.webp){kind=icon}
Putnici koji često lete avionom navikli su se na turbulencije, a mnogi od njih ih i očekuju. Uprkos tome, one mogu izazvati anksioznost čak i kod najčešćih putnika.
To je upravo ono što se desilo na tržištima prošle nedelje. Očekivanu turbulenciju, koju su delimično uzrokovale tri promene paradigme, pojačala su dva manje očekivana faktora, čije će trajanje igrati veoma važnu ulogu u određivanju funkcionisanja tržišta.
Većina ekonomista, investitora i trgovaca do sada je u velikoj meri prihvatila da svetska ekonomska i finansijska tržišta prolaze kroz tri promene režima:
-
Predvidive injekcije likvidnosti centralne banke i niske kamatne stope zamenjene su globalnim zatezanjem monetarne politike.
-
Ekonomski rast znatno usporava, jer u isto vreme tri sistemski najvažnija područja svetske ekonomije gube zamah.
-
Globalizacija prelazi sa očekivane ekonomske i finansijske integracije na veću fragmentaciju, delom zbog stalnih geopolitičkih tenzija.
Ove tri promene, svaka za sebe ali i zajedno, znače veću ekonomsku i finansijsku volatilnost. Kada je reč o mogućim ekonomskim i finansijskim rezultatima, mogućnost visoko negativnih scenarija je sve veća.
Prošlonedeljna dešavanja na tržištu, poput iznenađujućih kretanja cena valuta i prihoda, još više su opeteretila investitore i trgovce, koji se već nose sa ove tri neprijatne promene paradigme. Prošlu nedelju su dodatno opteretila još dva faktora.
Prvi faktor je bio brzi gubitak poverenja u donosioce politike. Tržišta, koja su godinama smatrala američke Federativne rezerve i vladu Velike Britanije potiskivačima volatilnosti, sada u njima vide značajni izvor zabrinjavajuće nestabilnosti.
Zbog mišljenja da će inflacija biti tranzitorna i nakon lošeg upravljanja politikom, Fed pokušava da se bori protiv visoke i štetne inflacije. Pošto je Fed toliko zaostao, sada je prinuđen da agresivno podiže kamatne stope koje dovode do usporavanja domaće i svetske ekonomije. Pored toga, raniji mogući scenario mekog sletanja zamenjen je zabrinjavajuće većom mogućnosti da centralne banke povedu SAD u recesiju, koja će oštetiti mnogo više od domaće ekonomije.
Nova vlada premijerke Velike Britanije Liz Truss je, pored odluke o strukturnim reformama i stabilizaciji cena energije, odlučila da smanji porezi većini stanovništva, što je potez koji nije viđen 50 godina. Zbog zabrinutosti oko inflacije i potreba zaduživanja, tržišta su uticala na funtu, koja je pala na nivo koji je poslednji put viđen 1985. godine. Takođe su uticala na najveći porast troškova zaduživanja u istoriji, na osnovu merenja prinosa na petogodišnje obveznice.
Pomenuta dešavanja dovode do nestabilnosti na ekonomskom i finansijskom planu, a kratkoročno gledajući, veoma je teško preokrenuti takvu situaciju.
Drugi dodatni faktor odnosi se na tok novčanih sredstava i likvidnost na tržištu.
Prema podacima Banke Amerike, oko 30 milijardi dolara prebačeno je iz fondova akcija i obveznica u gotovinu. Taj pokazatelj, kao i ostali, poput rekordnog rasta donošenja odluke o zaštiti od smanjenja akcijskog kapitala, upućuje na mogućnost preraspodele velikih sredstava koja otežavaju pravilno funkcionisanje tržišta.
Što su češće prepreke u funkcionisanju tržišta, trgovci i investitori su sve zabrinutiji da neće moći da promene portfolio onako kako žele. Što je veća njihova nemoć da urade ono što nameravaju, veći je i rizik od širenja tržišnih poremećaja. Uglavnom je to slučaj sa fiksnim prihodima, i mnogim obveznicama na bilansu stanja centralnih banaka.
Kao što sam ranije pisao u kolumnama za Bloomberg Opinion, već sam očekivao povećanu volatilnost i pad cena jer su tržišta prolazila kroz tri velike promene paradigme. Razvoj događaja prošle nedelje ukazuje na rizik od veće nestabilnosti koja otežava već neravan put ka ekonomskoj i finansijskoj ravnoteži, zbog koje su greške prilikom bihejvioralnog investiranja verovatnije.
