.webp){kind=icon}
Kad privrede stanu, kao što se događa gotovo svuda, političari obično pribegnu fiskalnim potporama kako bi preokrenuli stvari. Međutim, to će ovog puta biti malo komplikovanije.
Pandemija je vlade u razvijenom svetu ostavila s većim deficitima i dugovima. Međutim, postoji gorući problem: visoka inflacija. Potrošnja zbog kovida je pomogla rast inflacije, smatraju mnogi ekonomisti. A sa lancima snabdevanja koji su još uvek u problemima, standardnom merom za borbu protiv recesije – stavljanjem više gotovine u potrošačke džepove – rizikuje se povećanje već intenzivnih pritisaka na cene.
To su okolnosti koje okružuju zahuktavanje sukoba oko budžeta u mnogim zemljama koji su već odneli jednu visokoprofilnu žrtvu u Italiji. Vlada Marija Draghija pala je 21. jula nakon što su njegovi koalicioni saveznici povukli podršku, rekavši kako predloženi paket pomoći za domaćinstva i kompanije koja se bore s rekordnim računima za energiju nije dovoljno velik.
U Ujedinjenom Kraljevstvu (UK), nadmetanjem za naslednika Borisa Johnsona na mestu premijera dominira rasprava oko fiskalne politike, pri čemu jedan kandidat obećava trenutno smanjenje poreza, a drugi nudi male ciljane olakšice i upozorava kako bi sve više od toga potkopalo misiju centralne banke u smanjenju inflacije.
Rizik od razmimoilaženja budžeta i politike centralnih banaka prisutan je i izvan Britanije, prema Međunarodnom monetarnom fondu. U zemljama koje pate od visoke inflacije, "fiskalna politika može napraviti ciljane poteze kako bi podržala ranjiva domaćinstva, ali to mora činiti na način koji u celini nije ekspanzivan", kaže glavni ekonomista MMF-a, Pierre-Olivier Gourinchas.
Bloomberg
Mnoge zemlje u razvoju ionako nemaju tu mogućnost. Na vrhuncu pandemije, kombinacija visokog porasta cena hrane i energenata, kao i porasta troškova servisiranja duga mnoge je naterala da potraže pomoć MMF-a.
Štednja, standardni recept za obuzdavanje inflacije, opet dobija podršku ekonomista i investitora, ali je nepopularna među ljudima kojima se nameće. Takođe, tvorci politika u mnogim zemljama mogu ukazati da inflacija dolazi izvan njihovih granica, a ne od prevelike potražnje na domaćem tržištu. To bi moglo ostaviti prostora za jačanje privrede bez povećanja pritiska na cene.
Čak i u SAD, gde su pandemijski stimulusi bili najveći, a rast potrošnje najjači, Kongres bi verovatno preduzeo mere ako se privreda dovoljno pogorša, kaže bivša ekonomistkinja Federalnih rezervi Claudia Sahm. "Mislim da ovo još uvek stoji kao tačno: ideja da će u recesiji Kongres nešto učiniti", kaže ona. "Ljudi će od njih očekivati delovanje."
Zasad su recesije u većem delu sveta samo rizik, dok je inflacija realnost. Poput centralnih bankara, političari zaduženi za budžete u obzir moraju uzeti oboje.
● Italija
Pozivi na dodatnu potrošnju radi ublažavanja udara energetske krize će dominirati u kampanji za izbore u septembru. Draghi je rekao kako ima prostora za potrošnju bez povećanja italijanskog budžetskog jaza, zahvaljujući pomoći Evropske unije (EU) i poreskim prihodima koji su bolji od očekivanih. Podržao je subvencije za račune za energiju i povećanje minimalne zarade, rekavši da one neće izazvati veću inflaciju.
Neki od njegovih partnera hteli su više. U raspravi održanoj pre Draghijevog pada, Matteo Salvini pozvao je na "50 milijardi evra u italijanskim džepovima" do kraja godine. Salvinijeva Liga deo je desničarskog bloka koji je favorit za osvajanje većine mesta u parlamentu. Ipak, malo je verovatno da će bilo koja italijanska vlada imati slobodu da troši u razmeri koju je on opisao.
To je zato što je najzaduženijoj zemlji na kontinentu potrebna pomoć Evropske centralne banke (ECB) radi obuzdavanja špekulanata. Kada je ECB 21. jula podigla kamatne stope, iz banke su rekli kako je spreman da kupi više obveznica od finansijski slabijih zemalja poput Italije, kako bi sprečili ponavljanje krize državnog duga iz prošle decenije. Postojaće određeni uslovi za takvu vrstu podrške, iako niko nije siguran kakvi će biti, što dodatno raspiruje nervozu investitora.
Bloomberg
● Velika Britanija
Balans između podržavanja rasta i obuzdavanja inflacije u središtu je takmičenja za vođstvo Konzervativne stranke za izbor sledećeg premijera UK-a. U trci su Rishi Sunak, bivši ministar finansija te ministarka spoljnih poslova Liz Truss. Kako bi podstakla rast, Truss odmah želi da smanji poreze na plate i ukine planirano povećanje korporativnog poreza. Sunak je obećao manje poreze, ali tek "kada savladamo inflaciju". Jedini izuzetak je njegov plan privremene obustave poreza na dodanu vrednost na domaće račune za gorivo ako prosečni godišnji račun za energiju za domaćinstva poraste iznad 3.000 funti, što se očekuje do oktobra. To bi koštalo oko 3,5 milijardi funti, ali bi pomoglo u malom smanjenju inflacije jer bi snizilo cene.
Uz inflaciju iznad devet odsto, mnogi ekonomisti se klade da će recesiju u Velikoj Britaniji biti teško izbeći. "Ministarstvo finansija mora vrlo pažljivo razmisliti o štednji", kaže David Owen iz Saltmarsh Economicsa.
Vlada je već ponudila 37 milijardi funti podrške za troškove života za domaćinstva, uključujući 15 milijardi funti u maju za obitelji s niskim primanjima. To je dodalo 0,1 procentni bod inflaciji, procenjuje Centralna banka Engleske (BoE). Međutim, Sunak upozorava na uticaj na građane sa stambenim kreditima i vladine troškove servisiranja duga ako se dalji fiskalni podsticaji samo preliju u povećanje cena, prisiljavajući BoE na još brže povećanje kamatne stope.
● Sjedinjene Američke Države
S druge strane Atlantika, Fed se oslanja na ogromna povećanja kamatnih stopa kako bi srušio inflaciju s najvišeg nivoa u četiri decenije. Mnogi zakonodavci i ekonomisti tvrde da su podsticaji u pandemiji glavni krivac za rast cena, pa ne misle da treba odrešiti kesu, čak i ako dođe do pada privrednog rasta.
Ekonomija ne daje signale za uzbunu koji bi zahtevali delovanje pre izbora u novembru, kada demokrate moraju da brane slabu većinu u Kongresu, kaže Tobin Marcus, strateg u Evercore ISI-ju, kompaniji za investiciona istraživanja. Čak je i nakon toga "teško zamisliti da stvari postanu dovoljno loše da bismo videli brzi, usklađeni zaokret prema pružanju dvostranačkih fiskalnih olakšica".
Predsednik Joe Biden nije uspeo da mnoge od svojih dugoročnih programa potrošnje provuče kroz Kongres. Demokrate s promenom glasova poput senatora Joea Manchina iz Zapadne Virginije tvrdili su da bi time pogoršali inflaciju, iako je Manchin u sredu pristao da podrži smanjenu verziju Bidenovog plana koji uključuje više povećanja poreza nego nove potrošnje. Još je teže skupiti dovoljno glasova za politiku koju su usvojili Ujedinjeno Kraljevstvo i mnoge druge evropske zemlje: subvencije domaćinstvima koja se bore s visokim računima za gorivo i struju, finansirane neočekivanim porezima na energetske kompanije.
Bela kuća je prošlog meseca rekla kako razmatra nekoliko predloga demokrata iz Kongresa o tome kako finansirati rabate za domaćinstva. Ipak, za razliku od Evrope, SAD je moćna sila po pitanju nafte i gasa, a to politiku oko energije čini drugačijom. Republikanci su više zainteresirani za okrivljivanje demokrata za podsticanje rasta cena prekomernom regulacijom proizvođača nego za raspravu o subvencijama za potrošače, kaže Marcus.
● Brazil
Ova južnoamerička država potrošila je više novca u prvoj godini pandemije od gotovo bilo koje druge zemlje u razvoju, ali desničarska vlada predsednika Jaira Bolsonara uveravala je ulagače da je to jednokratan slučaj. Kad bi se sve vratilo u normalu, Brazil bi se vratio na fiskalno pravilo koje zabranjuje povećanje javne potrošnje iznad inflacije.
Bloomberg
Sada Bolsonaro treću godinu zaredom zaobilazi ograničenje budžet, s programima vrednim više od 40 milijardi reala (7,5 milijardi dolara) za pomoć Brazilcima koji pate od rastućih cena hrane i goriva. Predsednik je obećao da će produžiti mere do 2023. ako bude ponovno izabran.
Brazilske javne financije pokazuju kako ima prostora za potrošnju. Nakon rasta u 2020. godini, državni dug ponovno opada. A ukidanje ograničenja potrošnje nije eksplozivno izborno pitanje – to je jedna od retkih stvari oko kojih se Bolsonaro i njegov glavni suparnik, levičarski bivši predsednik Luiz Inácio Lula da Silva, slažu.
Verovatnije je da će napetosti oko fiskalne politike isplivati na površinu na finasijskim tržištima. Brazilska istorija velike potrošnje znači da uvek postoji rizik od straha ulagača i izazivanja pada valute. To otežava zadatak monetarne politike. Centralna banka je već podigla kamatne stope za 11,25 procentnih poena od marta 2021. godine, što je jedan od najagresivnijih ciklusa pooštravanja u svetu, a inflacija je i dalje iznad 11 posto.
"Oba kandidata koja vode u anketama rekla su kako žele da revidiraju gornju granicu potrošnje", kaže Jeferson Bittencourt, bivši brazilski ministar finansija, a sada ekonomista u kompaniji ASA Investments za upravljanje imovinom. "Ali oni ne nude umirujuću alternativu za solventnost zemlje."
