NIS saopštio šta mu je dozvoljeno da radi posle odlaganja sankcija

Naftna industrija Srbije (NIS) oglasila se povodom odlaganja američkih sankcija prema tom preduzeću, precizirajući šta dokument (licenta) koji im je tim povodom dostavilo Ministarstvo finansija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) znači za njihovo dalje poslovanje.

Kako se navodi u NIS-ovoj objavi od četvrtka, licenca omogućava nesmetano obavljanje sledećih aktivnosti:

• Održavanje poslovanja, ugovora i drugih sporazuma koji uključuju NIS ili njegova operativna zavisna društva;

• Izvršenje svih transakcija sa NIS i njegovim operativnim zavisnim društvima, koje su usmerene na ispunjenje ugovora;

• Otuđenje ili prenos, ili omogućavanje otuđenja ili prenosa duga ili kapitala izdatih ili garantovanih od strane NIS-a ili operativnih zavisnih društava (pokriveni dug ili kapital) na lice koje nije iz SAD;

• Omogućavanje, kliring i izmirenje trgovine pokrivenog duga ili kapitala po nalozima plasiranim pre 16 sati po istočnom standardnom vremenu, 10. januara 2025;

• Izvršenje ugovora o finansijskim derivatima (usmereni na njihovo ispunjenje i njihov prestanak ("wind-down")) a koji su sklopljeni pre 16 sati po istočnom standardnom vremenu 10. januara 2025. godine i koji (i) uključuju NIS ili njegova operativna zavisna društva kao drugu stranu ili (i) su povezani sa pokrivenim dugom ili kapitalom;

• Zvanične poslove diplomatskih ili konzularnih predstavništava van Ruske Federacije koji uključuju NIS ili operativna zavisna društva.

"Period odlaganja sankcija NIS će iskoristiti da u saradnji sa akcionarima nastavi da radi na pronalaženju rešenja koje će dugoročno omogućiti nesmetan rad kompanije i obezbeđivanje energetske stabilnosti Republike Srbije", izjavili su iz tog preduzeća. Dodali su da njihovi prioriteti, kao i do sada, ostaju uredno snabdevanje domaćeg tržišta svim vrstama naftnih derivata, očuvanje redovnog poslovanja i briga o zaposlenima.

Snabdevenost lanca benzinskih stanica NIS-a je redovna, istakli su, a Rafinerija nafte Pančevo funkcioniše u normalnom režimu rada, te na tržište isporučuje sve neophodne naftne derivate. "NIS će sa svoje strane učiniti sve da se u najkraćem mogućem roku prevaziđe manji broj poteškoća u vezi sa platnim prometom do kojeg je došlo na benzinskim stanicama NIS-a usled primene sankcija od određenih institucija."

JANAF može da nastavi sa transportom

Podsetimo, Jadranski naftovod (JANAF) je posle odluke da sankcije NIS-u budu odložene dobio dozvolu Odeljenja za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija, da nastavi transport nafte ovoj kompaniji. Transport nafte za NIS biće nastavljen u narednih 30 dana, izjavio je Vladislav Veselica, član uprave hrvatskog operatera naftovoda.

"Verujemo da će se u narednom periodu stvoriti uslovi da dobijemo sve dozvole kako bismo mogli da nastavimo sa redovnim poslovanjem", rekao je Veselica, preneo je Bloomberg.

Da je Srbija dobila dodatnih 30 dana za Naftnu industriju Srbije, objavio je u četvrtak ujutru na Instagramu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je napisao da je to još jedna dobra vest za građane, a objavio je dokument američkog ministarstva finansija u kojem se objavljuje ta odluka.

 

Očekivalo se da će sankcije stupiti na snagu u četvrtak u šest sati ujutru.

Đedović Handanović: Amerikanci shvataju značaj NIS-a 

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je vlada noćas dobila informaciju od američkog OFAC-a, da su usvojili zahtev za odlaganje sankcija.

"Amerikanci su naveli da shvataju značaj NIS-a za našu ekonomiju, za naše građane, ali i za regionalnu energetsku stabilnost, kao i da je NIS isto vitalan za funkcionisanje nekih najvažnijih aktivnosti u našem društvu, kao što su zdravstveni sistem, policija i drugo", rekla je ministarka Đedović Handanović za Tanjug.

Naglasila je da se ova dozvola od američke administracije odnosno odlaganje sankcija NIS-u na 30 dana, ne odnosi na američke državljane i na američki finansijski sistem.

"Tako da sve osobe koje imaju, na primer, pasoš Sjedinjenih Američkih Država, neće moći da nastave da posluju sa NIS-om ukoliko su to ranije činila odnosno biće predmet rizika da dođu na listu sankcija OFAC-a, to se ne odnosi ni na koga drugog", rekla je ministarka.

NIS

 

NIS je početkom februara uputio zvaničan zahtev Odeljenju za kontrolu strane imovine (engl. Office of Foreign Assets Control - OFAC) američkog ministarstva finansija za odlaganje sankcija, što su podržale vlade Srbije i Mađarske. 

                      

Sankcije OFAC-a, Kancelarije za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija prema Naftnoj industriji Srbije trebalo je da stupe na snagu 27. febuara, 45 dana nakon zvanične najave uvođenja. Srbija je tražila odlaganje od 90 dana, a iz Vašingtona je stigla vest da se odlaže na 30 dana. O tome šta odlaganje sankcija govori, koliko je to ekonomska, a koliko politička odluka i da li za mesec dana mogu da se reše svi problemi u vezi sa ruskim vlasništvom u NIS-u, za TV Bloomberg Adria govorio je stručnjak za energetiku Aleksandar Kovačević. Iz Amerike je izričito traženo da u NIS-u ne bude ruskog udela. Određeni broj preduzeća u Evropi ima značajan ruski udeo u strukturi vlasništva. Neka od njih su prestala da rade, neka su izmenila vlasništvo, a neka su nastavila da rade. Postavlja se pitanje kakav je efekat tog vlasništva na ono što se zove ratni napor ili na prihode ruske države koji mogu biti upotrebljeni u tu svrhu. "Gde se NIS nalazi u svemu tome je ozbiljno pitanje koje bi fiskalni analitičari u Srbiji morali da razmotre. Druga dimenzija je naša sigurnost snabdevanja. Ako se nađemo u situaciji da iz bilo kog političkog ili strateškog razloga koji se dešava u trećim zemljama naša sigurnost snabdevanja bude pogođena, to zahteva ozbiljnu intervenciju u strukturi tržišta. Za mene je teško shvatljivo da na jednom tržištu ima 50-ak preduzeća u maloprodaji i prodaji na veliko i da ona odjednom nisu u stanju da povećaju svoje udele na tom tržištu", rekao je Kovačević, dodajući da postoji i dimenzija koliko goriva uopšte trošimo u odnosu na nacionalni proizvod. Komentarišući odluku da Gazprom Neft i Gazprom promene udele u vlasništvu, Kovačević je rekao da mu je zanimljivo kako se to uopšte desilo, da li je bilo ponude prodaje akcija malim akcionarima, ističući da u akcionarskom društvu svi akcionari treba da imaju jednak tretman i pristup mogućnosti da kupe akcije ako neko želi da ih proda. Nacionalizacija je jedna opcija promene vlasništva, koja je veoma komplikovana, dok je druga opcija ulazak neke nove kompanije u vlasništvo. "Postavio bih pitanje - ako je MOL spreman da agresivno nastupi na tržištu Srbije sa povoljnom ponudom goriva dobrog kvaliteta, kolika je onda vrednost NIS-a? Ovde je tržište vrlo osetljivo", rekao je Kovačević, napominjući da MOL ima složenu i zanimljivu poziciju, s obzirom na to da ima vlasništvo u hrvatskoj kompaniji INA, ima ugovor sa JANAF-om, ima rafineriju u Rijeci, u Mađarskoj, ima prijateljske odnose sa Srbijom. OMV takođe ima zanimljivu vlasničku strukturu, u kojoj su austrijska država, ali i investicioni fondovi Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su finansijski i resursno sposobni da pokriju tržište. "Na našem tržištu se pojavljuju još neka preduzeća, slovenački Petrol, grčka preduzeća. Prisutan je i Shell i postoji čitav niz različitih mogućnosti", navodi Kovačević.

  

 

U sredu u toku dana bez detaljnih objašnjenja NIS je saopštio da su kompanije Gazprom Neft i Gazprom, obe sa sedištem u Rusiji i vlasničkim udelima u Naftnoj industriji Srbije (NIS), odlučile da promene odnos tih udela. Gazprom Neft dosad je držao 50 odsto vlasništva u NIS-u (81.530.200 akcija), dok će prema novom dogovoru taj udeo biti spušten na približno 44,85 odsto (73.132.589 akcija). Sa prebacivanjem ovih 5,15 odsto Gazpromu, potonji će imati 11,3 odsto udela (18.433.298 akcija) u vlasništvu NIS-a, objavio je NIS u regulatornim podnescima Beogradskoj berzi. Podsetimo, Gazprom je dosad imao 6,15 odsto akcija NIS-a (preciznije, njih 10.035.687).

Kako je Bloomberg Adria već pisala, Gazprom Neft je od kupovine 2009. godine bio vlasnik 56 odsto akcija, ali kada su mu uvedene sankcije Evropske unije (EU) zbog rata u Ukrajini, u maju 2022. Gazprom je kupio 10 miliona akcija NIS-a i stekao udeo od oko šest odsto, tako da su se evropske sankcije zaobišle jer su se odnosile na naftne kompanije koje imaju više od 50 odsto udela. Na taj način je Gazprom Neft ostao vlasnik 50 odsto akcija, a Gazprom, protiv koga nisu uvedene sankcije EU, stekao je 6,15 odsto. Nepunih 30 odsto nalazi se vlasništvu države Srbije, dok je ostatak kapitala u rukama manjih investitora i malih akcionara, građana i zaposlenih.

 

 

Međutim, zasad ostaje nejasno šta se dobija prebacivanjem nešto više od pet odsto udela sa Gazprom Nefta na Gazprom, imajući u vidu da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije naveo da američke mere podrazumevaju "potpuni izlazak ruskog interesa iz NIS-a".

U sredu je ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović, govoreći o sankcijama NIS-u, ocenila da nema mesta panici i strahu. "Nastavićemo da nadgledamo tržište i snabdevanje i da radimo na tome da pumpe neometano rade i da građani mogu da toče gorivo kao i dosad. Nema razloga da građani prave zalihe", kazala je ona u razgovoru za RTS, dodavši da državne institucije preduzimaju sve mere da obezbede da ne dođe do promena u tom pogledu i da građani mogu da nastave da plaćaju na NIS-ovim pumpama kao što su to činili i dosad. Proteklih dana se spekulisalo da bi moglo da se plaća gotovinom ili Dina karticama.

Depositphotos

 

Mol spreman da pomogne

Podsetimo, Mađarska energetska kompanija Mol Group nedavno je saopštila da je spremna da duplira svoje isporuke Srbiji kako bi pomogla zemlji zbog najavljenih sankcija. 

Inače, ovog ponedeljka Mol je potpisao ugovor sa Jadranskim naftovodom (JANAF) za transport 2,1 milion tona nafte do kraja 2025. i ugovor o skladištenju nafte na terminalima Omišalj i Sisak do 2027. godine. Preko JANAF-a se dosad vršio najveći deo uvoza nafte u Srbiju i ugovorena količina bila dovoljna da se pokrije skoro dve trećine potrebne dodatne sirove nafte za 2025. Poslednji finansijski izveštaj Mola ukazao je na to da ni njima trenutno ne cvetaju ruže, budući da su podaci pokazali blagi pad prihoda od prodaje i dvocifren rast duga.

Bloomberg Adria već je detaljno pisala o tome ko bi sve mogao biti pogođen merama SAD prema NIS-u, a koje neće pogoditi samo energetski sektor, već posledično i entitete u transportu, poljoprivredi i u drugim sektorima, poput bankarskog sektora i sektora osiguranja.

-  U pisanju teksta pomogla Ana Ristović.

(Ažurirano kroz ceo tekst.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar