Srbiji preti blokada platnog prometa zbog NIS-a

Država će, na sopstveni rizik, obezbediti platni promet za Naftnu industriju Srbije (NIS) do kraja nedelje, izjavio je u utorak predsednik Srbije Aleksandar Vučić, otvarajući nova pitanja o potencijalnim sekundarnim sankcijama koje bi mogle pogoditi finansijske institucije u zemlji.

Da li postoji spremnost da se uđe u takav rizik i koje su tačno banke uključene u obezbeđivanje platnog prometa za naftnu kompaniju nije javno precizirano, a u Narodnoj banci Srbije (NBS) i više poslovnih banaka nisu odmah odgovorili na upit Bloomberg Adrije o ovoj temi.

Američka administracija upozorila je NBS o mogućnosti uvođenja sekundarnih sankcija, ali je pre dve nedelje guverner Jorgovanka Tabaković kazala da, usled blokade američke vlade, od tamošnje administracije još nisu dobili preciznije objašnjenje šta bi te sekundarne sankcije podrazumevale. Prema njenim rečima, uvođenje ovih sankcija prema centralnoj banci u načelu bi značilo "obustavljanje svih plaćanja".

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić potvrđuje da uvođenje sekundarnih sankcija znači potpunu blokadu platnog prometa, što se ne sme dozvoliti. "Nijedna banka koja je u stranom vlasništvu neće to sebi dozvoliti jer će samoinicijativno obustaviti bilo kakvo dalje poslovanje sa NIS-om. Ali ostaće drugo ključno pitanje - potraživanja koja te banke imaju prema NIS-u."

On je ocenio da se Srbija sada našla pred svršenim činom i da je neshvatljivo zašto se nije reagovalo ranije, već se čekalo kako će se američka administracija ponašati, iako su se potezi SAD mogli predvideti u dobroj meri. "Poznato je da OFAC nikad dosad nije popuštao kada je ulazio u ovakve procedure, samo je eventualno davao vreme da vlasti postupe po onome što se traži, a to je potpuno uklanjanje ruskog vlasništva iz domaće kompanije."

Depositphotos

Prema njegovim rečima, trenutna situacija je takva da "NBS bilo šta da učini, posledice bi bile loše" i "sada je samo pitanje diktata po kome će morati da postupi". "Meni je više nego jasno da će morati da postupi u pravcu izbegavanja najgoreg mogućeg scenarija, a to je kad nastupi blokada platnog prometa. To potencijalno može da ide do te mere da se čak blokirana sredstva u inostranstvu ne mogu koristiti za isplatu obaveza prema stranim partnerima."

Sagovornik Bloomberg Adrije nema sumnje da su centrale stranih banaka koje posluju u Srbiji već blagovremeno razradile mogući scenario u Srbiji i stavile do znanja ovdašnjim predsednicima izvršnih odbora šta treba da rade, a to je, kaže Đukić, "apsolutna obustava, jer ne žele da centrale trpe posledice toga na međunarodnom finansijskom tržištu".

Na pitanje da li je realno predviđati da će građani u Srbiji u panici početi masovnije da povlače štednju iz banaka, profesor kaže da ne očekuje takav scenario jer su depoziti građana osigurani do 50.000 evra. S druge strane, naglašava da očekuje rastuću troškovnu inflaciju, imajući u vidu da uvoz naftnih derivata kako bi se održalo redovno snabdevanje tržišta dovodi do viših cena, a cene tih derivata su odavno veće nego u okolnim zemljama. "A jedanput kad cene odu nagore postaje gotovo nemoguće da se vrate na pređašnji nivo."

Kao još jedan efekat sankcija u narednom periodu vidi učestale revizije rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) na niže, te pritisak na budžet preko smanjenog priliva po osnovu poreza na dodatu vrednost. "Postoji, recimo, i mogućnost da se rizična premija u delu obračuna kamatnih stopa poveća. To bi bili neki glavni efekti sankcija, koji će neminovno nastupiti, samo je stvar njihovog intenziteta", dodao je.

Bloomberg

Podsetimo, predsednik Vučić je izjavio da je ugovoreno da se platni promet za NIS obezbedi do kraja nedelje na rizik države, to jest pod rizikom da i NBS i poslovne banke potpadnu pod sankcije. "Dakle, i utorak i sreda, četvrtak, petak, subota i nedelja imaće platni promet. NIS ima dovoljno vremena da isplati plate zaposlenima, ima dovoljno vremena da plati sve dobavljače, ima dovoljno vremena da pripremi svoje zaposlene za sve što sledi. Posle toga merićemo dan za danom."

Prethodno je NBS 25. novembra saopštila da će, ukoliko NIS do predviđenog roka ne dobije licencu za poslovanje, bankama naložiti obustavu platnog prometa sa ovom kompanijom. Kako je tada objašnjeno, cilj je da se spreči bilo kakav rizik po stabilnost domaćeg finansijskog sistema i da se obezbedi nesmetano funkcionisanje platnog prometa u zemlji.

Slična poruka tada je stigla i iz Udruženje banaka Srbije. Iz tog udruženja naveli su da će poslovne banke u koordinaciji sa NBS postupiti po toj meri, kako bi građanima i privredi bile garantovane sve bankarske usluge bez zastoja.

Kako je Bloomberg Adria već pisala, američke sankcije najavljene su kao šok za domaće tržište, ali šok za koji je srpski bankarski sektor spreman, pri čemu se spekulisalo da bi rešenje za dalje funkcionisanje novčanih transakcija NIS-a bilo potpuno prebacivanje novčanih tokova u državnu banku Poštansku štedionicu, budući da sankcije podrazumevaju da ovdašnje filijale stranih banaka prekinu saradnju sa NIS-om.

Bloomberg

"Najverovatnije je da će sav novac i poslovanje da se prebaci u domaće državne banke. Njih nema mnogo, odnosno jedina koja ima takav kapacitet jeste Banka Poštanska štedionica. Ne verujem da će u tome učestvovati privatne domaće banke, jer svi oni imaju dodira sa Evropskom unijom (EU), to jest evropskim bankarskim sistemom i to može da im oteža poslovanje u drugim segmentima", rekao je ranije za Bloomberg Adriju konsultanat i nekadašnji sekretar Udruženja banka Srbije Vladimir Vasić.

Ni programski koordinator fondacije BFPE Damir Dizdarević ne sumnja da je okretanje Poštanskoj štedionici jedino rešenje za NIS. "Oni su već krenuli da prebacuju sve na račune Poštanske štedionice, ali ne znam dokle su stigli s tim. To je jedina opcija za funkcionisanje u zemlji", kazao je on pre oko mesec dana.

Iz NIS-a su, inače, u utorak potvrdili da je počela obustava rada proizvodnih postrojenja u rafineriji u Pančevu, usled nedostatka sirove nafte za preradu, nastalog kao posledica sankcija koje je Ministarstvo finansija SAD uvelo prema kompaniji. Sa rafinerijom godišnjeg kapaciteta do 4,8 miliona tona, NIS snabdeva oko polovinu maloprodajnog i čak 80 odsto korporativnog tržišta goriva u Srbiji. Budući da je jedina kompanija koja u zemlji prerađuje sirovu naftu, njen rad ima direktan uticaj na dostupnost derivata i prihode države, jer se budžet značajno puni od akciza i PDV-a na gorivo.