoda za statistiku, broj starijih od 65 ili više godina je za gotovo 10 odsto veći od broja lica mlađih od 20 godina. Tako u 2021. godini, Srbija sa preko petine stanovništva starijeg od 65 godina i prosečnom starošću od oko 44 godine, spada u grupu od desetak demografski najstarijih zemalja Evrope i sveta", rekao je Penev.
Problem se prenosi i na polje tržišta rada, a Gligorijević je istakla da se udeo starijih radnika (od 55 do 64 godine) duplirao od 2004. godine do danas, kada iznosi 18 odsto.
Objasnila je da su te grupe brojnije od današnjih ulazećih generacija, kao i da su njihove stope aktivnosti veće usled reformi penzionog sistema i podizanja i pooštravanja uslova za starosne i invalidske penzije.
Ekonomske posledice
Dugoročno gledano, manji broj stanovnika bi mogao da zada glavobolje i penzionerima i radnosposobnim licima, ali i poslodavcima u potrazi za visokoobrazovanom radnom snagom.
"U strukturi radne snage mladi učestvuju sa svega 15 odsto, a mladima na tržištu rada smatramo lica stara između 15 i 29 godina", navela je Gligorijević. "Neaktivna radnosposobna lica su veliki izazov za ekonomske politike naše zemlje - treba uposliti radno sposobno stanovništvo, pa tek onda upravljati migracijama".
Podaci Zavoda pokazuju da je kontingent mladih od 15 do 24 godine nastavio da pada u 2021. godini, i to 1,5 odsto u odnosu na 2020. godinu.
Prema rečima Gigorijević, starenje neminovno vodi većim nametima na zarade i restrikcijama socijalnih davanja, što u uslovima niskih zarada povećava stopu rizika od siromaštva.
"Radićemo duže, a penzije i zarade će biti manje. Ako je sve manji broj lica koja rade, a sve više neaktivnih, onda i manji broj radnika izdržava više penzionera, ali često zaboravljamo da radnici izdržavaju i sebe i decu. To je trostruko opterećenje", rekla je ona.
