.webp){kind=icon}
Bosa, u beloj spavaćici i razbarušene plave kose koja je do tada uvek bila savršeno uredna, popela se na vrh svoje bele kule. Dezorijentisana, polila se benzinom, a zatim je zapalila svoje telo i skočila. Na mračnom avgustovskom nebu nekoliko trenutaka videla se samo vatra, a zatim se sa žutom letnjom travom stopio pramen njene plave kose. Od tada su mnogi na svetog Iliju videli njenu senku kako nesrećno posmatra dom koji nije mogla da izgubi, a u kosama koje već mnogo godina brinu o tom ušuškanom dvorištu se i dalje katkad nađe pramen plave kose umesto trave.
Ovo nije obična bajka, već legenda o dvorcu Kapetanovo, koji se nalazi u selu Stari Lec. To je jedan od zaštićenih dvoraca u Srbiji koji čeka svoj sledeći život, ali nikako da ga dočeka. Turistički vodiči obožavaju ovakve priče, ali godinama nemaju prilike da ih pričaju. U posete dvorcima u Srbiji idu samo oni koji su veoma znatiželjni, odvažni i imaju mogućnosti sami da se organizuju – i ponekad preskoče neki žbun ili ogradu.
Bloomberg Adria
U maju je potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković u Parizu ponovo pokrenula priču o vraćanju starog sjaja ovakvim objekatima u zemlji i najavila je obnavljanje saradnje sa Francuskom po pitanju restauracije 118 dvoraca i palata na teritoriji Srbije. Ona je posebno istakla da bi obnavljanje ovih zdanja doprinelo turističkom potencijalu zemlje i pokazalo "nov, zreliji odnos prema našoj istoriji i negovanju kulture sećanja, čime se jača svet o nacionalnom identitetu i oslanja na kulturnu baštinu kao potencijalu budućeg razvoja".
Gojkovićeva je dodala da neke od ovih velikih građevina treba da postanu muzeji, restorani, vinarije ili lokaliteti namenjeni filmskoj industriji.
Dok se govori o tome, nailazimo na dva problema. Kao prvo, mnogi dvorci u Srbiji hitno moraju da se restauriraju jer postoji ozbiljna opasnost od njihovog urušavanja, što može biti teška i skupo popravljiva šteta na kulturnim dobrima, ali i velika opasnost po turiste koji prkose zatvaranjima. Kao drugo, čak i neki dvorci koji su godinama bili otvoreni, danas su zatvoreni za javnost ili se tek ponekad otvore.
Restauracija dvoraca u Srbiji
Problem restauracije je velik i uključuje bolne priče o nacionalizaciji, zatvaranju fabrika i mnogih propalih priča, što ličnih, što privrednih. Na primer, Špicerov dvorac u Beočinu - koji se pojavio u mnogim filmovima, a najskorije u migrantskoj priči u filmu "Strahinja Banović" Stefana Arsenijevića – služio je porodici Špicer, vlasnicima beočinske cementare, za brojne balove od kada je sagrađen 1898. Posle toga je bio sedište nacističke komande u Drugom svetskom ratu, a zatim biblioteka, radio-stanica, rukometni klub, dom kulture i najskorije restoran koji je propao nakon privatizacije Podunavlja u čijem je bio vlasništvu.
Lično sam Špicerov dvorac posetila prošle godine par puta i oba puta su barem još jedna kola znatiželjnih bila tu. Tokom prve posete, obratila mi se jedna ljubazna žena koja u nepoznatom svojstvu čuva objekat i govori turistima da je sve propalo, da mora da se renovira, da je objekat menjao vlasništvo od države do pokrajine itd. Zatim mi je rekla da postaje isuviše opasno i da će od naredne nedelje biti zatvoren za javnost. Ja sam poverovala. Međutim, kao jedan od tih znatiželjnih turista, otišla sam tri nedelje kasnije opet. I opet sam čula istu priču: vlasništvo, ruina, zatvara se. I tako, Špicerov dvorac se zatvara, ali Instagram je pun fotografa koji tamo i dalje vode foto-modele i mladence, blogerki koje se presvlače na spratu i svih onih koji odbijaju da ne vide tu arhitektonsku lepoticu kojoj je restauracija preko potrebna.
Velike investicije
Francuska je samo prošle godine, u okviru projekta za obnovu kulture u regionu Loare, izdvojila više od 15 miliona evra za restauraciju kulturnih dobara i podršku umetnicima i kulturi.
Ovaj region poznat je po čuvenim dvorcima Loare i mnogim spomenicima arhitekture poput srednjovekovne Adamove kuće u Anžeru, ali i Le Corbusierovog stambenog kompleksa u Rezeu, koji su takođe planirani za renoviranje u okviru navedenog projekta. Sa tih 15 miliona evra nismo ni došli do najpopularnije turističke destinacije ovog regiona.
Istina je da Francuzi imaju dosta iskustva u obnovi dvoraca. Istina je i da je dobro naći velikog investitora koji će vratiti stari sjaj nekoj građevini, ali postoje i drugi načini koji treba da postanu opcija i kod nas.
Odličan primer moderne obnove jednog dvorca iz 13. veka je tzv. kraudfanding – tj. skupljanje novca preko interneta. Dvorac La Mot Šandenijer (fra. La Mothe Chandeniers) prodat je 2017. godine grupi od skoro 30.000 entuzijasta iz 115 zemalja. Oni su zajedno uložili oko 1,6 miliona evra, oko 50 evra po osobi, i tako su započeli restauraciju zamka. Ovaj dvorac sada ima deoničare, a organizatori inicijative vode računa o daljoj restauraciji za koju je ukupno potrebno otprilike tri miliona evra.
Zašto su dvorci u Srbiji zatvoreni
Dvorci u Srbiji najčešće su zatvoreni zbog nerešenih vlasničkih odnosa.
Primer otvorenog dvorca koji je godinama primao goste i radio jeste dvorac Fantast u Bečeju, koji je sagradio Bogdan Dunđerski. Vlasnik dvorca je godinama bila kompanija PIK Bečej, čiji je danas vlasnik MK grupa, i bio je središte turističke ponude u Bečeju.
Međutim, Fantast je zatvoren 2021. godine, kada je MK Grupa odlučila da više neće ulagati u dvorac zbog procesa restitucije, te da joj nije u interesu da se bavi dvorcem. Zahtev za restituciju podnela je Matica srpska, jer je njoj zaveštano imanje Dunđerskih pre Drugog svetskog rata, ali sudski proces traje već oko 10 godina. U međuvremenu, mediji su javljali da je dvorac u sve lošijem stanju i da su meštani primetili da poplava nije sanirana tri meseca. Samim tim, ukoliko ubrzo ne dođe do rešenja, i Fantast može propasti kao i mnogi drugi dvorci u Vojvodini.
Ministarstvo kulture najavilo je leks specijalis kojim bi Fantast ubrzano prešao u vlasništvo Matice srpske, ali dobra volja institucija je nedovoljno opravdanje za zatvaranje ovako važnog objekta. Dvorci porodice Dunđerski su posebna kategorija u ovoj priči zato što su uglavnom u dosta dobrom stanju. Sličnu situaciju doživeo je i dvorac u Kulpinu, koji je godinama radio kao muzej, ali sada je zatvoren.
Bloomberg Adria
Pored ove grupe dvoraca, postoji grupa kojoj je nemoguće fizički prići od korova poput Baba Puste u Aleksi Šantiću, koja je pripadala porodici Fernbah.
Osim toga, tu su dvorci koji su i dalje u vlasništvu raznih privrednih subjekata poput letnjikovca Vendla Mora blizu Apatina, koji i dalje koristi administracija poljoprivrednog dobra Mali Borac. Gojkovićeva je oštro kritikovala činjenicu da su nekim dvorcima promenjene namene te je navela kao primer dvorac Karačonji u Novom Miloševu, koji je dugo bio fabrika hemijske industrije.
I dok sam lično posetila sve dvorce osim ovog koji je ministarka navela, moram da ukažem da je opreznost ključna u pitanjima namene dvoraca. Niko ne želi da vidi cisterne pune hemikalija u zgradi koja za to nije namenjena. Međutim, kada se u nekom dvorcu nalazi administracija nekog privrednog subjekta, teško je reći da je šteta prostoru jednaka.
Prvoj grupi potrebna je hitna reakcija. Druga ima više mogućnosti, uključujući i brzinsko otvaranje za posetioce jer se ovi prostori ne raspadaju i nisu opasni po zdravlje - posete mogu i njima biti dodatni izvor zarade.
Uostalom, zašto nije moguće imati privremenu administraciju objekata sa nerešenim pitanjima?
Bloomberg Adria
Osim toga, bitno je izdvojiti još jednu vrstu dvoraca. Vratimo se na Kapetanovo, čuveni dvorac sa duhom žene sa plavom kosom. Prilikom posete nikog nije bilo tamo, ali naknadno sam čula da je moguće naći jednog čoveka koji rado dođe, otključa dvorac i ispriča posetiocima priču o njemu. Iako je njegov trud sigurno za pohvalu – jer je i pitanje da li dobija ikakvu naknadu za svoj rad – to ne treba da bude način. Srbija mora da institucionalizuje posete dvorcima, da ljudi znaju gde dolaze, da imaju gde da odu u toalet, da imaju gde da popiju vodu i da se zna radno vreme objekta. Sve to donelo bi novi talas turista lokalnim samoupravama kojima svaki dodatni izvor prihoda znači. Sada je pravi trenutak za to jer je kovid 19 naučio kako domaće, tako i strane turiste da malo više gledaju Srbiju.
Na kraju krajeva, o samom značaju svakog dvorca mora svoju ocenu da da i struka - arhitekte, umetnici i drugi profesionalci iz kulture su ti koji najbolje znaju vrednost dvoraca u Srbiji. S druge strane, na vlasti je da ubrza svaki proces investicije i rešenja vlasničkih odnosa jer ova zemlja gubi milione turističkih evra godišnje zbog nerešavanja ovog pitanja.
